Đenova: Putovanje je što i opijum…

Danas, u 11 časova pre podne, ja zaplovih Sredozemnim morem: zaplovila sam iz Đenove za Aleksandriju. Kakvo neobično osećanje! Ovako mi nije bilo ni onoga dana kad sam zaplovila Atlantskim okeanom iz Plimauta za Njujork.

A sad plovim za Aleksandriju. Ja ne smem ni da pomislim za dalje od Aleksandrije. Ne morem. A suvim: pustiću se pored Nila oazama i pustinjama. Da vidim Nil, piramide, sfinge, grobove faraona i ništa više. Ali zar nisam isto tako rekla samo pre nekoliko meseca polazeći u Španiju: da vidim Alhambru, Generalif i ništa više? A posle, prođoh svu Kataloniju i Kastilju, ne samo svu Andaluziju. Što sam više toga pića pila, sve sam veću žeđ osećala. Putovanje je što i opijum, duvan i alkohol. Čak i kocka! Italija pripada plovidbenom društvu Sitmar Lajn. Zbog naziva moglo bi se pomisliti da je to društvo englesko, a ono je italijansko. Najveći mu je a i najlepši brod Esperija. Ali sad ne plovi u Aleksandriju Esperija, nego Italija. A meni se ne čeka. I zato imam hrabrosti da se pustim velikim Sredozemnim morem, burnim u ovo doba godine, Italijom iako je mala. Ko je plovio Olimpikom, brodom od 46.000 tona, kako mu je kad se ukrca na Italiju, brod od 8.000 tona. Olimpik mi je bio ulio čisto kao neki strah kad sam, ukrcavši se na njega u Njujorku, stala da lutam po njegovim laundžima, salonima i hodnicima, i da se, liftom, uznosim na njegove mnogobrojne palube. Ali iako mala, Italija je veoma lepa i simpatična. Liči na jedan otmen hotel koji se otisnuo sa obale mora, te po njemu plovi na radost svojih mnogobrojnih gostiju. Njeni saloni i laundži, svi u cveću, daju nam iluziju da se jedan krajičak zemlje Italije otcepio nekom čudnom prirodnom pojavom, pa sad plovi ovim divnim morem u zemlju faraona. Njena biblioteka je mala ali odabrana. Njeni putnici su otmeni: Evropljani i Afrikanci, Egipćani i Amerikanci, hrišćani, a i Jevreji, koji putuju preko Egipta u Palestinu, u nove jevrejske naseobine. Među putnicima su i dve egipatske sultane, što će reći princeze, mati i kći, koje, kako reče kapetan lađe, uvek putuju Italijom, a često putuju: „Svaki čas idu u Pariz.“ Posada joj je italijanska, a i posluga među kojom se nalazi jedan krupan Sudanac, obučen u čohano zlatom vezeno egipatsko odelo, u crvenom krutom fesu i crvenim mekim cipelama. „Italijani hoće da nam sugeriraju Egipat još iz Italije“, reče mis Mimi Brokue iz Holivuda, moja saputnica od Đenove do Aleksandrije, a moja prijateljica „od Aleksandrije do nakraj sveta“, kako sama kaže.

Odlomak iz knjige „Sedam mora i tri okeana“, izdavač: Laguna