Infracrveni zraci prodiru najdublje u kožu

Infracrveno A zračenje (IR-A) predstavlja gotovo trećinu ukupnog sunčevog zračenja, dok UVA i UVB zračenje čini samo sedam odsto ukupnog sunčevog spektra. Oštećenje kože izazivaju UVB i UVA zraci, ali i IR-A zraci, koji najdublje prodiru u kožu. Upravo infracrveno zračenje, na koje se obično obraća malo pažnje, bila je tema tribine koju je prošle nedelje udruženje „Naša Aska“ organizovalo na otvorenom spratu turističkog autobusa, uz panoramsko razgledanje Beograda.

Sunce zrači infracrvenim zračenjem (IR), vidljivom svetlošću i ultraljubičastim zračenjem (UV). Od ukupne sunčeve energije koja dolazi do površine Zemlje, najveći deo zračenja od čak 54-56 odsto predstavlja IR zračenje, 39 odsto je vidljivo svetlo i oko pet do sedam odsto predstavlja UV zračenje. Infracrveno zračenje je značajan faktor spoljne sredine, ima sve veći uticaj na zdravlje ljudi, a posebno na kožu. Postoje različite vrste infracrvenog zračenja, a štetni su infracrveni A zraci (IR-A).

– Treba biti veoma oprezan sa ultracrvenim A zračenjem. Za razliku od UV zraka koji oštećuju ćelijsku membranu, IR-A zraci prolaze u samu ćeliju, u mitohondrijama dovode do oksidativnog stresa i oslobađanja slobodnih radikala, dolazi do strukturnih promena u kolagenu, što dodatno značajno ubrzava procese (foto)starenja kože već izazvanog UV-zračenjem. U svakodnevnom životu potrebno je da se posebno čuvamo i od štetnog infracrvenog (IR-A) zračenja, a ne samo od neželjenih štetnih efekata UVA i UVB zraka, koji su nam i odranije dobro poznati, posebno ukoliko želimo da maksimalno usporimo proces fotostarenja kože izazvanog sinergističkim delovanjem UVA i IR-A zraka – kazala je dr Jelena Stojković Filipović sa Klinike za dermatovenerologiju KCS.

Dr Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, govoreći o osetljivoj dečijoj koži, kazao je da preterano izlaganje kože suncu već od prvog dana ima veliki uticaj na stanje kože tokom celog života.

– Prvo što svaki roditelj spakuje u putnu apoteku je krema za sunčanje. Bitno je da se izabere adekvatna zaštita od sunca sa visokim zaštitnim faktorom, preporučena za uzrast deteta i da se dete redovno maže. Sunčevi zraci su najjači u periodu od 11 do 16 časova (a u južnijim predelima od 10 do 17), pa je decu u ovom periodu potrebno skloniti sa sunca koliko god je to moguće. Krema za sunčanje se nanosi na sve delove kože desetak minuta pre izlaska na sunce. Mazanje deteta se ponavlja u zavisnosti od boje kože, pigmenta i prethodne izloženosti kože suncu. Za bebe i malu decu obično je potrebno ponovno mazanje kože na svakih pola sata. Potrebno je da se koriste preparati koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama, jer korišćenje krema koje nisu proverene može da dovede do opekotina i oštećenja kože. Obratite pažnju da odabrana krema obavezno ima zaštitu i od infracrvenog IR-A zračenja, a ne samo od UVB i UVA zraka. Idealno bi bilo da odabrana krema štiti takozvanim inovativnim prirodnim filterima – istakao je dr Vukomanović.

U cilju podizanja svesti o svim efektima sunčevog zračenja, udruženje „Naša Aska“ ovog leta pokrenulo je veliku edukativnu kampanju pod sloganom „Ne budi crven kao rak!“

Saveti za pravilnu zaštitu od sunčevog zračenja

* Odabrane zaštitne kreme koristiti svakodnevno, ako ste izloženi suncu više od 10 minuta. Kremu ponovo nanositi na svakih 1,5-2 sata.

* Ponavljati premazivanje zaštitnim sredstvom nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom.

* Obratiti pažnju da odabrana krema za sunčanje, osim od UVA i UVB zračenja, štiti i od infracrvenog (IR-A) zračenja koje je takođe štetno za kožu, jer prodire najdublje u njenu strukturu.

* Bilo bi najbolje da zaštitna krema ne sadrži veštačke hemijske filtere kao zaštitu od sunčevog zračenja, bolje rešenje su svakako mikropigmenti.

* Ne produžavati sunčanje zbog korišćenja većeg faktora.

* Izbegavati izlaganje suncu u periodu od 10h do 16h.

* Prilikom boravka u hladovini zaštita od sunca je takođe potrebna.

* Iako ste pravilno naneli kremu koja vas čuva od sunčevog zračenja, koristiti i ostala zaštitna sredstva – naočare za sunce, šeširi, suncobran, pamučne majice sa dugim rukavima, voda za piće.