Site name

Tekst sa ruskog sajta o memorijalnom parku u čast ruskih ratnika

O čemu šume breze na Čačalici

* U maju 2007. godine saznavši da je, kao rezultat bombardovanja Jugoslavije 1999. godine postradao veći deo brezove šume, pozorišni radnik i producent Nadežda Kuzina pokrenula je međunarodnu akciju za obnovu brezove šume

Jedinstven, van predela Rusije, memorijalni park u čast ruskih ratnika popunjen je Alejom Slave.

3

Piše: Lidija Kudikova

Moskva 17. septembar 2017. 10:00

O čemu šume breze na Čačalici

Postoji u srpskom gradu Požarevcu, nekih osamdeset kilometara od Beograda, unikatni park breza, zasađen na brdu Čačalica u sećanje na poginule vojnike i oficire Radničko-seljačke Crvene armije u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata. Taj, van naše države, jedinstven kompleks posvećen podvigu ruskih ratnika, postao je najsvetliji simbol prijateljstva ruskog i srpskog naroda. Vrlo brzo će on, 15. oktobra proslaviti svoj poluvekovni jubilej i dopuniti novu Aleju Slave.

Posle oslobođenja Požarevca od fašističkih okupatora, 15. oktobra 1944. godine na Čačalici su u bratskoj grobnici, bili sahranjeni ostaci vojnika i oficira RKKA (Crvene armije), poginulih pri oslobađanju grada, ali i umrlih od rana u okolnim bolnicama. U oktobru 1962. godine kraj bratske grobnice podignut je i svečano otkriven spomenik. Na njemu se nalaze reči: " Herojima ruske Crvene armije, palim za slobodu bratske Jugoslavije. 15. oktobra 1944. godine". Pet godina posle toga, pored bratske grobnice pojavila se mlada brezova šuma.

Po slovenskom običaju u sećanje na svakog poginulog borca sade po brezu. Većina tih crvenoarmejaca pozvana je na front od strane vojnih vlasti Podmoskovlja, zato je i rešeno da se sadnice dovezu iz njihove postojbine. S takvom inicijativom jugoslovenski novinar Dragoslav Bogdanović Bucić obratio se sovjetskom piscu Borisu Poljevovom, koji je tu ideju vatreno podržao. Uz saradnju sa herojem Sovjetskog Saveza, borbenim pilotom Aleksejem Marosejevim u Požarevac su dovezene sadnice breza iz podmoskovskog sela Povarovo u reonu Volokolamska. Po broju poginulih to je bila 441 sadnica sa tehničkom rezervom. Jugoslovenski učenici, studenti, radnici, vojnici, tri dana su sadili ruske breze u svoju rodnu zemlju, a svečana ceremonija završne sadnje dogodila se 15. oktobra 1967. godine. Jednu od tih breza zasadio je i legendarni sovjetski pevač Mark Bernes.

Sadnice su se primile. Kako smatraju srpski zavičajni kustosi, zemlja pod svakom brezom bila je u toku borbi zalivena od trećine do polovine litre ratničke krvi. Primećeno je da su listovi na tom drveću listali po mesec dana kasnije nego na balkanskim brezama: genetsko sećanje im nije dalo da zaborave svoju postojbinu. Stabla mnogih breza godinama su se razdvajala, račvala i umnožavala prirodno. Ljudi su ih smatrali simbolima dva naroda - ruskog i srpskog, sa zajedničkim korenom.

Tako je stvoren, jedinstven u svetu, "živ" spomenik u kome centralno mesto ne zauzimaju mramor, bronza ili granit, nego brezova šuma, posađena na večno sećanje i za pokoj duše slovenskih boraca, a koju pažljivo Požarevljani čuvaju. Budući da se zatekla na gostovanju u Požarevcu u maju 2007. godine i saznavši da je, kao rezultat varvarskog bombardovanja Jugoslavije 1999. godine usled zračenja i isparenja posle bombardovanja petrohemijskog kompleksa u Pančevu, postradao veći deo brezove šume, pozorišni radnik i producent Nadežda Kuzina pokrenula je međunarodnu akciju za obnovu brezove šume. Akciju su podržali javne i državne organizacije obe zemlje. Na dan memorijalnog kompleksa, 15. oktobra 2007. godine u Požarevac je, na molbu žitelja grada, iz istog rasadnika, Povarova, kao i pre četrdeset godina, stiglo i posađeno 300 breza kao zamena za svelo drveće usled bombardovanja.

U svečanoj akciji nove sadnje učestvovali su predstavnici ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine, delegacija Volokomamska, rukovodstvo Ruskog centra nauke i kulture u Republici Srbiji (Ruski dom) i brojni građani, veterani, i nekadašnji gorani. Da bi sve breze bile zasađene u jednom danu, uključili su se i vojnici Vojske Srbije. Jednu brezu zasadio je i legendarni pevač i kompozitor Đorđe Marjanović, zvezda jugoslovenske estrade od šezdesetih do devedesetih godina. Kada je on dolazio kod nas na gostovanja, bilo je nemoguće dobiti kartu. On je mnogo uradio za učvršćivanje i ovekovećenje sećanja na poginule sovjetske vojnike u Srbiji koji su sahranjeni na groblju u Beogradu. Još jednu svoju brezu, kao i četrdeset godina ranije, posadio je novinar i istoričar Dragan Bogdanović Bucić, graditelj i čuvar, održavalac tog memorijala. Brezu je posadila i autorka ovih redova. Ruska delegacija položila je venac na obližnji spomenik srpskim ratnicima i nevinim patriotama. Služen je i parastos, grmeli su i plotuni počasnog voda, kao i praznični vatromet. Preporod brezove šume postao je tako međunarodna humanitarna akcija koja je simbolizovala prijateljstvo naših naroda.

Mi smo veoma zahvalni i odajemo priznanje našim , srpskim prijateljima za tako osećajno, blagodarno odnošenje prema podvigu naših boraca, ka istorijskom pamćenju, ka Rusiji. Veza vremena i pokolenja u Srbiji je veoma osetljiva. Srbi pamte da su im Rusi, ne jednom, pomogli: i u oslobađanju petovekovnog turskog ropstva, i od nemačko-fašističkog jarma, i podržali razrešenje kosovskog konflikta. Za prošlih deset godina prijateljski odnosi među našim državama obogaćeni su novim iskustvom saradnje. Sve ove godine park-mermorijal na Čačalici nalazi se pod stalnom brigom Srba.

Predstojeće svečanosti biće zamajac za još veće jedinstvo

U predvečerje ovog jubileja patriotske organizacije Rusije, pod inicijativom Međuregionalnog koordinacionog Saveta industrijalaca, privrednika i preduzetnika zajedno sa rukovodstvom Grada Požarevca, dogovorili su se da realizuju međunarodnu akciju - na Dan oslobođenja Požarevca od fašističke okupacije, iskazati poštovanje sahranjenima na Čačalici, kako crvenoarmejcima, tako i srpskim patriotama, odajući dužne počasti herojima. Predstojeće svečanosti nesumnjivo će dati zamajac još većem jedinstvu naših naroda i jačanju prijateljstva između Rusije i Srbije, pokazujući tako rastresenoj i prigušenoj evropskoj raspravi i druge modele međunarodnih odnosa i "narodne diplomatije" kojima je cilj saradnja, dobrosusedstvo i svet bez ratova i nasilja.

povezane vesti

komentari (3)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

zena

17. septembar 2017.

Lepa priča i lepo prijateljstvo. Breze šume istinu, a oni koji ne žele da je čuju, skladaju svoju ariju.

Doktor

17. septembar 2017.

Braco Rusi, nikakvog jedinstva ne moze da bude u nasim odnosima vec ravnopravnosti u prijateljstvu i bratstvu s tim da nam kese nisu sestre. I pod uslovom da nam dozvolite da ustrojimo drzavu na nacin kako je ona ustrojena u zemljama zapadne demokratije. Izvinjavam se, ali ne mozemo da budemo taoci sibirskih bogatstava koje trose Putinovi tajkuni, stvarno se izvinjavamo!!!

Slavko

22. septembar 2017.

Nije to bila ruska, već sovjetska Crvena armija! To su bile jedinice III ukrajinskog fronta, a u njima su bili borci raznih nacionalnosti, kao što je bio nacionalno šarolik SSSR. Falsifikatima nikad kraja!