Site name

Dopisnica

Amsterdam: Od pragmatizma do hedonizma

Mene je Amsterdam sludio. Posebno pogled sa kanala i kult bicikla.

1

Piše: Savo Đurđić

08. novembar 2017. 15:00

Amsterdam: Od pragmatizma do hedonizma

Foto: Stanislav Milojković

Bezbrojne domaće tradicionalne radnje i lokali, ali i one - najbolje iz celog sveta, savršeno se uklapaju. Sve se nalazi ispod nivoa mora! Nisam znao da li su mi lepše originalne građevine i mostići, najekskluzivniji lokali i objekti ili arhitektonski podvizi na vodi - Luka, NEMO Scientic museum ili Palata pravde. Imao sam dilemu da li da posetim muzeje: Van Goga, Rijksmuseum, Haineken, Ane Frank ili da obiđem grad biciklom? Odlučio da posetim Rijk i Van Gogov muzej. Nisam se pokajao. Priča o Amsterdamu, u stvari, počinje kada su u 17. veku meštani odlučili da naprave kanale prema centru grada poput košnica. Bogati trgovci su se naseljavali u Herensgrahtenu. Posle su šansu da se nastane u bajkovitoj Veneciji severa dobili i drugi bogati, vešti ili odgovorni ljudi. Kraj priče je što su njihovi naslednici sistem kanala vredno održavali i dograđivali. Danas "Voternet" svakodnevno sakuplja smeće iz Singela, kanala koji je spoljna granica srednjovekovnog gradskog jezgra.

U Amsterdamu je očigledno da su Holanđani pojedina dostignuća, filozofiju i izume svojih i svetskih umetnika i istraživača ugradili u svakodnevni život. Tako je u toaletu hotela ploča sa koje voda "nestaje". U sobi je automat za kafu sa tri super ukusne kuglice, a pod kupatila je urađen umešavanjem koloritnih delića u osnovnu masu a la Van Gog. Sve ono što je povezano sa doživljajem prirode u urbanom okruženju čuva se kao svetinja ili se uspešno prodaje kao glavice lala svih boja. Naravno, postoji Red Light District sa Sexmuseumom i deo grada gde bez bojazni od policije možete konzumirati džoint. To ne znači da vlada haos, bezakonje, korupcija, kriminal. Naprotiv. U centru grada je, skoro neprimetna, stanica organizacije "Victim support" (Pomoć žrtvi) koja građanima, ako upadnu u nevolju, odmah pomaže, i finansijski i logistički.

Kada sam eksperta te organizacije pitao šta je slaba tačka sistema, odgovorio mi je: Sve je organizovano do perfekcije, ali se ne prihvataju razgovori o smislu ili bitnim izmenama temelja sistema npr. da ga koriste i oni koji nisu državljani?! A domaći sudija mi je rekao: "Zaista čaroban grad, ali umesto od pragmatizma do hedonizma, bolje bi bilo: od protestantizma/kalvinizma do money, money..."

povezane vesti

SAD: Thank you for asking

0

Piše: Miloš Mitrović

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Драган Пик-лон

09. novembar 2017.

Амстердам је град моје младости.Данас не знам да ли више волим њега или завичај.Сећам се удобних махагони клупа на сваком ћошку.Улица поплочаних црвеном топлом циглом.пободене вертикално у песак.Са разним ситним везовима.Као мајчин џемпер.Можете у сред зиме ићи боси.Топло је испод ногу и град је врео,као једна велика и лепа дневна соба.А тек трамваји и носталгија на киши,сваки други је -жеља.Сећам се лепе куће пуне греда у ћошковима и на таваници,куће Рембранта из 16-века.У свакој улици куће су повезане у низу као саће у кошници пчела.Док Вондел Парк памтим као моје лично двориште.Ретко где на свету постоји та густина лепоте-старе архитектуре,топлих улица,бескрајни низ радњица и тереса.Све то оплемењено питомим становницима,измешаним са безброј туриста.Некада ,после изласка у град и бурне ноћи,трамвајом број 7 сам ишао у стан,заспавши после две станице ,због музикалног шапата кише.Која се одбијала од прозора као бајка.Заспао сам у 7 ујутру,скоро сваке недеље.Пробудио бих се тек у један сат поподне.Док је трамвај ишао у круг.Никоме то није сметало,ни шоферу,путницима или контроли,нису ме будили.Мислили су ваљда да сам још један туриста који је испразнио новчаник у неком лепом бару.Има их 3000 у Амстердаму.Ни слутили нису да сам цеклу ноћ пио воду у разним дискотекама.Увек сам гледао кроз стакло,која је пуна- идем унутра.Тек сам годинама касније открио да су уствари све пуне.Сви барови и ресторани такође.Као и сви трамваји,бусеви на води и метрои.Понекад пожелим поново да видим Амстердам.Пут до њега за мене је свечан,што је слично-хаџилуку!Препоручујем свима да виде овај светски бисер,улепшаће вам живот.Најбоље је га разгледати,почев од централне станице трамвајем број 1.Ићи до краја и назад.Пешице треба ићи кроз центре града,Има их три:Лецеплејн,Рембрантплеј и Дам сквер.Дивићете се фасадама и излозима.нећете знати који је лепши.Сва три центра као да су испала из Ремрантових слика.У Холандији живе Холанђани и Амстердамци.Овај посебан "Народ",увек поносно истиче главну амстердамску особину,кажу -у њему је све могуће!Видећете бистри одсјај калдрме после кише......!!!