Site name

Dopisnica

Grozni (2): O ratu se ne priča

Na ulicama Groznog više nema znakova koji podsećaju na rat, ali se stiče utisak da je sadašnji mir veoma krhak.

Piše: Kristijan Eker

22. novembar 2017. 12:00

Grozni (2): O ratu se ne priča

Rat je još uvek prisutan u svesti ljudi koji žive u Čečeniji, ali je potisnut, ostao je negde u nesvesnom. O ratu se ne priča. Možda i činjenica da su u roku od manje od 10 godina vlasti u potpunosti uklonile ruševine i pretvorile Grozni u moderan i prelep grad svedoči da je trauma bila ogromna. Što je veća trauma, to je lakše potisnuti je. Problem je da se te iste traume javljaju opet posle mnogo godina, ostaju kao žar u svesti ljudi i eksplodiraju, šire se istovremeno. Ono što se dešava u nesvesnom čečenskog naroda slično je onome što se geološki događa u dubini Kavkaza, sistemu planina koji se formirao sudarom arapskih i evroazijskih ploča. Taj sudar je počeo pre 25 miliona godina i još uvek je u toku. Energija se skuplja vekovima u stenama kilometrima ispod zemlje; stene se deformišu, menjaju oblik zbog ogromnog pritiska koji ih gura jednu ka drugoj; odjednom se energija oslobodi, kao kad se vuče gumica i u jednom trenutku pukne. Isto tako, kad pritisak ispod zemlje prevaziđe moć širenja stena i slomi ih, veliki zemljotresi pogađaju ceo region; talasi zemljotresa traju danima, mesecima, sve dok se ne uspostavi nova ravnoteža i proces širenja stena počinje iznova. Vekovima vlada mir i zemlja se opet učvršćuje i ne pomera se, dajući ljudima iluziju da je ona nepomična i da su forme planina i pejzaža oko nas večne. Nove generacije retko pamte stare zemljotrese i kad se oni opet dese shvaćeni su kao božija kazna. "Nadam se da više neće biti rata", kaže Valentina. Šeta se sa unukom, koji ima pet godina i drži u ruci malu zastavu Čečenije, koju prodaju ispred džamije u centru grada nemogluvi momci kako bi zaradili neke pare za svoju humanitarnu organizaciju. Valentina ima 46 godina, mršava je, naboranog lica kao da je ceo život radila na suncu. Oduvek živi u Groznom. Hoda po mermernom dvorištu džamije "Srce Čečenije", koji po bogatstvu mermera podseća na zgrade u Abu Dabiju ili Dubaiju. Tek kad Valentina počne da priča svoju priču, vidi se koliko je to bogatstvo lažno i nema veze sa narodom. Valentina je imala samo 18 godina kad se udala. Dobila je ćerku i sa mužem je krenulo sve naopako, do te mere da su se razveli. Tokom prvog čečenskog rata ubili su joj oca. Nije jasno da li je čovek bio sa Rusima ili protiv njih; Valentina ne zna ni ko ga je ubio, nikada nije htela to da sazna. Zatvorila se i preživela je duge i teške godine kako je mogla. Sada živi na kraju Bulevara Putina, u novoj zgradi - nema više starih zgrada u Groznom - u jednosobnom stanu. "Moja ćerka je ponovila moje greške", kaže neutešno Valentina. Udala se, rodila dete i ostavila muža pošto je pio. Bio je nasilan. Sad je nezaposlena.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.