Site name

Psihologija

Jednostavne istine koje treba prihvatiti

Poznavanje i prihvatanje jednostavnih životnih istina osnova su emocionalne zrelosti i mentalnog zdravlja.

2

Piše: Nebojša Jovanović

Beograd 18. maj 2017. 08:00

Jednostavne istine koje treba prihvatiti

Kroz godine rada sa ljudima i meni su se iskristalisali neki bazični zakoni života, i pokušaću da ih formulišem na najjednostavniji način preko ovakvih kratkih tekstova sa zajedničim nazivom „Jednostavne istine“:

Dva stuba mentalnog zdravlja

Sve što sam naučio o mentalnom zdravlju čoveka mogao bih da svedem na dva stuba nosača:

- Orijentacija da se živi na sopstveni račun, a ne na račun drugoga

- Orijentacija na istinu, a ne na laž

Emocionalna zrelost počiva na ova dva stuba, a sve vrste emocionlnih problema izviru iz nedostataka u ovim nosačima identiteta i integriteta. Prvi stub u psihoanalizi zovu separacija i individuacija, a drugi stub testiranje realnosti i zdrav narcizam.

Svi se rađamo kao paraziti i egocentrična bića. Sazrevanje se sastoji u prevazilaženju ove dve tendencije. Parazitiranje se razvija u sposobnost za uzajamnost, a detinji egocentrizam i narcizam u orijnetaciju ka realnosti i zrelo, realistično samopoštovanje. Deci ove orijentacije „lepo stoje“ jer su deca, slatka mala nezrela bića. Ove tendencije kod odraslih su osnova psihopatologije. Ako se ne razvijamo u smeru individuacije, ostajemo orijentisani na manipulaciju, iskorištavanje drugih, kačenje za druge, zavisnost, igre moći... Ako ne razvijamo orijentaciju ka istini, realnosti, zrelom vrednovanju sebe i drugih, ostajemo orijentisani na građenje lažnih „imidža“, narcističkih „šarenih laža“. Jednostavna istina glasi: ako hoćeš da budeš mentalno zdrav, ne laži i ne iskorišćavaj druge (niti sebe). Što se više udaljavaš od ove jednostavne istine, bićeš veća budala.

Dva stuba nosača mentalnog zdravlja su: 1) Orijentacija da se živi na sopstveni račun, a ne na račun drugoga. 2) Orijentacija na istinu, a ne na laž

Moć i zadovoljstvo ne idu zajedno

Što više moći, to manje zadovoljstva. Možda vam ovo zvuči čudno, ali je tako. Osećanje moći nad drugima i zadovoljstvo su surotnosti. Zašto se onda toliko ljudi trudi da dobije moć nad drugima? Zar ne očekuju zadovoljstvo od toga? Očekuju, ali ne poznaju ovu jednostavnu istinu. U velikoj su zabludi.

Moć nad drugima nas uvodi u „ratno stanje“, u modus borbe, kontrole, vladanja, opreza... Zadovoljstvo je povezano sa stanjem otvorenosti, prepuštanja, opuštanja, poverenja...Ne možete u isto vreme biti i otvoreni i borbeni, i opušteni i oprezni, i kontrolisati i prepustiti se. Moć je antipod zadovoljstvu. Ljudi koji teže moći nad drugima mogu naći samo Ego zadovoljstva, zadovoljenje sopstvenog narcizma, sujete, kompleksa...ali njihovo telo ne može da prati zadovoljstva njihovog Ega. A nema stvarnog zadovoljstva ako ga ne prati telesno zadovoljstvo. Takvo „zadovoljstvo“ koje je samo „u glavi“ je obmana, iluzija zadovoljstva, „šarena laža našeg narcizma“.

Zbog tog nedostatka stvarnog zadovoljstva ljudi koji su dostigli određeni stepen moći nad drugima teže ka još većoj moći. Misle da ne osećaju zadovoljstvo jer nisu dostigli dovoljno moći. Što je više imaju, manje im je zadovoljstvo, pa teže ka još većoj moći, umesto da shvate jednostavnu istinu: moć nad drugima i zadovoljstvo ne idu zajedno. Moć nad drugima je za budale koje su se odrekle stvarnog zadovoljstva i ispunjenosti u životu, a ono proizilazi jedino iz uzajamnosti u ljubavi i stvaralaštvu. Sve ostalo su šarene laže.

Neprihvatanje ove jednostavne istine često vodi moćnike do pokušaja da otmu zadovoljstvo od života, da ga nađu u različitim orgijastičkim iskustvima, ekstremnim čulnim iskustvima, „iživljavanju“ na razne načine, u supstancama koje veštački proizvode „zadovoljstvo“. To im ne uspeva, pa traže još jače senzacije kako bi oživeli svoja umrtvljena tela nesposobna za zadovoljstvo. Iživljavanje je očajnički pokušaj da se pobegne od jednostavne istine da se stvarno zadovoljstvo može naći jedino u ljubavi i stvaralačkom radu, u uzajamnosti sa ljudima. Svi drugi ljudski pokušaji da se dostigne stanje ispunjenosti su promašaji. To su pokušaji „krađe emocija“, pokušaji da se osećaj ispunjenosti i stvarnog, ispunjavajućeg zadovoljstva dobije na nelegitimne načine, kroz iskorišćavanje drugih ljudi. Ljudska priroda to ne dopušta. Kradljivci ostaju neispunjeni, neostvareni...jadni, koliko god moćni bili. Život je, u tom smislu, surovo pravedan.

Ispunjenost se ne može kupiti, oteti, ukrasti, dobiti preko veze, mita, korupcije...Nikakva moć nad drugima vam je ne može doneti. Naprotiv, može vam je oduzeti. Jedini način za dostizanje zadovoljstva ispunjenosti su dostizanje moći stvaranja zajedno sa moći voljenja. Te dve moći zajedno nisu moći nad drugima, već moći za druge, kao i za sebe. Zadovoljstvo ispunjenosti ide samo uz njih.

Moć nad drugima i zadovoljstvo ne idu zajedno. Moć nad drugima je za budale koje su se odrekle stvarnog zadovoljstva i ispunjenosti u životu, a ono proizilazi jedino iz uzajamnosti u ljubavi i stvaralaštvu. Sve ostalo su šarene laže.

Manipulišući drugima čovek “prevesla” sebe

Mnogi ljudi veruju da čine nešto dobro za sebe ako uspeju da izmanipulišu druge da rade ono što oni žele, da “bude po njihovom”. Manipulisanje drugima je najbolji način da “prevedemo sebe žedne preko vode”. Ono što, na taj način, “bude po našem”, zapravo je daleko od toga da zadovoljava naše stvarne potrebe. Oni koji to čine ne poznaju jednostavnu, bazičnu istinu: ono što činiš drugima činiš i sebi.

Ljudskom psihom vlada zakon koji sam nazvao “zakon spojenih sudova”. Kako sudiš o sebi, tako sudiš i o drugima, i obrnuto, kako sudiš o drugima, tako sudiš i o sebi.” Na površini može izgledati da osoba, na primer, ceni druge više nego sebe. To je lažna slika. Ako su drugi dobri, kako to da sam ja loš? Kako je moguće da ti dobri ljudi misle da sam ja loš? Da su stvarno dobri, videli bi i oni dobro u meni, pa ne bih sebi izgledao kao loš čovek u očima dobrih. Ne može se čovek pored stvarno dobrih ljudi osećati bezvredno. Ja, dakle, mislim da sam loš jer mislim da su i oni loši…Ne možemo izbeći zakon spojenih sudova. On vlada u dubini naše psihe.

Po istom tom zakonu, ako su drugi predmet, ako ih koristim manipulacijom za zadovoljavanje svojih potreba, onda sam i ja predmet, a ne osoba. Osobe komuniciraju sa osobama, predmeti sa predmetima (predmeti, zapravo, i ne komuniciraju, predmetima se manipuliše). Ja sam samom sebi predmet za zadovoljavanje potreba koje su niže od potrebe da budem osoba.

Manipulacijom možete dobiti poslušnost, pokornost, zavisnost drugoga od vas, popuštanje iz osećanja krivice, straha, poltronstvo…razne druge oblike povezanosti među ljudima koji su nedostojni mogućnosti ljudske prirode…ali ne možete dobiti ništa stvarno vredno. Zar nije glupo biti predmet ako možete biti osoba. Gubitak osećanja osobe da je osoba je gubitak identiteta…nešto kao maligni tumor za ono što zovemo “ljudskost”. Ne dozvolite sebi da postanete predmeti, jer čovek je mnogo više od toga. Nikakva korist dobijena manipulacijom nije vrednija od toga da budete osoba. Čovek.

Autor je psiholog, psihoterapeut i life coach

063 1575082

Jnebojsa@ikomline.net

www.olicentar.rs

povezane vesti

Šta znači biti osoba?

2

Piše: Nebojša Jovanović

Kada duša pati, telo boli

3

Piše: Aleksandra Solujić

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Hejzi

18. maj 2017.

Psihologija placena kapitalizmom zarad drzanja masa u ubedjenju da su moralno ispravni a ne eksploatisani robovi...

Jovana Nedic

18. maj 2017.

Ti sto si napisao ovaj tekst, sto si lajf kouc, ti si parazit. Eto.