Mala deca umiru u sve većem broju u Somaliji usred najgore suše koja je pogodila zemlju u poslednjih 40 godina. Vladini zvaničnici kažu da bi još veća „katastrofa“ mogla da zahvati zemlju u roku od nekoliko dana ili nedelja ukoliko ne stigne dodatna pomoć.
Suze su tekle niz obraze uvučene od gladi jedanaestogodišnjeg Dahira.
„Samo želim da preživim ovo“, rekao je tiho.
Sedeći pored porodičnog improvizovanog šatora, na prašnjavoj ravnici izvan grada Bajdoa, umorna majka Fatuma Omar mu je rekla da ne plače.
„Tvoje suze neće vratiti brata. Sve će biti u redu“, rekla je ona.
Fatumin drugi sin, desetogodišnji Salat, umro je od gladi pre dve nedelje, ubrzo nakon što je porodica stigla do Bajdoe iz svog sela, udaljenog tri dana hoda.
egovo telo je zakopano u kamenitu zemlju nekoliko metara od novog doma – groba koji je već prekriven smećem i sve teže ga je uočiti dok su pridošlice postavljale kamp oko njih.
„Ne mogu da tugujem za sinom. Nemam vremena.
„Moram da nađem posao i hranu da bi ostali preživeli“, rekla je Fatuma, držeći najmlađu ćerku, devetomesečnu Bile, i okrenuvši se da pogleda šestogodišnju Marijam dok je grubo kašljala.
- Zagrevanje sveta – duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni
- „Bogovi su ljuti“ – kako klimatske promene utiču na istočnu Afriku
- Naučnici: Ovakvu sušu Evropa nije doživela u poslednjih 500 godina, presušio i kineski Jangce
Na drugoj strani zemljanog puta koji vijuga ka jugoistoku, prema obali i glavnom gradu Somalije, Mogadišu, druge raseljene porodice ispričale su mračnije priče o dugim putovanjima preko sušnog pejzaža u potrazi za hranom.
„Nemam snage da sahranim ćerku“
Novo istraživanje pokazalo je da skoro dve trećine male dece i trudnica u logorima pati od akutne pothranjenosti, što bi, uz visoku stopu smrtnosti, moglo da ukaže na to da je lokalizovano proglašenje gladi već kasnilo.
„Videla sam ćerku (trogodišnju Farhir) kako umire preda mnom i nisam mogla ništa da uradim“, rekla je Fatuma, koja je sa devetoro dece iz sela zvanog Buulo Ciir pešačila najmanje 15 dana da bi stigla do Bajdoe.
„Nosila sam je deset dana. Morali smo da je ostavimo pored puta. Nismo imali snage da je zakopamo. Čuli smo kako se hijene približavaju“, nastavila je.
„Nisam ponela ništa sa sobom. Ništa nije ostalo kod kuće. Stoka je mrtva. Polja su suva“, rekla je pedesetogodišnja Habiba Mohamud, držeći u jednoj ruci komad kanapa i priznajući da se nikada neće vratiti u selo.
Niz suša, izazvanih klimatskim promenama, sada preti da okonča pastirski način života koji je vekovima trajao širom Afričkog roga.
Kao i druge pridošlice, Habiba je bila zauzeta podizanjem šatora za porodicu od grana, grančica i očišćenih komadića kartona i plastične folije, nadajući se da će to završiti pre noćne hladnoće.
Tek nakon toga mogla je da se okrene pronalaženju hrane i medicinske pomoći za neko od svojih petoro dece.
Na prijemnom odeljenju u glavnoj gradskoj bolnici, doktor Abdulahi Jusuf se kretao između kreveta, proveravajući majušne, iznurene pacijente.
Većina su bila deca između dva meseca i tri godine.
Svi su bili ozbiljno pothranjeni.
Neki su imali upalu pluća, a mnogi su se borili i sa novom epidemijom morbila.
Malo dojenčadi je imalo snage da zaplače.
Nekoliko ih je imalo teško oštećenu kožu, praćenu otokom koji se ponekad javlja kod najekstremnijih slučajeva gladi.
„Toliko ljudi umire pre nego što stignu do bolnice“, rekao je doktor Abdulahi, posmatrajući svoj tim kako se muči da spoji intravensku cev na ruku dvogodišnjaka koji ječi.
- Suša u Somaliji: Dan kada je dvogodišnji dečak umro od gladi
- Pacovi, kosti i blato: Šta sve očajni ljudi jedu da bi preživeli
- Markus Rašford: Golgeter koji nije zaboravio siromaštvo
„Zastrašujuće je, ljudi umiru“
Iako somalijski zvaničnici i međunarodne organizacije već mesecima upozoravaju na nadolazeću glad u ovom jugozapadnom regionu, doktor Abdulahi je rekao da njegovoj bolnici već nedostaje osnovnih potrepština, uključujući dodatke ishrani za decu.
„Ponekad nam nedostaju zalihe. Zastrašujuće je, zapravo, jer ljudi umiru, a mi ne možemo da ih podržimo.
„Naša lokalna samouprava ne rešava ovo dobro. Nije planirala sušu ili dolazak raseljenih porodica“, rekao je, sa vidljivom frustracijom.
Ministar lokalne vlade priznao je da je bilo propusta.
„Moramo da budemo brži nego što jesmo, i moramo da budemo precizni… i učinkovitiji“, rekao je Nasir Aruš, ministar za humanitarna pitanja za jugozapadnu državu, tokom kratke posete jednom od kampova oko Bajdoe.
Ali veća međunarodna podrška, insistirao je, bila je ključna.
„Ako ne dobijemo pomoć koja nam je potrebna, stotine hiljada ljudi će umreti. Stvari koje sada radimo morali smo da uradimo pre tri meseca.
„U stvarnosti smo u zaostatku. Osim ako se nešto ne desi (brzo), mislim da će se dogoditi katastrofa na ovim prostorima“, rekao je on.
Proces formalnog proglašenja gladi može biti komplikovan, oslanjajući se na podatke koje je teško utvrditi, a često i na političke razloge.
Britanska ambasadorka u Mogadišu, Kejt Foster, opisala je to kao „u suštini tehnički proces“.
Ona je istakla da se tokom suše 2011. „polovina od 260.000 umrlih dogodila pre nego što je proglašena glad“.
Predsednički izaslanik koji je predvodio međunarodne napore Somalije da obezbedi više sredstava zahvalio je posebno američkoj vladi na nedavnom novom finansiranju, rekavši da nam je to „dalo nadu“.
Ali Abdirahman Abdišakur je upozorio da bi bez dodatne pomoći lokalizovana kriza u jednom delu Somalije mogla brzo da izmakne kontroli.
„Dizali smo uzbunu… ali odgovor međunarodne zajednice nije bio adekvatan“, rekao je Abdišakur.
„Predviđa se glad. To se (već) dešava na nekim mestima, u nekim delovima, u Somaliji, ali ipak možemo sprečiti onu katastrofalnu“, nastavio je on, govoreći telefonom tokom kratkog predaha u Torontu, Kanada.
Pogledajte i ovu priču o borbi sa glađu u Somaliji:
Žene beže, muškarci ostaju
Iako se procene razlikuju, stanovništvo Bajdoe se otprilike učetvorostručilo u poslednjih nekoliko meseci, na oko 800.000 ljudi.
I svaki posetilac će brzo primetiti jednu upečatljivu činjenicu. Gotovo sve novopridošle odrasle osobe su žene.
Somalija je u ratu. Sukob traje, u različitim oblicima, otkako je centralna vlada pala pre tri decenije, i nastavlja da pogađa skoro svaki deo zemlje, odvajajući muškarce od njihovih porodica kako bi se borili za niz naoružanih grupa.
Kao i većina onih koji su stigli u Bajdou, Hadija Abukar je nedavno pobegla sa teritorije koju kontroliše militantna islamistička grupa Al Šabab.
„Čak i sada dobijam pozive na telefon od ostatka moje porodice. Tamo se vode borbe – između vlade i Al Šababa. Moji rođaci su pobegli i kriju se u šumi“, rekla je sedeći pored bolešljivog deteta u maloj bolnici u Bajdoi.
Druge žene su govorile o tome da su muževi i stariji sinovi bili blokirani da napuste područja pod kontrolom militanata, kao i o godinama iznuđivanja od strane grupe.
Sama Bajdoa nije sasvim okružena Al Šababom, ali ostaje nesigurno utočište. Međunarodnim humanitarnim organizacijama i stranim novinarima je potrebna velika sigurnost za kretanje, a svako putovanje van granica grada smatra se izuzetno rizičnim.
„Posmatramo stanovništvo koje je pod opsadom. Ponekad se čini prilično beznadežno“, rekao je Čarls Nzuki, koji je na čelu dečjeg fonda UN-a Unicef u centralnoj i južnoj Somaliji.
Prema nekim procenama, više od polovine stanovništva pogođenog trenutnom sušom ostaje u oblastima koje kontroliše Al Šabab.
Stroga pravila američke vlade koja blokiraju bilo kakvu pomoć od koristi određenih terorističkih grupa zakomplikovala su napore da se dopre do mnogih očajnih zajednica.
Ali međunarodne organizacije i somalijske vlasti rade sa manjim lokalnim partnerima na povećanju pristupa i sada planiraju vazdušne pošiljke pomoći na neke sporne teritorije.
Ipak, humanitarni radnik, govoreći nezvanično, priznao je da je gotovo nemoguće garantovati da nikakva hrana ili sredstva neće stići u Al Šabab.
„Ne budimo naivni, (Al Šabab) oporezuje sve, čak i novčane donacije“, rekli su.
Tokom godina, militantna grupa je stekla reputaciju ne samo zbog nasilja i zastrašivanja, već i zbog pružanja pravde u zemlji sa teško stečenom reputacijom službene korupcije.
U najmanje četiri sela blizu Bajdoe, Al Šabab vodi mrežu šerijatskih sudova koje stanovnici grada i, kako se navodi, ljudi u Mogadišu i šire, rutinski koriste za rešavanje poslovnih i zemljišnih sporova.
Dalje na severoistoku, iznenadna pobuna protiv Al Šababa dovela je do toga da su lokalne zajednice i klanske milicije – sada snažno potpomognute od strane centralne vlade – proterale grupu iz desetina gradova i sela poslednjih nedelja.
Vojni uspesi izazvali su nalet optimizma, ali nije jasno da li će to pomoći u borbi protiv gladi ili će jednostavno odvratiti somalijsku vladu.
„Moglo bi, a možda i ne bi (pomoglo). Mislim da bi to moglo stvoriti više (civilnih) raseljavanja. Ili bi vlada mogla osloboditi više područja i ljudi bi mogli imati veći pristup (pomoći). Dakle, mi na to gledamo sa svih strana“, rekao je lokalni ministar Nasir Aruš.
U samoj Bajdoi – užurbanom gradu uskih, kaldrmisanih ulica, oštećenih decenijama zbog sukoba i zanemarivanja – cene osnovnih dobara, poput pirinča, udvostručile su se u poslednjih mesec dana. Mnogi stanovnici su krivili sušu, ali drugi su takođe gledali na to šire.
„Brašno, šećer, ulje – sve je poskupelo otprilike jednako. Ponekad moramo da preskočimo obroke. Čuo sam za rat između Rusije i Ukrajine. Ljudi kažu da je to osnovni uzrok ovih problema“, rekao je tridesetosmogodišnji Šukri Moalim Ali, hodajući do svog suvog bunara i neplodnog povrtnjaka.
Dok je borba za suzbijanje sve dubljeg širenja gladi neposredan fokus u ovom regionu, nova vlada Somalije takođe gleda napred, nastojeći da odgovori na egzistencijalna pitanja o budućnosti.
„Izazovan je zadatak, odgovoriti na sušu, boriti se protiv Al Šababa i voditi kampanju za pristup (međunarodnom) finansiranju klimatske pravde“, rekao je Abdirahman Abdišakur.
„Imamo mladu populaciju, ogromnu dijasporu i živahne preduzetničke veštine. To nam daje nadu. To je izazovno, ali nemamo alternativu.“
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
