Najbolji polovni automobili za 2.000 evra

Tekst i foto: Aleksandar Todorović, urednik sajtova Najboljiauto.com i Testoviautomobila.net

Pitanje: Poštovani gospodine Todoroviću, cenim vaš trud da svojim stručnim ocenama pomognete pri izboru „kućnog ljubimca“. Pri izboru automobila postoji mnogo nepoznanica, pa vas molim da mi obrazložite da li je opravdano da modeli italijanskih proizvođača koje sam naveo imaju srazmerno nižu cenu u odnosu na odgovarajući (po klasi) nemački model. Takođe vas molim da mi kažete da li su Alfini benzinci lošijeg kvaliteta? Majstori me ubeđuju da je VW Passat mnogo jeftiniji za održavanje, da li su u pravu? Lybra mi je simpatična, ali najviše mi se dopada Alfa 156 1.9 JTD. Brdo takstista je vozi kod mene u kraju, i svi je hvale. Majstori je pljuju, o čemu se radi? Unapred hvala na odgovoru Z.Milić.

Ime i prezime: Zoran Milić, Novi Sad

Trenutno vozim: Golf II

Godišnje prelazim: 15.000 km

Želim da potrošim: 2.000€

Između kojih se automobila dvoumite: Lancia Lybra, Alfa Romeo 156, VW Passat

Odgovara Aleksandar Todorović: Pre svega g.Miliću, hvala vam na odličnim pitanjima. Neće vam biti lako da za 2.000€ nađete pristojan automobil. Moj vam je savet da pogledate i neke druge modele, a ne samo ove koji se vama najviše dopadaju. Poređenje polovnih automobila je jako nezahvalno. Jer osim što poredimo karakteristike vozila, moramo se oslanjati na raznorazne statistike, koje možda nisu uvek ni tačne, ali ih moramo uzeti u obzir. Nije lako porediti automobil iz 2004.godine, jer možete kupiti Alfu 156 staru oko 12 godina za 2.000€, ali za taj novac možete odabrati Passat star 18 godina, iz 1998.godine, koliko oni koštaju u proseku. Nije uvek automobil star 18 godina bolji od vozila koje ima 12 godina, i vrlo verovatno mnogo manju kilometražu, ali je to nepisano pravilo. Ako bi uporedili Passat iz 2004. sa Alfom 156 iz 2004.godine, možda bi u proseku VW-ov automobil bio u nešto boljem stanju, ali on košta bar za 1.000-1.500€ više od italijanskog automobila. Kako porediti automobil koji košta 3.500€ sa automobilom koji ima cenu od 2.000€? Možemo i da okrenemo priču, pa da upoređujemo Alfu koja košta 3.500€ sa nekim Passatom od 2.000€? Da li me sada razumete šta želim da vam napišem?

Realnu cenu pojedinih modela nije lako utvrditi i ona najviše zavisi od ponude i tražnje, kao i od imidža određenog brenda. Takođe, veoma je teško prodati automobile koji kod nas nemaju dobru servisnu mrežu, a naročito modele koji nisu popularni. Lancia Lybra se kod nas nikada nije zvanično uvozila ali, na sreću potencijalnih vlasnika, puno delova u potpunosti odgovora nekim Fiatovim modelima. Kao što vam je verovatno poznato, Lybra deli plaformu sa Alfom 156, pa su joj mnoge komponente slične ili čak identične. Za manje od 2.000€ možete kupiti Lybru iz 2003. godine sa odličnim 1.9 JTD common-rail agregatom, kao i Alfu 156. Nemačka alternativa u vidu VW Passata nešto je skuplja, ali vam uvek ostaje mogućnost da kupite nešto stariji Passat B5 1.9 TDI iz, recimo, 1998. godine.

VW Passat je prostraniji, kvalitetniji i veći automobil od italijanske konkurencije i u Srbiji ima mnogo bolji imidž od Alfe 156, a posebno od Lancie Lybra.

Pored toga, popularnost VW-ovih TDI agregata je toliko velika da će vam kasnije prodaja Passata sa ovim motorom biti zagarantovana ukoliko odredite fer cenu. Nemački automobil je pravi porodični auto: ne izaziva emocije i, za razliku od mediteranske konkurencije, nije ga preterano zabavno voziti.

Alfa Romeo 156, bilo sa benzinskim ili JTD, common-rail motorom, totalna je suprotnost nemačkom automobilu. Alfa 156 je stabilnija i dinamičnija od Passata i može se pohvaliti direktnijim i preciznijim upravljačem, te sportskim oslanjanjem. Takođe, zvuk iz izduvne cevi italijanske lepotice je prava muzika za uši, naravno samo kod benzinskih verzija. Dizajn Alfe 156 je toliko dobar da ovaj model i danas izgleda atraktivno, što se i ne može reći za Passat, mada dozvoljavam da mislite suprotno. Šteta je samo što se 156-ica  može pohvaliti tek osrednjim kvalitetom koji se nekako i može „progutati“.

Lancia Lybra košta gotovo kao Alfa 156, ali nudi manje zadovoljstva za upravljačem. Na prednjem oslanjanju nema dvostruko poprečno rame poput Alfe, a pored toga Lybra pozadi ima spiralne opruge, što kod 156-ice nije slučaj. Kada uzmete u obzir da je kvalitet ovog modela na dobro poznatom italijanskom nivou, ne treba mnogo da čudi podatak da je Lybra u celoj Evropi – čak i u Italiji – doživela pravi fijasko. Ali je pouzdanost bolja nego što nemačke statistike tvrde.

Zaključak je stoga sledeći: ako već kupujete polovan automobil, i to još italijanski, svakako se odlučite za Alfu. Barem ćete uživati u vožnji između čestih odlazaka u servis. Kvariće vam se i Passat, jer umesto Alfe sa realnih 300.000 km za taj novac možete kupiti Passat sa oko 500.000 km. Ja do sada nisam pronašao Passat sa manjom kilometražom, sa cenom do 2.000€. Ono što piše na kilometar satu možete da „okačite mački o rep“, nego pravac provereni servis.

VW Passat takođe nije bez mana: ovaj model ima česte probleme sa ogibljenjem, elektronikom, pa čak i sa menjačima. Nemačke statistike (ADAC i TUV) tvrde da je Passat prosečno pouzdan i da se bolje kotira od Alfe 156 i Lybre, ali to treba uzeti sa blagom rezervom.

Najčešći kvarovi kod Passata:

Passat B5 TDI nikako ne kupujete bez vrhunskog majstora pored sebe. Već po radu motora u praznom hodu možete proceniti da li motor ima 300.000 ili 600.000 km (mora da radi mirno i ne sme da trese), proverite da li dimi motor kod dodavanja gasa i vuče li ravnomerno.

Morate izmeriti kompresiju, odnosno pritiske u cilindrima, koji trebaju biti veći od 27 bara, i ravnomerni. Benzinci nisu pouzdaniji od TDI dizelaša, ali imaju manje kilometara iza sebe, pod uslovom da im nije ugrađen gas.

Bobine su slaba tačka kod Passata B5 1,8 turbo. Otkazuje i sistem podmazivanja, jer se na situ pumpe vremenom nakupi čađ koja se stvara pri podmazivanju turbine uljem.  Imaju problem i sa senzorom protoka vazduha.

Na 1.8L 4 cilindričnom motoru ili 2.8L V6 motoru, pumpa za gorivo može da prestane da radi i doći će do gašenja motora.

Kod dizel motora slabe tačke su turbo punjač, alternator, protokomer i plivajući zamajac. Plavi dim iz auspuha Vw Passat B5 ukazuje na istrošenost turbo punjača. Kad je turbo punjač u lošem stanju, i motor nije za preporuku.

Najnežniji deo Passata jeste trap. Na udaru su gornja i donja oscilujuća ramena. Njih ukupno ima osam, osim ramena stradaju i krajevi spona. Passati B5 proizvedeni između drugog dela 1997. i prvog dela 1999. su više puta pozivani u servis zbog kontrole prednjih spona oslanjanja.

Probleme sa vazdušnim jastucima imaju Passat B5 proizvedeni od decembra 1997. do aprila 1998.

Korozije nema mnogo na karoseriji (kao ni na Alfinoj karoseriji) Passata B5, ali je itekako ima na električnim priključcima. To dovedi do prekida u radu različitih električnih uređaja. Pravi problem električnom sistemu elementi centralnog zaključavanja i električnog pokretanja mehanizma prozora.

Originalni nosač polen filtera u ventilaciji je neadekvatan, nosač vremenom propadne i omogući prodiranje vode (mokar tepih na suvozačevoj strani). Postoji modifikovana nosač polen filtera.

Kao kod većine Volkswagenovih vozila, i kod Passata je čest nepravilan rad električnih podizača prozora.

U svakom slučaju, navedeni modeli su po kvalitetu nekoliko svetlosnih godina iza japanske konkurencije, koja je na našem tržištu polovnjaka veoma slabo zastupljena jer dileri ne uvoze polovnjake koji su skupi. Modeli Toyote, Honde i Nissana dobro drže cene kao polovni i zato ih naši kupci sa „tankim“ novčanicima izbegavaju. I ovde važi dobro staro pravilo – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.

Najčešći kvarovi kod Alfe 156 (veliki deo toga važi i za Lybru)

Mnogi tvrde da je vešanje jedan od glavnih problema Alfa Romeo 156, ali to prosto nije tačno. Istina je da vlasnici Alfi 156 imaj u proseku jako tešku nogu na papučici gasa, pa možete naletiti i na primerke sa lošim trapom. Ako ga redovno održavate, imaćete manje problema sa njim, nego da ste kupili Passat, Vectru ili čak neku Toyotu. Naravno, ukoliko kupujete kineske delove, neće trajati više od 10.000 km.

Elektronika je mnogo pouzdanija nego što statistika tvrdi. Jako sam retko nailazio na Alfe 156 sa problematičnom elektronikom, to je više mit, nego istina. Nemačka statistika tvrdi drugačije. Morate odabrati kome ćete verovati. Taksisti zaista hvale Alfu 156, zato što nemaju problema sa njom. A oni ne spadaju u grupu vlasnika koji mogu da priušte originalne rezervne delove, koji su jednako skupi kao originalni delovi za Passat. Ponuda jeftinih kineskih delova za Alfu je veoma bogata, a to kupci u Srbiji ne znaju.

Alfa Romeo 156 ne podnisi pranje motora, zbog elektronike , posebno kod benzinskih motora nije preporučljivo pranje motora.

Najveći problem kod Alfe 156 su svakako varijatori promene otvaranja ventila koji se koristi u četvoro cilindričnim benzinskim motorima.

Problemi sa sistemom varijatora prvo se čuje buka (motor pri pokretanju zvuči kao dizelaš), pa tek onda počinje da radi kako treba. Na kraju, međutim, dolazi do toga da varijator više ne kontroliše bregaste osovine. Postupak zamene varijatora je skup.

Prerano habanje ili pucanje zupčastog kaiša, pre pređenih 120 000 km. Kod svih motora. Potrebna provera na svakih 60 000 km. Moj vam je savet da ga menjate na 60.000 km.

Kod 2.0 JTS motora često su problemi sa lambda senzorom ili njegovim kablovima.

Kod benzinskih TS motora moraju da se ugrađuju samo originalne svećice sa platinskim elektrodama, koje imaju adekvatno skladištenje toplote i izdržljivost, te svećice nisu jeftine.

Alfa Romeo 156 JTD nije bez kvarova. Nisu retki problemi na pumpi visokog pritisak. Problemi sa diznama su jako retki (pre ćete imati probleam sa njima kod 1.9 TDI motora).

Na Alfama 156 proizvedenim do decembra 2001., pojava mehaničkih vibracija i buke pri hladnom startu od pređenih 40 000 kilometara, koja raste veoma brzo nakon toga. Uzrokovana oštećenjem na gumenom umetku remenice radilice. Na 1.9 JTD dizel motorima dolazi do opadanja snage i povećanog dimljenja, obično zbog zaglavljivanja EGR ventila, problem obično rešava temeljno čišćenje EGR ventila.

Na Alfama 156 proizvedenim između decembra 2005. i juna 2006., postoji opasnost od curenja dizela, zbog razmaka između cevi i konzole filtera goriva. Pozvani u servis u aprilu 2008., problem je u nosaču filtera.

Vozila proizvedena do sredine 2002., često pate od defekta pogrešnog pokazivanja količine goriva u rezervoaru. Ovo je vrlo čest problem.

Robotizovan Selespeed menjač nije za preporuku. Može doći do curenja ulja posle vožnje. Problemi u elektronskom upravljanju promenama stepena prenosa.

Moguće curenje tečnosti iz servo upravljača. Na modelima proizvedenim do decembra 2003., čuju se zvukovi iz upravljača.

Bilo da se na kraju opredelite za Passat, Alfu 156 ili Lybru, svakako odaberite verzije sa TDI i JTD agregatima, jer raspolažu velikim obrtnim momentima a u proseku troše 6,5 l (1.9 TDI), odnosno 7,0 litara (1.9 JTD). Iskreno se nadam da će nam vlasnici gore navedenih modela posvetiti malo vremena i poslati par komentara, kako biste imali još realniju sliku o ovim modelima.

Svaki majtor će vam svakako radije preporučiti Passat TDI a ne Alfu 156 1.9 JTD iz nekoliko razloga. Pre svega VW-ovi inženjeri su konstruisali automobil tako da maksimalno olakšaju majstorima. Nije sve baš pristupačno kao nekada, ali za 1h rada koji utrošite na Passatu, na Alfi  156 vam treba 3h. Majstor će vam naplatiti isto, pa vi sada pogađajte zašto ne vole Alfa Romeo 156. Osim toga, 1.9 JTD je najpouzdaniji turbo dizel motor u ovoj klasi, jako se retko kvari, zato ga taksisti i obožavaju, a to nije u interesu majstora. Da sam na vašem mestu, radije bi kupio Alfu 156 staru 12 godina, nego Passat sa 18 godina, jer to su neke godine za presu, a ne za uživanje u vožnji. Proverite pre kupovine koliko je automobil farban, pošto ćete jako teško naći onaj u fabričkoj boji, posebno kod Passata.

Ovo je samo ono najvažnije. Kompletna verzija odgovora je poslata gospodinu na mejl. Ukoliko želite i da vama razrešim neodumice pošaljite pitanje na www.najboljiauto.com/pitajte (link) ili ovde na portalu danas.rs