Site name

Dijetalni zaslađivač sukraloza smanjuje apetit

Veštački zaslađivač sukraloza se prodaje pod brend imenom Splenda i sastojak je mnogih dijetalnih prehrambenih proizvoda.

Piše: www.sandiegouniontribune.com

17. mart 2017. 08:00

Foto: FreeImages / Jhonny Velcro

Dobra vest za osobe na dijeti jeste da je jedna studija ustanovila da veštački zaslađivač sukraloza smanjuje unos hrane. Ovi rezultati su u suprotnosti sa onima iz jedne prošlogodišnje studije, koja tvrdi da sukraloza povećava apetit.

Obe studije su objavljene u istom naučnom časopisu, Cell Metabolism, i obe su zasnovane na istim činjenicama koje se bave unosom sukraloze kod voćnih mušica i miševa. Ali nova studija je otkrila ono za šta autori kažu da je jednostavnije objašnjenje za ponašanje vezano za unos hrane.

Ovo je odličan primer kako u naučnoj debati tumačenje činjenica može da bude jednako važno kao same činjenice.

Nova studija je ustanovila da su voćne mušice koje su konzumirale sukralozu u okviru ishrane unosile manje kalorija, što su zatim nadoknadile time što su jele više kada su stavljene na ishranu bez sukraloze. Drugim rečima, mušice na ishrani sa nehranljivim zaslađivačima su bile nedovoljno hranjene, a kad im je uvedena normalna ishrana, one su jednostavno nadoknadile nedostatak hranljivih materija.

Studiju su sproveli naučnici sa Instituta za istraživanja Skrips i Univerziteta južne Kalifornije. Može se naći na adresi j.mp/sucralosediet.

Reakcija na gladovanje

Ranija studija je ustanovila da unos sukraloze podstiče urođeni mehanizam koji reaguje na gladovanje i pojačava glad. Do ovoga dolazi zato što nervni sistem registruje da je sukraloza nehranljivi zaslađivač, ili NHZ, koji ne sadrži kalorije, za razliku od tradicionalnih zaslađivača kao što su med ili šećer od šećerne trske.

Istraživači pod vođstvom Kijao-Ping Vonga (Qiao-Ping Wang) i Grega Nilija (Greg Neely) sa Univerziteta u Sidneju su testirali unos hrane kod voćnih mušica i miševa kada im je data hrana koja sadrži sukralozu.

Voćne mušice su jele hranu sa sukralozom a potom prešle na ishranu bez nje. Njihov unos kalorija je porastao za 30 odsto zbog veće gladi izazvane sistemom koji reaguje na NHZ. Ali kada je sistem koji reaguje na slatko genetski uklonjen kod miševa, oni nisu povećali unos hrane u prisustvu sukraloze.

"Ovi kombinovani podaci pokazuju da hroničan unos hrane nebalansirane u pogledu slatkog/energije izaziva neuronski odgovor na gladovanje i povećava motivaciju da se jede", zaključak je prve studije.

Nova studija je ponovila povećan unos hrane nakon eliminisanja sukraloze. Međutim, istraživači predvođeni Jin Hong Parkom i Vilijamom V. Jaom (William W. Ja) iz ogranka Instituta za istraživanja Skrips u Džupiteru na Floridi, izračunali su da je povećan unos hrane podrazumevao dovoljno kalorija da nadoknadi manjak.

Veći unos hrane je najverovatnije samo odgovor na nedovoljnu uhranjenost, a ne na aktiviranje reakcije na gladovanje zbog unosa sukraloze kao nehranljvog zaslađivača koje povećava apetit, kaže Džil Karvaljo (Gil Carvalho), koautor studije sa Univerziteta južne Kalifornije.

Jednostavnije objašnjenje

"U suštini, originalna studija nije analizirala hranjenje tokom izloženosti sukralozi", kaže Karvaljo. "Iz iskustva znamo da su voćne mušice izbirljive i da mogu znatno da promene količinu hrane koju unose u zavisnosti od sastava hrane. Zato se tu javlja ključni problem. Ako mušice menjaju unos hrane tokom izloženosti, to bi vremenom moglo da ih učini više ili manje gladnim, što bi onda uticalo na to koliko jedu kada sa sukraloze pređu na redovnu hranu. Ovaj scenario bi bio u suprotnosti sa tumačenjima studije iz 2016. godine."

U novoj studiji su pronađeni dokazi za ovaj stav tako što je u ishranu sa sukralozom dodat sobitol, hranljiva materija bez ukusa. Kada je sukraloza izbačena, mušice su jele normalnu količinu hrane, moguće zato što je sobitol eliminisao manjak kalorija iz ishrane sa nehranljivim zaslađivačem.

"Naši rezultati ne podržavaju ulogu sukraloze u direktnom izazivanju reakcije nervnog sistema na simulaciju izgladnelosti", tvrdi se u studiji. "Naprotiv, oni ukazuju na to mušice ograničavaju unos sukraloze u korišćenoj koncentraciji, pri čemu uočeni efekti verovatno nastaju kao indirektna posledica nedovoljnog unosa hrane."

Genetski i nervni mehanizmi razmotreni u studiji iz 2016. godine verovatno imaju ulogu u gladovanju, kaže nova studija, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo kakva je ta uloga.

Karvaljo ističe da se zapažanja iz originalne studije ne dovode u pitanje, već da je problem u njenom tumačenju i predlaže dalja istraživanja koja mogu da pruže konkretnije dokaze u prilog jednoj ili drugoj studiji.

"Iako druga studija ne dokazuje u potpunosti da je tumačenje studije iz 2016. godine netačno (što može ali ne mora da bude izvodljivo uz dodatne dokaze), ona je u velikoj meri dovodi u pitanje i pruža mnogo jednostavnije i prihvatljivije objašnjenje za zapažanja", kaže on.

"Mušice zaista ne jedu više nakon produžene izloženosti sukralozi", kaže Karvaljo. Ali dok Nilijev rad predlaže neuronski efekat sukraloze i disbalansa slatkoće/kalorija (što je zanimljivo ali nategnuto objašnjenje), laboratorijski podaci novije studije ukazuju na jednostavniji scenario: mušice nisu jele dovoljno hrane sa sukralozom pa su potom unosile više redovne hrane zbog gladi.

"Ako ovaj scenario ispadne tačan, preteran unos hrane koji je pokazala Nilijeva studija neće biti vezan za sukralozu (već može da se odnosi na bilo koji dodatak ishrani koji izaziva smanjen unos hrane) i neće biti tumačen novonastalim neuronskim kolom."

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.