Site name

Dopisnica

Banatsko Aranđelovo: Doživeti i čuti tišinu

Moje Banatsko Aranđelovo se nalazi na severu Srbije i Banata. Na samoj tromeđi između Mađarske i Rumunije se šćućurilo u ravnicu i dočekuje sunce i goste. Uvek nama drage goste koji odu nasmejani i dobro raspoloženi od nas. Ponesu neku energiju koja ih smiri, rasplini baš kao ovo ravno tlo.

4

Piše: Angelina Dimitrijević

17. mart 2017. 14:28

Da se od davnina znalo za nas to je upisano. Spominje se još kao Lavovo davne 1030. godine. Pronađene su zidine nekog manastira i groblje iz tog perioda, malo severnije od današnjeg. Da bi se po dištriktu Marije Terzije 1750. godine isušivale močvare, kopali kanali i počelo sa preseljenjem, upisuje stanovništvo i ušore kuće, izgradi lepa crkva brvnara. Slava je bila zimska 21. novembar Sv. Aranđel, i danas je drže starosedeoci. Da se dobije prezime po imenu pretka. Kuće su zidane od zemlje i pokrivane trskom. Na svakoj kući je dominirao trščani krov i veliki dimnjak. U kućama se nalazila zidana od čerpića peć koja se ''kadila'' sa kukurozovinom, a leti se na dimnjaku nastanjivale rode. I tako iz godine u godinu se mesto širilo da bi 1890. godine izgradili velelepnu crkvu jer je ona postala mala. Posvetili je usred leta 26. jula Arhangelu Gavrilu. Slavimo i dan-danas kao seosku slavu. Mi stanujemo u istoj ulici. Manifestacije koje se dešavaju toku godine su veoma interesantne; kao ''lov na lisicu'' u zimskom periodu,''korinđanje'' dece to je uoči Božića na sam Badnji dan. Onda imamo jedno udruženje ''Sećanje na nekog'' čiji sam osnivač . Udruženje pokriva svu opštu kulturu i dosta tih manifestacija... Likovnu koloniju za decu u julu mesecu... Osnovali smo malu seosku biblioteku u kojoj se nalaze preko 8.000 naslova. A održavamo i promocije knjiga i radujemo se svakom autoru koji nas poseti. A otvaramo ovogodišnju sezonu sa promocijom 18. 03. 2017. g. autorke Lidije Ćirić romanom ''Rekvijem za jedan dan'' i poezijom ''Kabanica za suze'' da bih istakla i autora gosta istog termina Milorada Miše Novakovića sa dve vrlo posebne knjige ''Dikan bre'' i '' Glamočko gluvo''. U susret proleću i lepom vremenu lepo je živeti u Banatskom Aranđelovu... doživeti i čuti tišinu, klepet roda koje se i dan-danas nastane na stare najerene dimnjake, raduju se suncu... ponekad u nekom bagrenjaru ili zovinjaku poji po koji slavuj. Sve u skladu sa ljudima i prirodom.

povezane vesti

O svetlosti i slepilu

0

Piše: Kristijan Eker

Alanja (3): Važnost planina i tradicije

0

Piše: Borislav Korkodelović

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Slavko Petrov

17. mart 2017.

Prijemčiv osvrt na Aranđelovo sa severa Banata, Angelina, uz topao pozdrav s njegovog juga, iz Pančeva. Letnje i zimske ferije sam kao dete provodio u Ilandži, moja krsna slava je, takođe, Aranđelovdan, te sam, čitajući tekst, osetio pomalo zaboravljenu i očaravajuće ušorenu banatsku tišinu. Zamerio bih, tek, što ste uvrstili korinđanja u manifestacije, jer ona to nisu, već prelep pravoslavni običaj vezan za Banat, Banaćane, naročito decu, uoči Božića. No, kako ljudi u drugim delovima Srbijie slabo ili nikako ne znaju za ovaj običaj, nije bilo zgoreg spomenuti ga.

Biljana Janić

18. mart 2017.

Pozdrav Angelini od Mokrinčanke koja više ne živi u Banatu. Svega sam se podsetila i sve mi je poznato što se tiče običaja, roda i tišine u Banatu. Samo, zašto nam ostaviše prugu da zaraste? Prugu kojom smo bili povezani i kojom smo išli u srednju školu u Kikindu.

Nikola Paunovic

21. mart 2017.

Ovaj divan, melanholican tekst me vraca u detinjstvo. Moja majka je iz Kikinde i za raspust sam odlazio kod baba Ivanke i deda Ivana. Secam se velikih peci koje su gorele na tulaj, sena po podu, oraha, uvelih jabuka i suvih sljiva. Mirisa stale i krupnih ociju kobile"Frajle". Prozori su jutrom bili ornamenti od mraza. Po povratku na uciteljicino pitanje ''''''''gde smo proveli raspust?" Pripremljeno sam odgovarao "kod majke" uz objasnjavanje da u Banatu bake zovu "majka". Danas retko svracam u Kikindu, nazalost za sahrane ali uvek obidjem zeleznicku stanicu potamneli medaljom boljeg zivota.

Дика Бибокин

02. maj 2017.

Ала волем кад нам о Банату приповеда неко ко није банаћанин. Ту "мало северније" (заправо је мало источније) постојало је једно село које се није звало "Лавово", нег` Оросламош, одакле су мештани тражили да се примакну води (ономад рукавцу Тисе). И ново село се поново назвало Оросламош. Нова црква је подигнута 1827. године (као што и пише изнад северног улаза, да дотична уђе у њу, мож` би и знала штогод о том`). Тај "неки манастир" је мушки манастир светога Ђорђа, који је подигнут крајем 10ог века, и по записима из цркве која је малко даље у Банату (додуше сад у Румунији), Свети Сава на путу за Русију је ноћиво у њему. Није ми јасно зашто сви који желе да измену Банат, представљају се као "велики културолози" и промовишу културу по свом нахођењу. Манте ви Банат на миру, канда не знате да се у Банату брисе по џепу носају.