Site name

Dopisnica

Oslo: Književni rok-star u Munkovom muzeju

Naslovi u inostranim medijima, u duhu: "Književni rok-star preuzeo Munkov muzej!", uz ironičan komentar da će turisti biti razočarani jer u norveškoj prestonici neće zateći Munkov "Krik"...

Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić

12. maj 2017. 09:50

... najavili su izložbu koja je 06. 05.2017. otvorena u Munkovom muzeju u Oslu (Munchmuseet), u kojem se, budući da ih je testamentom zaveštao gradu, nalazi najveća kolekcija Munkovih radova.

Pažnju javnosti privukao je podatak da je kustos Edvardu Munku (1863-1944), najčuvenijem norveškom umetniku svih vremena postao, uz Jua Nesbea, danas najčitaniji norveški pisac, Karl Uve Knausgor (1968).

No, internacionalna recepcija njihovog stvaralaštva nije jedino što povezuje ova dva Norvežanina, već "seciranje duše", unutrašnji nemir i žudnja za stvaranjem, bez obzira na različit kontekst i vreme nastanka njihovih dela.

I Munkova i Knausgorova umetnost se formirala u susretu sa duhovnim iskustvima drugih zemalja. Munk je iz Norveške odlazio u Pariz i Berlin, gde je upriličena njegova prva internacionalna izložba. Knaugor se iz Norveške seli u Švedsku. U njoj piše šestotomnu "ispovednu epopeju" koja će mu doneti prepoznatljivost na internacionalnom nivou. Munk se družio sa mnogim piscima, između ostalog i sa Strindbergom, Knausgor je u Bergenu sem što je izučavao kreativno pisanje i književnost, studirao i istoriju umetnosti, a u "Mojoj borbi" se mogu pronaći različite aluzije i reminiscencije na vizuelnu umetnost, njena dela i tvorce. Munk je bolovao od bipolarnog poremećaja, manijakalne depresije, halucinacija, paranoje i alkoholizma.

Govorio je: "Bolest, ludilo i smrt bili su anđeli koji su se okupili oko moje kolevke, a nakon toga sledili me čitavog života". Knausgor će se suočiti s očevim alkoholizmom, maničnom depresijom i bipolarnim poremećajem druge supruge, spisateljice Linde Bustrem. Munk se nikada nije ženio i nije imao dece, Knausgor je s Lindom Bustrem dobio četvoro dece, ali u "Mojoj borbi", pišući o konstantnoj potrebi da se udalji od svakodnevice, priznaje: "Oči mi zasuze kada pogledam lepu sliku, ali ne i kada pogledam svoju decu. To ne znači da ih ne volim, jer volim ih, svim srcem, to samo znači da smisao koji mi pružaju ne može da ispuni život ".

Kar Uve Knausgor je (nazivajući sam sebe kustosom-amaterom) za najnoviju postavku dela Edvarda Munka, koja je po jednom od Munkovih radova nazvana "Ka šumi" ("Mot skogen"), odabrao više od 100 slika i 30 grafika, od kojih su mnoge prvi put iznesene iz muzejskog depoa. Na taj način je u prvi plan istakao lični odnos posmatrača sa radovima koji su nepoznati široj javnosti. Jer, kako je to, u vezi sa recepcijom poezije, primetio: "Nema privilegovanog uvida. Ništa nije bolje ili istinitije od nečeg drugog", kao i da slikarstvo svedoči o ljudima, "ne o platnima ili bojama" kao što i "literatura govori o njima, ne o knjigama".

Ovom izložbom se ujedno nastavlja i običaj Munkovog muzeja da se radovi jednog od najpoznatijih ekspresionističkih slikara izlažu u kontekstu značajne evropske slikarske tradicije (kao kada su postavljeni uz Van Gogova dela, 2015/ 2016. godine) ili u dijalogu sa aktuelnom nacionalnom vizuelnom umetnošću (izložba Edvard Munk i Bjarne Melgor, 2015. godine).

 

povezane vesti

Inđija: Poetski garavi sokak

0

Piše: Gordan Gorunović

Zemun: Grad posebnog zvuka

6

Piše: Miroslav Ranković

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.