Ako ja imam vaš broj telefona – ima ga i Fejsbuk

Odjednom, mnogi se bude i postavljaju pitanja o Fejsbuku. Koliko sam podataka podelio sa gigantom među društvenim mrežama? Da li sam zaista dao dozvolu da podaci budu prikupljeni i sačuvani?

I, što je još važnije, da li sam predao na čuvanje na nekom serveru u Kaliforniji i podatke mojih prijatelja?

Ja sam jedan od tih ljudi, a ono što sam otkrio me je zapanjilo. Tokom vikenda, dokopao sam se svojih podataka sa Fejsbuka. Vrlo je jednostavno – odete na podešavanja, zatim u opšta podešavanja naloga i kliknete na sačuvaj moje podatke.

Za nešto više od sat vremena, u mejlu mi je stigao link koji je vodio do 675 megabajtova hronike mog života na mreži od 2007. godine, kada sam se priključio.

Veliki brojevi

Na prvi pogled, nema tu ništa sporno – očekivao sam da se tu nađu sve fotografije i video snimci koje sam ikada okačio, pa je njihov pregled predstavljao zabavni uvid u moj život tokom poslednje decenije.

Primetio sam da je svaka pesma koju sam slušao na Spotifaju tokom nekoliko godina bila navedena, što je bio dobar podsetnik da, kada dozvolite spoljnoj aplikaciji pristup Fejsbuku, mnogo više informacija o vama bude sakupljeno.

Onda sam otvorio fajl nazvan „Kontakti“. Zapanjio sam se kada sam tu pronašao svoju celokupnu listu kontakata, stotine telefonskih brojeva. Ova kolekcija nije bila ograničena samo na prijatelje na Fejsbuku, već i na mnoge ljude koji bi se veoma uznemirili kada bi saznali da se njihovi privatni brojevi čuvaju na ovaj način.

Ne sećam se šta se desilo kada sam otvorio nalog na Fejsbuku 2007. godine. Bio sam naivan – možda sam i kliknuo na „Da“ kada sam upitan da li da dozvolim pristup mojim kontaktima, ne bi li otkrio ko je još deo ove, tada nove, zajednice. Dakle, moja greška, pretpostavljam.

Primetio sam onda da su se prvi vrhu liste nalazili i brojevi koji nikak nisu mogli da budu uvučeni u Fejsbukovu mašinu pre deceniju – i sam sam ih dobio u poslednjih nekoliko nedelja. Posebno je ironično da se među njima nalazio i broj Kerol Kadvaladr, novinarke koja je razotkrila čitavu priču o Kembridž Analitici i Fejsbuku.

To znači da svaki put kada sam dodao novi broj u svoj imenik, on bi nekako završio na Fejsbuku – kompanija me uspešno pratila.

Ovo nije najstrašniji primer kako Fejsbuk prikuplja podatke. Najmanje jedan korisnik prijavio je da su sve njegove SMS poruke sa Android telefona nekako završile na serverima kompanije Marka Zakerberga.

Čak i kada korisnici pristanu da dele svoje podatke, to svakako ne učine njihovi prijatelji čiji se brojevi i poruke takođe prikupljaju. Čak i ako ti ljudi nikada nisu otvorili Fejsbuk nalog, ili su odlučili da svoje naloge obrišu, čini se da njihovi podaci ostaju na mreži sve dok na njoj ostaju ljudi koji te podatke imaju.

Fejsbuk tvrdi da je preuzimanje vaših kontakata normalan deo procedure učlanjivanja u mnoge društvene mreže ili aplikacije i insistira da su korisnici imali jasan izbor.

Ljudi su eksplicitno bili pitani za dozvolu za učitavanje kontakata sa njihovih telefona, a to je objašnjeno u samoj aplikaciji kada je pokrećete. Ljudi mogu da uklone prethodno učitane informacije u bilo kom trenutku.

Kompanija je u pravu kada tvrdi da je ovo uobičajena praksa. Ako mislite da je neobično da Fejsbuk čuva ove informacije, šta ćemo onda sa Eplovim Ajklaudom u kome milioni ljudi čuvaju podatke sa svojih Ajfona, uključujući i kontakte?

U svakom slučaju, Fejsbuk tvrdi da nikada nije delio podatke sa trećim licima. Problem nastaje jer Fejsbukov poslovni model, za razliku od Eplovog, počiva na korišćenju podataka o korisnicima. Imajući u vidu šta su u poslednje vreme sve otkrili o načinima korišćenja tih informacija, mnogi korisnici Fejsbuka neće tako rado dati tu privilegiju Fejsbuku.