Site name

Dopisnica

Triglav (3): Legende o divnoj planini

Moj vodič Inot Klemenčič donosi odluku da ostatak puta, koji može da se savlada samo pomoću sajli i klinova, nastavim bez planinarskih štapova.

2

Piše: Jadranka P. Tasić

13. novembar 2017. 14:15

Triglav (3): Legende o divnoj planini

U trenutku mu se smrtno zameram, jer smatram da ne hoda on u mojim cipelama i ne može bolje da zna kako je meni, da bih već svakim novim korakom, u svakoj narednoj desetinki sekunde sve bolje razumevala da iz mene progovara lukava sujeta, što je totalno pogrešno i nepotrebno kada se nalazite usred borbe na život ili smrt. A smrti je već bilo premnogo i na to vas upozoravaju table uklesane u "planinske hridi" koje surovo izranjaju iz dubokog snega, sve u znak sećanja na zaljubljenike u božanski Triglav, tragično skončale. Inot, hvala ti na čojstvu!

Najopasniji deo je zaleđeni greben između malog i velikog Triglava. Ne verujem da je situacija bolja čak ni u letnjim uslovima, jer na toj visini samo Bog može da Vas pogleda! Niko više! A kad vas i pogleda, pomogne i to preživite, pošto ste se samo koji trenutak ranije za goli život na stravičnoj vetrometini držali, na oko, slabašnom sajlom na izazove gledate sasvim drugim očima. Pojača vam se snaga vere kako u sebe tako i druge. Od srca vam želim da prođete upravo takvo iskustvo, jer nije floskula da je život trenutak koji zaustavlja dah i da se po tome meri kako ste ga proživeli. Istina je!

A kada se punim plućima nadišete svežeg alpskog zraka, bez obzira što bi vas duša i dalje držala u svoj toj lepoti, jer tada ste najbliže sebi, nekako shvatite da je došlo vreme povratka. Pada noć, gasi se dan a čeka vas još i 12,5 kilometara na putu za nazad i to po dubokom mraku. I ne plašite se više ničega: ni vukova, ni medveda, možda samo malo koza koje umeju da "šutnu" pokoji kamen, valjda da bi skrenule pažnju na svoju prisutnost, a koji opet svojom strmoglavom brzinom može i da povredi ukoliko nemate kacigu na glavi.

Legenda kaže da se sa Triglava vidi Jadransko more. O tome, kažu, svedoče i neke stare fotografije. Ono malo mora za koje se Slovenci grozničavo drže iz meni potpuno nejasnih istorijskih razloga. Ja ga nisam videla uprkos ogromnoj vidljivosti na daleko. Možda se nisam dovoljno potrudila?! Ali, ko sam ja da razumem i vidim baš sve u ovom životu. Valjda zbog toga i postoje neke druge paralelne realnosti gde vam se sve razjasni, u kojima progledate bolje, drugačije, dalje. Ipak, hvala ljudima koje srećem u ovom svom veku, koji me uče ljubavi, dobroti, nesebičnosti, strpljenju i bez kojih ni ova priča, sigurno, ne bi ugledala svetlost dana.

Uz planinarski pozdrav, Srećno!

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Planinar

13. novembar 2017.

Draga moja Jadranka, planinarski pozdrav nije "Srećno" već "Vedro"!

Pozdrav iz Novog Sada

15. novembar 2017.

Nesuvislo komentarisanje, kako samog uspona tako i politike Slovenije u vezi Jadranskog mora.