Site name

Psihologija

"Ti si preosetljiv/a" – briga o nama ili agresija i etiketiranje?

Etiketiranje je agresivna i često impulsivna reakcija, koja u sebi sadrži kritiku, neprihvatanje i nerazumevanje druge osobe, njenih osećanja i potreba.

16

Piše: Kristina Pota Radulović

19. novembar 2017. 08:00

"Ti si preosetljiv/a" – briga o nama ili agresija i etiketiranje?

Foto: Pixabay

Njegovo pogonsko gorivo je agresija koja je usmerena prema osobi kojoj pokušavamo da zalepimo „etiketu“ preosetljivosti.

Osetljivost

Osetljivost možemo da opišemo kao naš kapacitet da osetimo i reagujemo na podražaje koje dolaze iz naše okoline. U te podražaje spadaju najrazličitiji događaji u našoj neposrednoj i daljoj okolini i ponašanje, potrebe i osećanja ljudi koji nas okružuju. Ponašanje i postupci drugih ljudi mogu da se odnose direktno ili indirektno na nas, ili da nemaju veze sa nama, a da smo ih mi ipak registrovali i odreagovali na njih.

Mi se međusobno razlikujemo u tome šta primećujemo, a šta ne, na šta reagujemo, a na šta ne, i kojim intenzitetom. Kako ćemo reagovati na nečije ponašanje, osećanja ili potrebe zavisi od toga ko je ta osoba, u kakvoj je relaciji sa nama, kako mi doživljavamo njeno ponašanje i kakav je kontekst u kome se nalazimo. Iskustva koja nosimo iz detinjstva su takođe jedan od faktora koji mogu da utiču na način na koji reagujemo na podražaje. Zato nas neke stvari dotiču, neke pogađaju, a neke ne primećujemo.

Visoko osetljiva osoba

Visoko osetljiva osoba je termin koji opisuje ljude koji su naglašeno osetljivi (hiper-senzitivni) na spoljašnje stimuluse, udubljuju se više od ostalih pri obradi informacija i imaju jake emocionalne reakcije. Ovaj termin su skovali psiholozi Elaine i Arthur Aron sredinom 1990-tih godina. Prema autorima, u praksi to znači da visoko osetljivi ljudi reaguju češće, intenzivnije i emotivnije od ostalih na podražaje iz okoline, obraćaju veliku pažnju na detalje i treba im duže vremena pri donošenju odluka, jer vagaju svaki od mogućih ishoda. Oni su osetljiviji na iritantne zvuke od ostalih, izuzetno su savesni i pažljivi prema drugima i saosećaju sa drugim ljudima.

Preosetljivost je uglavnom u očima onog koji je samoinicijativno konstatuje kod nekog drugog i time sebe postavlja u poziciju arbitra.

Preosetljivost

U svakodnevnom govoru, preosetljivost je pridev koji ljudi često koriste da opišu ili označe nekoga za koga smatraju da se lako uznemiri i da ga pogađaju i povređuju stvari koje ne dotiču većinu ljudi. Preosetljivost je uglavnom u očima onog koji je samoinicijativno konstatuje kod nekog drugog i time sebe postavlja u poziciju arbitra. Neki od nas sebi daju slobodu i pravo da komentarišu i procenjuju tuđa osećanja, doživljaje i reakcije na određena ponašanja i postupke. Pritom, od strane osobe koja je predmet njihove procene ili „etiketiranja“ nisu pitani za mišljenje. „Ti si preosetljiv/a“, „Mnogo si svilen/a“, ili „Koja si ti mimoza!“ su neke od izjava koje se najčešće koriste na ovim prostorima kada neko samoinicijativno konstatuje da je onaj drugi „preosetljiv“.

Briga o nama ili etiketiranje?

Jedna stvar je kada nekome sa puno takta, pažljivo i saosećajno ukažemo da situacija koja ga pogađa možda i nije toliko strašna, kako se njemu u tom trenutku čini. To je odraz brige, poštovanja i razumevanja za tu osobu i ima za cilj da je ušuška i da joj ublaži patnju koju oseća. Da joj pokaže i drugu perspektivu iste situacije, koju ona možda u tom trenutku i ne vidi.
Sasvim druga stvar je kada nekome „zalepimo“ pridev koji ga opisuje u negativnom kontekstu samo zato što mi ne razumemo ili ne prihvatamo njegov senzibilitet.

Kada ljude svrstavamo u „preosetljive“ ili „svilene“, šaljemo im poruku da nemaju pravo da osećaju to što osećaju i da je nešto veoma pogrešno u vezi njih. Da nisu dovoljno dobri takvi kakvi su, da im nešto fali i da ih mi zbog toga ne prihvatamo, već kritikujemo, osuđujemo i odbacujemo.

Etiketiranje

Etiketiranje je samoinicijativno „lepljenje“ opisnih prideva drugoj osobi. Ti pridevi najčešće imaju negativan prizvuk, poput već pomenutog „Ti si preosetljiv/a!“ ili „Mnogo si svilen/a!“. Etiketiranje je agresivna i često impulsivna reakcija, koja u sebi sadrži kritiku, neprihvatanje i nerazumevanje druge osobe, njenih osećanja i potreba. Njegovo pogonsko gorivo je agresija koja je usmerena prema osobi kojoj pokušavamo da zalepimo „etiketu“ preosetljivosti. Kao da ona nema pravo da postoji kao takva i da oseća to što oseća, već ćemo mi svojom agresijom da je rasklopimo i ponovo sklopimo po našoj želji. Da sklopimo osobu koja je prihvatljivija za nas, ustrojena prema našim kriterijumima, između kojih je i kriterijum za osetljivost – po našim merilima šta može da je dotiče i pogađa, a šta ne.  

Kada ljude svrstavamo u preosetljive ili svilene, šaljemo im poruku da nemaju pravo da osećaju to što osećaju i da je nešto veoma pogrešno u vezi njih. Da nisu dovoljno dobri takvi kakvi su, da im nešto fali i da ih mi zbog toga ne prihvatamo, već kritikujemo, osuđujemo i odbacujemo.

Isto važi i kada neko pokušava da etiketira nas. Ono što gubimo iz vida je da ako mi neku osobu ne razumemo i ne prihvatamo, to ne znači da je i drugi ne razumeju i ne prihvataju. To samo znači da mi nemamo kapaciteta za to, pa koristimo etiketiranje da bi „svarili“ ono što ne razumemo, pa makar i pogrešno. Ono što je važno da osvestimo je da mi nismo mera svih stvari, već neko ko nepozvan, u napadačkom maniru i neprijateljski nastrojen ulazi u nečiji lični prostor sa idejom da tu osobu menja ili kažnjava.

Mi imamo pravo na svoja osećanja i na način na koji vidimo i procenjujemo događaje u našoj okolini. Ne možemo da utičemo na tuđe komentare, ali možemo na svoje odluke i izbore u vezi ljudi koji daju sebi za pravo da nas komentarišu – da li su nam uopšte potrebni, ili nam sa svojim sadržajima samo troše dragoceno vreme i energiju.

Kako izaći na kraj sa etiketiranjem?

Kada nas neko etiketira da smo preosetljivi, imamo odgovornost da zaštitimo sebe. Etiketiranje u sebi nosi poruke o neprihvatanju i odbacivanju. Ko je osoba koja nas ne prihvata i odbacuje? U kakvoj smo relaciji? Šta možemo da uradimo da bi se zaštitili?

Svako od nas reaguje drugačije. Jedni se brane i pravdaju, drugi prasnu i prekinu komunikaciju, a treći se povuku u sebe i zaćute. Neki biraju da ignorišu i ne upuštaju se u interakciju sa onim ko pokušava da ih etiketira. Mi imamo pravo na svoja osećanja i na način na koji vidimo i procenjujemo događaje u našoj okolini. Ne možemo da utičemo na tuđe komentare, ali možemo na svoje odluke i izbore u vezi ljudi koji daju sebi za pravo da nas komentarišu – da li su nam uopšte potrebni, ili nam sa svojim sadržajima samo troše dragoceno vreme i energiju.

Agresija, kritika i odbacivanje rađaju agresiju, kritiku i odbacivanje.

Ako smo skloni da druge ljude označavamo epitetima preosetljivosti ili „svilenosti“, treba da budemo spremni i na njihovu burnu reakciju, prekid komunikacije pa i same relacije.

Agresija, kritika i odbacivanje rađaju agresiju, kritiku i odbacivanje. S druge strane, ako kod sebe prepoznajemo sklonost ka etiketiranju drugih ljudi, možemo da izaberemo da radimo na sebi. Da istražimo kako kvarimo relacije sa ljudima umesto da ih gradimo. Kako biramo da povređujemo ljude i nemamo obzira prema njihovim osećanjima, čak i da ih prozivamo zbog onoga što osećaju. Cilj je da postanemo svesni šta radimo i kako to radimo. Na taj način učimo da preuzimamo odgovornost za svoje postupke i umesto da zavisimo od sopstvenih impulsivnih reakcija, počinjemo da se oslanjamo na naše svesne izbore u relacijama sa drugim ljudima.

Autorka je psihoterapeut, klinički psiholog i geštalt terapeut

www.gestalt.org.rs

povezane vesti

Izvori patnje

0

Piše: A. C.

„Nemoj pogrešno da me shvatiš“

1

Piše: Kristina Pota Radulović

komentari (16)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Samo covek

19. novembar 2017.

E to se zove BUDENJE.

Miodrag Milenović

19. novembar 2017.

Ne bih da etiketiram, samo bih pitao: Zašto lektor nije pregledao i ispravio ovaj tekst?

Etiketirana

19. novembar 2017.

Odličan tekst i iz mog iskustva mogu da kažem da je više nego tačan. Celog života me optužuju za to. Kad god reagujem na nepravdu, ja sam ta koja je osetljiva, kad mi neko kaže nešto što me povredi, opet nije do toga što je grub, nego što sam ja osetljiva. Mnogo takvih situacija posle kojih se osećam loše satima i danima razmišljam da li je stvarno do mene ili drugi malo treba da povedu računa o prelasku svojih granica i taktičnosti. Ako ja mogu da budem pažljiva prema drugima i pazim da se ne ogrešim o druge, mogu i oni da se ugrizu za jezik pre nego što tako olako kvalifikuju ljude. Hvala za ovaj tekst, ulepšao mi je vikend!

Sofija

19. novembar 2017.

Ja mislim da nije taj usamljenik visoko osetljiva ili preosetljiva osoba vec su svi drugi nisko osetljive osobe ili, povremeno, "bezosecajna djubrad". Eto i njima etikete, ali samo sad i samo ovde, zato sto su mucili @Etiketiranu. Kad je neko giga-mega-hiper osetljiv u oblasti van emocija, na primer za struju, onda ga zovemo genije. Nije Nikola Tesla genije nego smo mi za struju gomila glupaka (i glupaca, da budem rodno korektna). A neki medju nama i cisti retardi, ja na primer. Od gomile je nerazumno ocekivati "da rade na sebi" i da nas razumeju. Gomila uvek radi na drugima. Samo mi jos to fali - razumevanje za "obolelu". Jedini nacin da vas tretiraju "normalnom" jeste da vas namagarce i degradiraju na svoj nivo. Meni odgovara mehanizam "gledanja svog posla" i "slaganja sa svima". Nema ni mogucnosti ni potrebe da ih "prevucete na svoju stranu" kao sto bi to oni hteli s vama. Tesko je jedino u porodici. Kad na primer muz ili dete "ne registruju" sve ono sto i vi. Kad ne vide sve te lazi i prevare. Narocito kad manipulanti na sve strane sire mudrost "da je zivot u najvecem delu siv, a ne crno-beli". Nije zivot siv nego nekom izgleda trebaju naocare pa mu je sve smuljano. Ne vide oni sve te extra-sitne crne i bele kvadratice. Ali da je teret tezak - jeste. Srecni su oni koji uz to imaju i neki talenat. Kako neko "normalan", ja bih ga radije nazvala "obican", da razume nekog koji je "...kao jasika, koja drhti i onda kad druga stabla i ne osjećaju vjetra..." (Ivo Andric, Ex Ponto)?

Tamara Radojkovic

20. novembar 2017.

Ja sam celog zivota bila preosetljiva ( i sada sam) upijala sam tudja osecanja emocije u sustini sve negativno, razboljevala sam se od negativnosti (bolesti fizicke i psihicke 30god), medjutim kada sam pocela da radim na sebi, da cistim sve sto je negativno iz mojih misli, proslosti, dala sam akcenat samo na sadasnjosti promenila sam pogled na zivot, tada sam dobila vece samopostovanje ljubav prema sebi, automatski i prema drugima, kao da sam dobila stit i ta osetljivost se razvija u prepoznavanju mojih osecanja i ponasam se u skladu sa njima. Ta osetljibost mi je dala priliku da upoznam sebe svoje srce i da zivim u skladu sa njegovim zeljama, sada se osetljivost pretvorila u najlepsi dar. Hvala hvala hvala.

Koima

20. novembar 2017.

U petoj deceniji sam, a tek skoro sam otkrila da sam i ja visoko osetljiva. Do skoro sam mislila da su to oni koji se lako rasplaču, drame i paniče i kad tome nema mesta. Vidim, čujem, omirišem, osetim na koži što većina ne bi. Slika i informacija spaženih i obrađenih milioni u mojoj glavi. Retko imam reakcije na spolja, u smislu da drugi to vide kao preosetljivost, moje reakcije su uglavnom unutrašnje. Savesna i brižna jesam više nego drugi i mogu oko mene da zamisle, ima tu još mnogo nijansi te preosetljivosti. Živim u porodici u kojoj imamo preosetljivog člana, ali koji time maše kao superiornom osobinom, opterećuje celu porodicu svojom preosetljivošću i sve druge koji ne reaguju i ne doživljajvaju isto smatra neosetljivim dembelima, a sebe uzvišenom, te kad god može etiketira ostale (inače osetljive i osećajne, ali razumne ljude). Tako da nije ni sve uvek kako u tekstu piše. Ja sam naučila da svoju preosetljvost ne negujem po svaku cenu, da naučim mozak da prihvati i obradi drugačije utiske, dakle - može i tako, ali treba se odmaći malo od sebe, međutim zaboravlja se da među preosetljivima ima mnogo onih kojima ego radi prekovremeno. Sa takvima treba izdržati, verujte.

Koima

20. novembar 2017.

I da se nadovežem na komentar Sofije, na deo: "...kao jasika, koja drhti i onda kad druga stabla i ne osjećaju vjetra..." - jasika koja drhti i onda kada druga stabla ne osjećaju vjetra (a vetra možda uopšte ni u najavi nema) se zove anksiozni poremećaj, za šta u poslednje vreme sumnjam i da ga član porodice pomenut u mom komentaru vešto prikriva.

Dobrila Dobric

20. novembar 2017.

Slazem se donekle. I sama spadam u grupu preosetljivih ljudi i nosim se sa tim akako znam i umem, a dobro se nosim.. Postavlja se pitanje, nisu li ti PREOSETLJIVI ljudi takodje svojim reakcijama agresivni prema vecini, ne moze i ne mora niko da misli o tome kako ce ovaj preosetljivi da reaguje, to je samo njegov problem, i apelujem da se svako ko je osetljiv ko mimoza pozabavi sa svojim nekontrolisanim reakcijama.. Ovo govorim jer znam i sama koliko bih bila naporna okolini.. Ne mozete vladati okolinom, vec sopstvenim osecanjima

Frojd

21. novembar 2017.

Preosetljiv tekst.

Miloš Mitić

21. novembar 2017.

Odličan tekst. Sa puno razumevanja, topline i prepoznavanja i prihvatanja ljudskih osobina. Osnovni problem jeste lična percepcija i ,,naš" doživljaj drugih ljudi.

Nenad S

21. novembar 2017.

Mislim da je u komentarima koime sve rečeno. Šta reći osobama koje imaju neprimereno oštre reakcije na bezazlene situacije ili osobama koje oštro reaguju ako ne deliš njihov stav po nekom pitanju? Evo nađoh se u čudu kako shvatiti poruku ovog teksta, jedino da čovek nigde ne iznosi svoj stav dok se ne uveri da to nikoga neće povrediti a ako nekoga i tada povredi da strpljivo trpi njegovu tiradu i čak uvrede da ga ne bi još više povredio i nikako da mu ni u kom slučaju ne kaže da je preosetljiv jer će ga opet povrediti.....

Nenad S

21. novembar 2017.

Etiketirana - ako je stvarno:" Mnogo takvih situacija posle kojih se osećam loše satima i danima" jedino što može da ti se kaže da je veći problem u tebi nego u okolini. Postoje ljudi koji mogu da ti pomognu i trebalo bi da odeš do njih.

Vlada

21. novembar 2017.

Dear @Etiketirana, sapatnice, probaj da ignorises prijateljske savete normalnih koji te salju na lecenje i pomoc. Nas je tako malo a ipak nas evo i ovde tretiraju kao neuroticne/psihoticne. Mi smo za njih bolesnici. Sta mi da kazemo kad su takvi kao oni gde god pogledas? Treba to istrpeti. Ja sam napustio Srbiju i Beograd 2007-me godine upravo iz tog razloga. Bio sam toliko "preosetljiv" da mi se zgadilo da trpim "smrad" masovnih grobnica sa Batajnice i da mi normalni Pink/Informer/Kurir/Veliki Brat ljudi odredjuju sta je normalno a sta ne. Sa takvim zdravima necu da imam posla. Kad bi se jednom nasla u koliko toliko neutralnoj sredini bila bi ponosna na sebe i sto ti je sve to smetalo i "mucilo danima".

Milana

21. novembar 2017.

Iz mog iskustva rešenje je da se umesto kvalifikacije ("Ti si preosetljiv") upotrebi opis ("Po tvojoj reakciji mi se čini da te ovaj događaj veoma pogodio. Kako se osećaš?"). Tako nećemo povrediti osobu, nego ćemo joj pokazati da nam je stalo do nje. Inače, mislim da je etiketiranje (ruganje, nazivanje ružnim imenima) posledica toga što bliske osobe deci govore ružne reči i osuđuju ih ("baš si smotan", "ti ništa ne znaš", "debeli" itd) i to onda deca (i kad odrastu) smatraju kao nešto normalno.

Veki

21. novembar 2017.

@Nenad S - Odlican si savet dao @Etiketiranoj. Treba da iskulira, opali dve-tri ljute... Sve je lako kad si smrad.

Nenad S.

21. novembar 2017.

@Veki kad neko kaže da često ima situacije zbog kojih se loše oseća danima to nije preosetljivost već znak ozbiljnog problema. Ohrabrivanje takvih ljudi da se bore sa životom sami može dovesti do tragičnih posledica.