Sedeći u biblioteci danas u Omišlju, koja nosi ime ovog pisara, gde mi gostoljubiva bibliotekarka kupuje i donosi kafu, zamišljam kako li je izgledalo detinjstvo Vida u Omišlju.
Da li je i on kao i moji sinovi uživao da skače sa Mirlića? Da se na more spušta Klančinom? Da li je tajno voleo da odluta do ranohrišćanske bazilike u Mirinima i kupa se na mestu gde su se nekada odmarali rimski vojnici? Da li se krio po Velim stenama? Da li je skejtovao na Prikešte i onda kada se to ne sme? Da li je na Dunaju jeo pitu sa sirom Markove bake Dragice iz Zagreba i komšijske palačinke sa džemom? Da li je njegova majka čekala oca da se vrati sa mora? Da li mu je Linda, takođe povjesničarka umetnosti iz Venecije, vikendašica, kao i mi, koja dolazi svake godine sa sinom Tiborom, pravila tiramisu? Da li je njegova omiljena crkva bila jednobrodna lepotica, crkva Svete Jelene? Da li su i i njemu stare gospođe branile da na Smitiru uz groblje i katedralu igra nogomet? Da li je za Stomorinu, praznik Uspenja Bogorodice Marije, igrao čuveno omišaljsko kolo? Da li je i tada glavna krčka delicija bio Presnac? Slatkiš od mladog svežeg kozjeg sira, koga danas dele domaćice za praznik Gospe ispred katedrale? Da li je strpljivo čekao u redu za parče tune na grilu, pripremane posebno za ovaj praznik? Da li je više voleo brodet ili lignje na žaru, kroštule ili fritule? Da li je pio smokvicu, ili jednostavno bisku? Na jednom od krčkih srednjovekovnih rukopisa očuvao se jednostavan zapis: „Pisac bi pil!“ Možda se Vidu zato što je pio bisku upravo nisu grčili prsti i nisu mu trnula leđa, na šta se žale mnogi srednjovekovni pisari. Takođe Vid Omišljanin nije ostavio podatke o svojim naslednicima, bilo onim rodnim, bilo učenicima i mi ne znamo kakav su oni odnos imali.
Prvi pisani spomenici u Omišlju potiču iz 12. veka. Bogato rukopisno nasleđe uključuje glagoljašku Bibliju pisanu na pergamentu, Omišaljski fragment Aposotla iz 13. i 14. veka i najstariji sačuvani glagoljski misal iz 1371. iz Omišlja, koji se čuva u Vatikanskoj biblioteci. Čuveni spomenik je i brevijar misal ritual župnika Nikole Brozića iz 1561. izdat u Veneciji sa 543 lista.
Još uvek nije jasno da li je Omišalj, kaštel, utvrđeni grad koji je postojao od 11. veka, a koji se pominje i od 1153. u latinskim izvorima čuvanim u arhivima u Veneciji, dobio ime po latinskom nazivu Castel Musculum, Ad Musculum, odnosno mjesto kod školjaka, naselje uz obalu. Ili jednostavno od naziva Almis, koje je preraslo u Omiš, Omišal ili Omišalj. Ono što mene vezuje za Omišalj jeste kuća moga pokojnog oca. On je izabrao ovo mesto, budući da je Krk prvo ostrvo koje ugledaju svi oni koji se na primorje spuštaju iz Like. Međutim nisu samo Ličani oni koji su prvi ugledali more kod Omišlja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
