Planina Rigi (3): Pogled na Švajcarsku i Evropu

Sa njenog vrha nazire se na jugu masiv Gotharda, ta misteriozna granica iza koje se sluti sunčana, romanska Evropa: švajcarski kanton Tićino, to predvorje Juga, i sama Italija; prema severu, cuški i ciriški krajolici vode ka srcu germanske Evrope. Kako je jedan „prost Švajcarac“ rekao LJubomiru Nenadoviću: sa Rigi se vidi „sav svet“. Pogled sa ove planine je i pogled na istoriju Švajcarske i Evrope – pogled koji je erudita Igo možda najartikulisanije opisao: svako jezero i svako mesto kod njega je poglavlje istorije, one povesti koja je u Igoovo doba još živela u umovima obrazovanih Evropejaca.

Za razliku od Viktora Igoa i mnogih drugih putnika čiji je dah zastao tek pred pogledom sa vrha Rigi Kulm, Vilijam Tarner, taj mag koji je u srcu doba romantike već bio postromantičar, otkrio je čarobnost Planine pogleda i ne popevši se na nju. Sa istrajnošću i predanošću dostojnom nekog japanskog umetnika, Tarner je slikao Rigi uvek iznova, iz različitih perspektiva, u različita doba dana i pod različitim vremenskim prilikama. Kao istinskom umetniku, nije mu bilo neophodno da bude „imalo“ na brdu da bi video više od onoga pod brdom. Akvareli „crne“, „crvene“ i „plave“ Rigi otkrivaju Planinu pogleda i Kraljicu planina kakvu bez Tarnera ne bismo videli. NJegova slika „Plava Rigi“ predstavlja ovu goru kao tajanstveno plovilo na jutarnjoj izmaglici, brod iza kojeg se nagoveštava nada zore. „Crvena Rigi“ je pak gigantski komad prozirnog ćilibara koji se ogleda u jezeru, dok „Zalazak sunca sa vrha Rigi“, nastao u umu slikarevom a ne na Rigi Kulmu, slavi misteriju svetlosti. Za Majstora pogleda Rigi je bila planina koju je razumeo i u čijem je životu učestvovao bez obzira na to odakle ju je posmatrao.

Za nas ostale put na vrh Planine pogleda ostaje neizbežan ako želimo da budemo uvedeni u njene misterije.