Eduard (left) and Hans Albert Einstein as children

Getty Images
Eduard (levo) i Hans Albert Ajnštajn kao deca

„Mislim da je Ajnštajn teško izlazio na kraj sa mentalnim poremećajem svoga sina“, kaže Zeev Rozenkranc, urednik i zamenik direktora „Projekta Ajnštajnovih spisa“.

Eduard, iliti „Tete“, bio je najmlađe dete Alberta Ajnštajna.

Porodica je od njegovih malih nogu bila zabrinuta za njegovo fizičko zdravlje.

Njegovi mentalni problemi neće se javiti dok ne bude odrastao.

„Imao je veoma tragičan život“, kaže za BBC Rozenkranc.

Albert Ajnštajn i njegova prva žena, fizičarka Mileva Marić, imali su ukupno troje dece: sudbina ćerke Liserl (njihovog najstarijeg deteta) obavijena je velom tajne; i Hans Albert (njihovo srednje dete i stariji sin), koji je postao cenjeni naučnik u svoje vreme, mada nikad nije dostigao očevu slavu.

„Ono što je činilo mog oca izuzetnim, mislim, bila je istrajnost sa kojom se posvećivao problemima, čak i nakon što bi naišao na pogrešno rešenje.

„Uvek bi pokušavao ponovo, iznova i iznova“, rekao je Hans Albert.

„Možda jedini problem od kog je moj otac ikad odustao bio sam ja.

„Pokušao je da me posavetuje, ali je brzo shvatio da sam suviše tvrdoglav i da samo gubi vreme“, dodao je.

Liserl, prvorođena

Black and white picture of Mileva Maric and Albert Einstein, 1905.

Getty Images
Mileva Marić, srpska fizičarka i njen muž Albert Ajnštajn fotografisani 1905. godine

Prvo dete Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, rođeno u vanbračnoj zajednici 1902. godine, bila je devojčica po imenu Liserl.

„Zapravo ne znamo šta se desilo s njom posle njene druge godine“, kaže Rozenkranc.

„Ostala je izgubljena u istoriji.“

Rozenkranc je bio ključan za razvoj „Projekta Ajnštajnovi spisi“, koji je sakupio, preveo i objavio hiljade spisa slavnog Nobelovog laureata.

To je inicijativa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, a koju je sponzorisao Univerzitet Prinston iz SAD-a i Hebrejski univerzitet iz Jerusalima.

Fizičareva pisma i dokumenti postali su neprocenjivi izvor za njegovo sagledavanje u drugačijem, humanijem svetlu.

Na osnovu ovih pisama uopšte znamo da je postojala Liserl.

„Je li zdrava? Da li normalno plače? Kakve su joj oči? Na koga više liči? Ko joj daje mleko?

Mora da je skroz ćelava. Ne poznajem je, a već je jako mnogo volim“, pisao je Ajnštajn iz Švajcarske – gde je par živeo u to vreme – Milevi, koja je otputovala u Srbiju da se porodi.

Black and white picture of Albert Einstein, his son Hans Albert, and his grandson Bernhard (1936).

Getty Images
Albert Ajnštajn sa sinom Hansom Albertom i unukom Berhnardom 1936. godine

Ali zašto bi ona napuštala Švajcarsku kako bi se porodila?

„Njegova majka se izričito protivila njegovoj vezi sa Milevom“, kaže za BBC Hanoh Gutfrojnd, koautor nedavno objavljene knjige Ajnštajn o Ajnštajnu: Autobiografske i naučne refleksije.

Gutfrojnd kaže da je Ajnštajnova majka verovala da će njen san uništiti svoju budućnost: „Čak ga je upozoravala da će, ako ova bude zatrudnela, to biti katastrofa. Tih dana je trudnoća pre braka bio ogroman skandal.“

„Moja privrženosti tebi“

Black and white photo of Albert Einstein reading a book. He is believed to be 26 years old in this picture.

Getty Images
Mileva i Albert su se zaljubili jedno i drugo i odlučili da se venčaju uprkos protivljenju njegove porodice

Suština je u tome da su njih dvoje bili zaljubljeni do ušiju jedno u drugo, kaže Gutfrojnd. Smatra se da je njihova veza započela kad je on imao 19, a ona 23 godine.

Dvoje fizičara bili su kolege na Politehničkom institutu u Cirihu, gde je Mileva bila jedina studentkinja u to vreme i tek druga žena koja je ikad do kraja završila studije na Katedri za matematiku i fiziku.

Volter Ajzakson, autor knjige Ajnštajn: Njegov život i univerzum, kaže da iz Ajnštajnovoh pisama saznajemo podjednako o njegovim osećanjima prema Milevi kao i o majčinom neprihvatanju njegove neveste.

Jedno od tih pisama glasi: „Moji roditelji rone suze za mnom kao da sam umro. Iznova se i iznova žale se da sam osramotio samog sebe svojom privrženošću tebi. Oni misle da nisi zdrava.“

Ali Ajnštajn je sledio vlastito srce.

Tokom trudnoće, pisao je Milevi obećavajući joj da će biti dobar muž: „Jedini problem koji nam preostaje da rešimo jeste kako da zadržimo našu Liserl uz nas.

„Ne bih voleo da moramo da je damo na usvajanje.“

Ajnštajn je bio svestan koliko je teško u njegovom društvu imati „nezakonito dete“, pogotovo za nekoga ko je pretendovao da postane cenjeni državni službenik.

Duga tišina

Einstein, walking on a garden.

Getty Images
Dobitnik Nobela skrivao je ćerku

Izgleda da slavni fizičar nikad nije upoznao Liserl – kad je došlo vreme da se Mileva vrati u Švajcarsku, ostavila ju je kod rodbine u Srbiji.

Ajzakson ukazuje na mogućnost, preko „uvijenog nagoveštaja“, da je o Liserl mogla da se stara jedna od Milevinih bliskih prijateljica, ali nema pouzdanih potvrda za to.

„Sve što znamo o njihovoj ćerki zapisano je u njihovim ljubavnim pismima“, ističe Gutfrojnd.

„Ali od nekog trenutka ona se više uopšte ne pominje.“

„Bilo je istoričara i novinara koji su putovali u Srbiju i pokušali da pronađu njene tragove, kopali po dokumentima i evidenciji u arhivama i skladištima, sve bez uspeha“, dodaje Rozenkranc.

„Ona se poslednji put pominje kad je imala oko dve godine, kad se zarazila šarlahom. Ne znamo da li ga je preživela“, kaže ekspert.

Ova činjenica dovela je do brojnih spekulacija: „Možda je data na usvajanje ili je možda preminula. Prosto ne znamo“, dodaje Rozenkranc.

Smatra se da Ajnštajn, koji je umro 1955. godine, nikom nije rekao za svoju ćerku.

Štaviše, tim iza „Projekta Ajnštajnovi spisi“ otkrio je postojanje deteta tek 1986. godine, kad je pronašao deo njegove prepiske sa Milevom.


Pogledajte video: Da li razumete Ajnštajnovu teoriju relativiteta?

Nazad u školske klupe: Da li razumete Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti
The British Broadcasting Corporation

Zajednički dom

The Bern home of Albert Einstein and Mileva

Getty Images
Kuća u Bernu gde su živeli Ajnštajn i Mileva u početku sada je muzej

Ajnštajn je 1903. godine osigurao sebi stalan posao u Bernu, a Mileva se vratila iz Srbije i njih dvoje su se venčali.

Naredne godine rođeno je njihovo drugo dete, dečak nazvan Hans Albert.

Njihovo treće i poslednje dete, još jedan dečak po imenu Eduard, rođen je 1910. godine, nakon što se porodica ponovo preselila u Cirih.

„Kad je moja majka bila zauzeta nečim kod kuće, otac bi ostavljao svoj posao po strani i čuvao nas satima, dok smo mu balansirali na kolenima.

„Sećam se da nam je pričao priče i često svirao violinu, samo da bi nas umirio“, priseća se Hans Albert, po Ajzaksonu.

Eduard: Fizičko i mentalno loše zdravlje

Eduardovo rano detinjstvo bilo je teško: zdravlje mu je bilo narušeno, često je bio teško bolestan i u krevetu provodio čitave nedelje.

Jednom prilikom 1917. godine, kad je dobio upalu pluća, Ajnštajn je napisao prijatelju: „Stanje mog malog dečaka me baca u tešku depresiju.“

Uprkos tome, „postao je odličan đak i posebno se zanimao za slikarstvo, pisanje poezije i sviranje klavira“, prema knjizi Ajnštajnova enciklopedija (Kalapris, Kenefik i Šulman).

Štaviše, Eduard bi se upuštao u žučne rasprave s ocem o muzici i filozofiji, koje su mu, rekao je Ajnštajn, pokazale da njegov sin „razbija glavu oko važnih stvari u životu“.

Kraj ljubavi

Albert Einstein and his second wife Elsa.

Getty Images
Albert Ajnštajn započeo je romantičnu vezu sa Elsom, bliskom rođakom, dok je još bio oženjen Milevom

Kako se fizičar sve više udubljivao u svoj naučni rad, njegova veza sa Milesvom se dramatično pogoršavala.

Da sve bude gore, upustio se u ljubavnu vezu sa rođakom prvog kolena Elsom.

Porodica je 1914. godine živela u Berlinu, ali je bračna ozlojeđenost, uglavnom zahvaljujući Ajnštajnovom stalnom prezrivom odnosu prema Milevi, navelo njegovu ženu da se vrati u Švajcarsku sa decom.

Oni su se razveli 1919. godine, ali je razdvojenost od dece teško padala Ajnštajnu, kaže Gutfrojnd, tako da je ulagao veliki napor da održi bliski odnos s obojicom dečaka.

„Bio je veoma brižan otac“, beleži Rozenkranc.

Tokom perioda kad je to Prvi svetski rat dopuštao, fizičar ih je posećivao; vodio ih je na odmor, a kad su „dovoljno porasli, zvao bi ih u Berlin da provode vreme zajedno“.

Portrait of Einstein, wearing a leather jacket and with his characteristic messy hair.

Getty Images
Većina onoga što znamo o Ajnštajnovom odnosu sa njegovom decom je preko obilnog broja pisama koja su razmenili

„Često se dopisivao s obojicom, naročito sa mlađim, dok je bio tinejdžer.“

Dopisivanje sa Eduardom, kaže ekspert, bilo je često i na veoma visokom intelektualnom nivou, a čak su otvoreno kritikovali jedan drugog za stavove koje nisu delili.

„Ajnštajn je izuzetno uživao u njegovim pismima“, ne samo zbog njegovog dara za pisanu reč, već i zbog dubine njegovih misli.

Ajnštajn mu je 1930. godine napisao: „Život je poput vožnje bicikla. Da bi održavao ravnotežu, moraš stalno da se krećeš.“

Ajnštajnov odnos sa starijim sinom, Hansom Albertom, možda nije bio toliko buran. Njegov karakter bio je „prizemniji“, kaže Rozenkranc.

„On je naginjao praktičnijem u životu, invencijama, tehničkim stvarima“ i to se odražavalo u njegovim igrama sa ocem.

Godinama kasnije, Ajnštajn bi mu pisao ne samo o svojoj teoriji i njegovim pokušajima da je dokaže, već bi ga i savetovao kako da se zaposli.

Dijagnoza

Albert Einstein as an old man

Getty Images
Ajnštajn je na kraju živeo u SAD, daleko odg sina Eduarda, kog više nikada nije posetio

Eduard Ajnštajn je sanjao da postane psihijatar i zanimale su ga teorije Sigmunda Frojda.

Studirao je medicinu kad je 1932. godine morao da bude hospitalizovan u jednoj psihijatrijskoj klinici u Švajcarskoj.

Godine 1933, kad je imao 22 godine, postavljena mu je dijagnoza šizofrenije.

„To je duboko pogodilo Ajnštajna“, kaže Gitfrojnd.

„Prefinjeniji od mojih sinova, onaj kog smatrao istinskim naslednikom svoje prirode, razboleo se od neizlečive mentalne bolesti“, glasi jedno od Ajnštajnovih pisama.

Suočen 1933. godine s usponom nacizma u Nemačkoj, slavni naučnik je bio primoran da napusti zemlju i preseli se u Sjedinjene Američke Države.

„Nedugo pre nego što je otišao, Ajnštajn je poslednji put posetio Eduarda“, prema Ajnštajnovoj enciklopediji.

„Otac i sin se više nikad neće videti.“

Tužan kraj

Albert Einstein playing violin

Getty Images
Ajnštajn je imao običaj da svira violinu pred decom

Mileva je bila Eduardova glavna negovateljica, ali kad su se njegovi simptomi pogoršali – ili kad se ona teško razbolela – morao je vreme da provodi u psihijatrijskoj ustanovi.

Nakon njene smrti 1948. godine, imenovan je zakonski staratelj (kog je plaćao Ajnštajn) za brigu o Eduardu.

„Mislim da nije bilo nikakve prepiske između oca i sina tokom tih godina“, kaže Rozenkranc.

Po Ajzaksonu, Eduardu nije bilo dopušteno da emigrira u SAD zbog njegovih mentalnih problema.

Poslednje godine proveo je vezan za psihijatrijsku kliniku, gde je umro od moždanog udara 1965. u 55. godini.

Hans Albert, pionir

Hans Albert, Ajnštajnovo drugo dete, studirao je građevinarstvo na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu.

„Moj Albert je postao sposoban čovek od integriteta“, pisao je 1924. godine ponosni Ajnštajn.

Hans Albert je diplomirao 1926. godine, a 1936. godine postao je doktor tehničkih nauka.

Po savetu oca, emigrirao je 1938. godine u SAD i nastavio svoja proučavanja putovanja rečnih taloga.

U knjizi Hans Albert Ajnštajn: Njegov život pionirskog inženjera, Robert Etema i Kornelija Mutel govore o „njegovoj misiji da shvati i rasvetli složenosti reka“.

Njegova proučavanja postavila su temelje za naše današnje razumevanje kako tekuće vode prenose taloga i 1988. godine Američko udruženje građevinskih inženjera (ASCE) osnovalo je Nagradu Hans Albert Ajnštajn u čast njegovih dostignuća.

Sajmon Vinčester, u svojoj knjizi Kraj reke, ističe ključnu ulogu Hansa Alberta u izgradnji „snažne konstrukcije“ koja drži moćni Misisipi pod kontrolom.

Cenjeni profesor

Albert Einstein and his son Hans Albert Einstein

Getty Images
Albert Ajnštajn i Hans Albert u Njujorku 1937. godine – obojica su odlučili da nastave akrijere u Americi posle Drugog svetskog rata

Jednom kad se našao u SAD, Hans Albert je radio u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici Južne Karoline, nakon čega je usledilo Ministarstvo poljoprivrede, i na kraju profesorka pozicija na hidrauličkom inženjerstvu na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.

„Posedovao je retku mešavinu izuzetno sposobnog istraživača, vanrednog praktičnog inženjera i izvrsnog predavača“, kažu univerzitetski izvori.

„Profesor Ajnštajn je bio izuzetno velikodušan sa svojim vremenom, bilo da je učio svoje brojne diplomce, držao predavanja tokom kratkih perioda na stranim univerzitetima ili savetovao zemlje širom sveta u rešavanju ključnih problema taloženja.“

U pismu iz 1954. godine, Albert Ajnštajn hvali sina, rekavši da je ovaj nasledio „glavnu karakteristiku moje ličnosti: sposobnost da se izdigne iznad pukog bitisanja uporno se posvećujući najbolje što može postizanju opšteg cilja.“

Neslaganja

Elsa and Albert Einstein

Getty Images
Elsa i Albert Ajnštajn na jednom od putovanja

Odnos Alberta Ajnštajna sa njegovom decom imao je uspone i padove: dok je u nekim pismima bio nežan, u nekim drugim je zvučao hladno i kao da ih osuđuje.

„Kao i svaka porodica, prolazili su kroz teške periode, ali i kroz dobre“, kaže Rozenkranc.

„Imao je neke sukobe sa Hansom Albertom.“

Kao tinejdžer, Hans Albert je saopštio ocu da je odlučio da studira građevinarstvo, a fizičar nije bio srećan zbog toga.

Godinama kasnije, usledila bi nova neslaganja: „Ispočetka, Ajnštajn nije odobravao ženu sa kojom je želeo da se oženi.“

U ovom slučaju, Mileva se slagala sa Albertom. Ali Hans Albert ih nije poslušao i 1927. godine oženio se sa filološkinjom Fridom Kneht.

Vremenom se Ajnštajn pomirio sa sinovljevom odlukom i prihvatio Fridu – koja mu je podarila troje unučadi – u porodicu.

Prema Gutfrojndu, iako su se posećivali i ostajali u kontaktu, vodili su odvojene živote: Hans Albert na Zapadnoj obali, a Ajnštajn na Prinstonu i na Istočnoj obali.

„Uz to, Ajnštajn je već zasnovao drugu porodicu, sa Elsom i njene dve ćerke iz prethodnog braka“, kaže ekspert.

Posle Fridine smrti 1958. godine, Hans Albert se oženio biohemičarkom Elizabetom Roboz, sa kojom je ostao do smrti 1973. godine, pošto je doživeo srčani udar u 69. godini.

Koliko je teško biti sin Alberta Ajnštajna

Professor Gutfreund (left) with Albert Einstein's papers held at the Hebrew University in Jerusalem, Israel

Getty Images
Profesor Gutfrojnd (levo) sa radovima Alberta Ajnštajna na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, Izrael

Ajnštajn je jednom rekao Milevi da su „dvoje njegove dece najbolji deo njegovog unutrašnjeg života, nasleđe koje će nastaviti da živi i kad njegov vlastiti telesni časovnik prestane da kuca“, kaže Ajzakson.

Ali biti dete slavnog genija zasigurno nije bilo lako.

Sam Eduard je napisao: „Ponekad je jako teško imati tako važnog oca, jer se vi onda osećate veoma nevažno.“

Hans Albert, koji je rođen godinu dana pre nego što je njegov otac objavio Specijalnu teoriju relativnosti, jednom je upitan kako izgleda biti sin tako slavnog naučnika.

„Bilo bi beznadežno da nisam još u detinjstvu naučio da se smejem svoj toj napornosti“, rekao je on, pre nego što je objasnio šta je njegovog oca činilo „izuzetnim“.

Gutfrojnd, koji je kustos Ajnštajnovih spisa, kaže da „čovek može da pronađe predivnu i veoma zanimljivu prepisku između brižnog oca i njegove dece“.

Tokom godina, fizičar je odao priznanje Milevinoj „privrženosti“ njegovoj deci i koliko ih je dobro odgojila.

„Mislim da nije sebe doživljavao kao sjajnog muža. Mislim da je verovao da je imao više uspeha kao otac nego kao muž“, smatra Rozenkranc.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.