Amazonija i požari: Brazilske kišne šume gore rekordnom brzinom

Kišne šume u brazilskom delu Amazonije ove godine pogađa rekordan broj požara, pokazuju podaci državne agencije za svemirska istraživanja.

Ove godine je u prašumama gorelo 83 odsto požara više nego 2018, navodi se u saopštenju Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja.

Institut je podatke prikupljene uz pomoć satelita objavio nedelju dana nakon što je predsednik Brazila Žair Bolsonaro otpustio šefa ove institucije zbog iznošenja podataka o seči šuma.

• Arktik u plamenu – koliko je situacija loša
• „Vatra se brzo širila, uplašila sam se da će doći do stampeda“
• Požari gde im mesto nije

Požari su doveli i do zamračenja Sao Paola.

Dnevna tama koja je trajala oko sat vremena, dogodila se nakon što su jaki vetrovi doneli dim iz država Amazonas i Rondonija koje su udaljene od Sao Paola više od 2.700 kilometara.

Najveća kišna šuma na svetu – Amazonija – ključna je u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Konzervatori su okrivili Bolsonara tvrdeći da je podstakao drvoseče i poljoprivrednike da krče šumu.

U međuvremenu je iz američke agencije NASA saopšteno da je ukupan broj požara u Amazoniji malo niži od prosečnog.

Dok više požara gori u Amazonasu i Rondoniji, u državama Mato Groso i Para je broj požara niži.

Zašto gori Amazonija?

Šumski požari se obično događaju tokom sušne sezone u Brazilu, ali se i namerno pale kako bi se nelegalno raskrčila šuma i dobio prostor za gajenje stoke.

Podaci Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja pokazuju da je više od 72.000 požara gorelo između januara i avgusta ove godine brazilskom delu Amazonije. Ovo je najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Iz Instituta je saopšteno da je do prošlog četvrtka zabeleženo više od 9.500 požara, uglavnom u Amazoniji.

Tokom 2018. godine, zabeleženo je ukupno 40.000 požara, naveli su iz instituta.

Na satelitskim snimcima vidi se da je najzapadnija brazilska država Roraima pokrivena tamnim dimom, dok je u susednoj državi Amazonas proglašena vanredna situacija zbog požara.

Bolsonaro je odbacio najnovije podatke, rekavši da je to bila sezona kada farmeri pomoću požara čiste zemlju.

Ipak, Nacionalni institut za svemirska istraživanja je zabeležio da broj požara nije u skladu sa uobičajenim brojem tokom sušne sezone.

„Nema ničeg čudnog ove godine kada je reč o klimi ili padavinama u amazonskom regionu, nešto su ispod proseka“, izjavio je za Rojters istraživač Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja Alberto Secer.

„Sušna sezona stvara povoljne uslove za nastanak požara i širenje vatre, ali požari su delo ljudi, namerno ili slučajno.“

Rikardo Melo, šef Svetske fondacije za prirodu Amazonije, rekao je da su požari „posledica porasta krčenja šuma što se vidi iz nedavno objavljenih podataka“.

Zašto su kritike upućene na račun Bolsonara?

Bolsonara su mnogi kritikovali zbog odnosa prema zaštiti životne sredine. Naučnici kažu da se šume Amazonije ubrzano uništavaju od kada je predsednik preuzeo vlast u januaru.

Tokom poslednjih deset godina, prethodne vlade uspele su da smanje krčenje šuma oslanjajući se na federalne agencije i novčane kazne. Bolsonaro i njegovi ministri kritikovali su takvu kaznenu politiku.

Prošlog meseca, predsednik je optužio direktora Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja da laže o obimu krčenja šuma u Amazonu i pokušava da potkopa vladu. Optužbe su usledile nakon što je institut objavio podatke koji su pokazali da je krčenje šuma u junu ove godine za 88 odsto više nego u istom periodu 2018.

Kasnije je direktor agencije objavio da je otpušten.

Iz instituta je ranije saopšteno da su podaci kojima raspolaže institut 95 odsto tačni. Pouzdanost agencije je takođe branilo nekoliko naučnih institucija, uključujući Brazilsku akademiju nauka.