Federalni istražni biro (FBI) upozorio je na moguće oružane proteste pristalica odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa u danima pre nego što je Džo Bajden položi zakletvu 20. januara kao 46. predsednik SAD.
Postoje izveštaji da će se određene grupe naoružati i okupiti u svih svih 50 glavnih gradova američkih država, kao i u Vašingtonu, uoči Bajdenove inauguracije.
Pooštravaju se bezbednosni planovi za taj događaj, koji će biti organizovan dve nedelje pošto su Trampove pristalice upale u zgradu Kongresa u Vašingtonu, a u neredima je pet ljudi izgubilo život.
Za sredu su predstavnici Demokratske stranke u Predstavničkom doma najavile glasanje za opoziv Trampa.
Oni optužuju Trampa za „podsticanje pobune“ i kažu da će se glasanje održati ukoliko se potpredsednik Majk Pens ne pozove na ustavna ovlašćenja za uklanjanje Trampa sa funkcije.
Nema naznaka da je Pens spreman da to učini.
- Demokrate spremile plan za opoziv Trampa, Švarceneger oštro po predsedniku
- Da li će se Trampu ranije okončati mandat na osnovu 25. amandmana Ustava
- Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
Očekuje se da će Bajden i izabrana potpredsednica Kamala Haris položiti zakletvu u Kapitolu.
Bajdenov štab je već pozvao Amerikance da izbegavaju putovanje u glavni grad zbog pandemije Kovida-19, a slično su ponovile i lokalne vlasti posle prošlonedeljnog nasilja.
Bezbednosni zvaničnici rekli su da se neće ponoviti nasilje zabeleženo 6. januara, kada je hiljade Trampovih pristalica uspelo da upadne u zgradu u kojoj su članovi Kongresa glasali za potvrđivanje rezultata novembarskih prededničkih izbora.
U neredima je pret ljudi izgubilo život, među kojima u policajac.
Neredi su izbili neposredno pošto je Tramp na skupu u Vašingtonu ponovio tvrdnje o neregularnostima na izborima i podstakao pristalice da krenu na Kapitol.
Od tada su među demokratama, ali i nekim republikancima pojačani pozivi za njegovom ostavkom, smenjivanjem Trampa ili opozivom.
Posle napada na Kongres, Tramp je osudio nasilje i obavezao se na mirnu predaju vlasti, ali nije davao izjave otkako su mu u petak uklonjeni profili na na nekoliko društvenih mreža, među kojima i na Tviteru.
Tramp je treći američki predsednik u istoriji protiv koga je pokrenut impičment, a prvi je protiv koga je pokrenut dva puta tokom mandata.
U decembru 2019. godine protiv njega je podnet impičment zbog optužbi za kršenje zakona, navodno tražeći od Ukrajine da istraži njegovog rivala na predsedničkim izborima.
Senat ga je oslobodio optužbi.
Pogledajte i kako je izgledao upad u Kapitol
Koji dalji protesti su planirani?
Objave na mrežama naklonjenim Trampu, ali i nekim radikalnim, desničarskim grupama pozivale su na proteste nekoliko dana, uključujući oružane demonstracije u gradovima širom zemlje 17. januara i marš u Vašingtonu na sam dan inauguracije.
U internom biltenu FBI, o kome izveštavaju ABC Njuz i drugi mediji, navedeno je upozorenje da jedna grupa poziva na „napad“ na državne, lokalne i savezne sudove širom zemlje ako Tramp bude uklonjen sa funkcije ili na sam dan inauguracije
Iako je nasilje u američkom Kapitolu bilo najupečatljivije, slični manji incidenti zabeleženi su i drugde u zemlji.
Prema američkim medijima, lokalne policijske snage dobile su naređenje da pojačaju bezbednost svih državnih institucija.
Upozorenja FBI-ja izdato za sve glavne gradove država od 16. do 20. januara i u Vašingtonu, najmanje tri dana pre inauguracije.
Kompanije i društvene mreže vrše akcije protiv korisnika i veb lokacija za koje se utvrđuje da podstiču nasilje, poput društvene mreže Parler, koja je saopštila da će tužiti Amazon zbog uklanjanja iz usluge veb hostinga u ponedeljak.
Tviter je saopštio da je suspendovao više od 70.000 naloga koji promovišu teoriju zavere Kjuanon, dok je Fejsbuk zabranio bilo koji sadržaj koji se odnosi na slogan „Zaustavite krađu“ (Stop the Steal), povezan sa tvrdnjom Trampa da su izbori namešteni.
- U fotografijama: Upad Trampovih pristalica u Kongres
- Tviter trajno suspendovao Trampov nalog, demokrate spremne da pokrenu proces opoziva predsednika
- Objavljen snimak: Tramp tražio da mu „nađu“ glasove za preokret u Džordžiji
- Svi napadi u istoriji američkog Kongresa
Kako sve Tramp može da bude smenjen?
Iako je možda prekasno da se smeni pre nego što mu istekne mandat, oni i dalje žele da ga kazne, a tako mogu da mu uskrate povlastice koje uživaju bivši predsednici i zabrane mu da u budućnosti ponovo zauzme javnu funkciju.
Ovo su načini na koje bi predsednik mogao da dobije šut-kartu, iako je to malo verovatno.
25. amandman
Najviši demokratski zvaničnici iz Kongresa – predsednica Nensi Pelosi i lider poslaničkog kluba u Senatu Čak Šumer – pozvali su potpredsednika Majka Pensa i Trampov kabinet da smene predsednika „zbog njegovog podstrekivanja na pobunu“.
Pelosi je sastavila rezoluciju koja od Pensa traži da se pozove na 25. amandman,.
Dvadeset peti amandman omogućuje potpredsedniku da postane vršilac dužnosti predsednika kad je predsednik sprečen da obavlja svoje dužnosti, ako, na primer, postane nesposoban za to zbog nekakve fizičke ili mentalne bolesti.
Pens će imati 24 časa, od usvajanja rezolucije, što se očekuje u utorak, da se pozove na amandman pre nego što Predstavnički dom posegne za opozivom kao sredstvom za smenjivanje Trampa.
Deo amandmana o kom se govori je odeljak broj četiri, koji omogućuje potpredsedniku i većini kabineta da proglase predsednika Trampa nesposobnim za vršenje dužnosti.
- Opoziv nikad nije uspeo – šta pokušavaju demokrate
- Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
Oni bi morali da potpišu pismo upućeno predsednici Predstavničkog doma i predsedavajućem Senata u kom se predsednik proglašava nesposobnim da vlada ili nesposobnim da „koristi moći i sprovodi dužnosti svoje funkcije“.
U tom trenutku, Pens bi automatski preuzeo dužnost.
Predsednik dobija priliku za pismeni odgovor i, ako ospori taj zaključak, onda je na Kongresu da donese odluku.
Svako glasanje u Senatu i Predstavničkom domu kojim se traži smena predsednika zahteva dvotrećinsku većinu.
Dok ovo pitanje ne bude rešeno, potpredsednik vrši dužnost predsednika.
Međutim, ne postoje nagoveštaji da bi Pens, plus najmanje osam članova kabineta, podržalo pozivanje na amandman, a čak postoje izveštaji o tome kako se on protivi takvom potezu.
Opoziv (impičment)
Ukoliko potpredsednik ne bude ništa preduzeo, Pelosi je najavila da će okupiti Predstavnički dom kako bi pokrenula drugi postupak za Trampov opoziv.
Ova procedura za opoziv (impičment) predsednika već je bila pokrenuta zbog optužbi da je on zatražio pomoć od Ukrajine kako bi povećao šanse za vlastiti reizbor.
Senat ga je oslobodio tih optužbi.
Tramp bi mogao da postane prvi predsednik u istoriji čiji je opoziv pokrenut dvaput.
Da bi se to desilo, optužbe za opoziv moraju biti iznete i izglasane u Predstavničkom domu.
Slučaj se potom prosleđuje Senatu, gde je neophodna dvotrećinska većina da bi se smenio predsednik.
Ukoliko bude bio proglašen krivim, Senat bi mogao da glasa i o tome da li će Trampu zauvek biti zabranjeno da nosi državnu funkciju.
On bi mogao da izgubi i povlastice dodeljene njegovim prethodnicima prema Zakonu o bivšim predsednicima iz 1958. godine, koje podrazumevaju penziju, zdravstveno osiguranje i lično obezbeđenje o trošku poreskih obveznika.
Do ove prekretnice nikada nije došlo u američkoj istoriji, a nema naznaka da će demokrate obezbediti taj broj u Senatu, gde drže samo polovinu poslaničkih mesta.
U dopisu savetnika lidera republikanskog poslaničkog kluba u Senatu Miča Makonela kaže se da je najbrže što gornji dom može da se sastane i zaseda po pitanju bilo kakvih članova opoziva dobijenih od Predstavničkog doma 19. januar
To je dan pre nego što Trampu istekne mandat.
U tom dokumentu stoji da prema kućnom pravilniku Senata zasedanje o Trampu ne može da počne do sat vremena pošto je on napustio dužnost ili čitav dan kasnije.
Ali više demokrate u Predstavničkom domu kažu da njihova stranka možda neće proslediti članke opoziva Senatu sve dok ne istekne Bajdenovih prvih 100 dana na funkciji.
To bi Bajdenu omogućilo da potvrdi novi kabinet i pokrene ključne političke odluke uključujući borbu protiv korona virusa – što bi sve inače moralo da sačeka ako Senat već dobije članke opoziva.
Stručaci za ustav podeljeni su oko toga da li procedura za opoziv može da se održi nakon što je predsednik već napustio funkciju.
Može li Tramp da pomiluje samog sebe?
Medijski izveštaji, koji se pozivaju na neimenovane izvore, tvrde da je Tramp nagovestio savetnicima da razmišlja da izda pomilovanje samom sebi u poslednjim danima mandata.
Predsednika već čekaju brojni sudski procesi, uključujući njujorške istrage oko toga da li je obmanuo poreske vlasti, banke ili poslovne partnere.
Da li, dakle, predsednik može da pomiluje samog sebe?
Kratki odgovor je da ne znamo, imajući u vidu kratke definicije ali široku primenu ustava, i činjenicu da ne postoji presedan američkog lidera koji je izdao takvo pomilovanje.
Neki pravni stručnjaci prethodno su rekli da je to nemoguće.
Pozvali su se na mišljenje Ministarstva pravde izdato nekoliko dana pre ostavke Ričarda Niksona da on ne može da pomiluje samog sebe „prema fundamentalnom pravilu da niko ne može da bude sudija u vlastitom slučaju“.
Drugi, međutim, tvrde da ustav ničim na sprečava samopomilovanje.
Koliko je verovatno bilo šta od ovoga?
Iako je moguće da tesna većina u Predstavničkom domu glasa za opoziv – kao što se desilo u decembru 2019. godine – malo je verovatno da tražene dve trećine Senata glasaju za smenu predsednika.
Mali broj republikanskih senatora zatražio je Trampovu smenu i reklo da bi razmislilo o člancima za opoziv, ali nijedan nije eksplicitno rekao da bi ga osudio za bilo kakav prekršaj.
A što se tiče pozivanja na 25. amandman, ono takođe deluje sve manje verovatno.
Iako je bilo napisa da se o tome razgovaralo na najvišem nivou, dva člana kabineta koji ne odobravaju Trampove postupke sada su dala otkaz, a malo je verovatno da će preostali članovi stati iza inicijative da se on smeni.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
