The logo of the CIA at agency headquarters

Pool/Getty Images

To je možda najneobičniji – i najekskluzivniji – muzej na svetu, ispunjen artefaktima koji su oblikovali istoriju.

Ali njegova vrata strogo su zatvorena za javnost.

To je jedino mesto na kom posetilac može da vidi pištolj pronađen kod Osame Bin Ladena u vreme kad je ubijen, a koji stoji pored kožne jakne Sadama Huseina.

Dobro došli u CIA tajni interni muzej.

Lociran unutar sedišta američke obaveštajne agencije u Lengliju, u saveznoj državi Virdžinija, zbirka je upravo obnovljena za obeležavanje 75. godišnjice agencije.

Mala grupa novinara, među kojima i mi iz BBC-ja, dobila je dozvolu za ekskluzivni pristup, mada nas obezbeđenje nikad nije ispuštalo iz vida.

Među 600 izloženih artefakata su i ona vrsta špijunskih hladnoratovskih naprava kakve biste mogli da očekujete na ovakvom mestu – „pacov kao tajno poštansko sanduče“ u kom možete da sakrijete poruke, skrivena kamera u kutiji cigareta, golub sa vlastitom špijunskom kamerom, pa čak i čaša martinija koja eksplodira.

Ali ima detalja i o nekim od slavnijih i skorijih CIA operacija.

A model used to brief President Obama, who approved the raid on the compound

Central Intelligence Agency
Ova maketa kompleksa u Abotabadu koristila se za brifinge sa predsednikom Obamom koji je odobrio upad u njega

Izložena je i proporcionalna maketa kompleksa u kom je Osama Bin Laden otkriven u Pakistanu.

Predsedniku Obami predstavljena je ova maketa pre nego što je odobrio upad u kom je ubijen lider Al Kaide 2011.

„Mogućnost da vide sve u tri dimenzije zapravo je pomogla donosiocima odluka… kao i našim operatorima da bolje isplaniraju misiju“, objašnjava Robert Z. Bajer, direktor muzeja koji nas je poveo u obilazak.

Tridesetog jula ove godine američki projektil pogodio je još jedan kompleks, ovaj put u avganistanskoj prestonici Kabulu.

Meta je bio novi lider Al Kaide Ajman Al Zavahiri.

I najskoriji eksponat, sa kog je uprava skinuta oznaka strogo poverljivo, jeste upravo maketa kompleksa korišćena za brifing sa predsednikom Bajdenom 1. jula 2022. u predloženoj misiji.

Zavahiri je pogođen dok je stajao na balkonu pošto je američka obaveštajna zajednica provela mesece proučavajući njegovo kretanje.

„To je svedočanstvo kako agenti za kontra-terorizam traže obrasce u životu mete“, objašnjava Bajer.

Zawahiri compound model

Central Intelligence Agency
Al Zavahiri je pogođen dok se nalazio na balkonu ovog kompleksa u Kabulu

Prva polovina muzeja organizovana je hronološki, od osnivanja CIA 1947. pa kroz čitav Hladni rat, sa napadima od 11. septembra 2001. kao ključnom prekretnicom za prelazak naglaska na kontra-terorizam – izložene eksponate donirali su neki od onih čija je rodbina stradala u napadima.

Publika muzeja je CIA osoblje, baš kao i zvanični posetioci. I on se ne bavi samo uspesima agencije.

Postoji čitav odeljak posvećen fijasku u Zalivu svinja kad je misija za svrgavanje Fidela Kastra sa vlasti na Kubi pošlo katastrofalno po zlu, a ima referenci i na neuspeh da se pronađe oružje masovnog uništenja U Iraku.

„Muzej nije tu samo istorije radi. On je operativni muzej. Mi vodimo agente CIA kroz njega, istražujemo vlastitu istoriju, i dobru i lošu“, kaže Bajer.

„Staramo se da naši službenici poznaju i razumeju vlastitu istoriju, kako bi mogli bolje da obavljaju svoj posao u budućnosti. Moramo da učimo na osnovu naših uspeha i naših neuspeha da bismo bili bolji u budućnosti.“

Neki od najkontroverznijih aspekata CIA-inog rada su, međutim, manje vidljivi – na primer, njena zajednička operacija sa MI6 iz 1953. za svrgavanje demokratski izabrane vlade u Iranu i skorije učešće u mučenju osumnjičenih za terorizam posle 2001.

„Ne možemo ni da potvrdimo ni da poreknemo“

Druga polovina muzeja bavi se detaljno nekim konkretnim operacijama.

Izraz „ne možemo ni da potvrdimo ni da poreknemo“ slavan je za sve one koji izveštavaju o obaveštajnim službama, a njegovo poreklo krije se u priči detaljno predstavljenoj u muzeju uz pomoć do sada nikad viđenih eksponata.

Krajem šezdesetih, naime, jedna sovjetska podmornica se izgubila negde na morskom dnu.

Nakon što su je SAD locirale, CIA je sarađivala sa milijarderom Hauardom Hjuzom na pokušajima da izvuče olupinu – i tehnologiju koja se krije u njoj.

Smišljen je paravan da se Hjuz sprema da izvlači rude sa dna okeana uz pomoć broda po imenu Glomar eksplorer.

Model of the sunken and deteriorated K-129 submarine

Central Intelligence Agency
Maketa potopljene i raspadnute podmornice K-129 napravljena je u CIA tokom misije AZORIAN i nikad nije izložena ranije
Coveralls and flag from the Howard Hughes exhibition

Central Intelligence Agency
Veliki broj artefakta, kao što su kombinezoni i zastava, primeri su koliko se daleko išlo sa paravanom koji su CIA i Hjuz osmislili za misiju. Oni još nikad nisu bili javno izloženi

Muzej sadrži maketu sovjetske podmornice, baš kao i odeću, pepeljare i torbe za poštu napravljene da bi paravan Glomara bio što uverljiviji.

Izložena je čak i perika koju je nosio zamenik direktora CIA da bi se maskirao tokom poseta brodu.

Misija je bila samo delimično uspešna, zato što se podmornica raspala dok su čelične klješta Glomara pokušavala da je podignu, mada su neki delovi spašeni.

„Većina onoga što su pronašli u unutrašnjosti podmornice nosi oznaku strogo poverljivo sve do današnjeg dana“, kaže Bajer.

Kad je Projekt Azorijan dospeo u vesti pre nego što je mogao da bude izvučen ostatak podmornice, zvaničnicima je rečeno da govore kako „ne mogu ni da potvrde ni da poreknu“ šta se tačno desilo – što je izraz koji je postao poznat kao „Glomarov odgovor“ i još uvek se naširoko koristi.

Conceptual art for the fake film Argo

Central Intelligence Agency

Tu su i artikli korišćeni za građenje paravana za lažni film po imenu Argo.

On je trebalo da pomogne u spasavanju diplomata držanih u Iranu posle revolucije iz 1979. godine, što je priča koja je kasnije pretočena u holivudski film.

Izložene su konceptualne skice za lažni film koji se spasilački tim pravio da snima.

Crteži su namerno pravljeni tako da ih je teško rastumačiti i razumeti.

A kad je u pitanju dešifrovanje, tavanica novog muzeja takođe sadrži skrivene poruke u različitim šiframa.

The entrance to the CIA Museum

Central Intelligence Agency
Ulaz u Muzej CIA upoznaje posetioce sa glavnim temama koje mogu da se pronađu na čitavoj postavci: kontra-špijunaža, partnerstvo, analiza, tajna kolekcija i skrivena akcija

Zamisao je, kažu zvaničnici CIA-e, da se slike podele sa javnošću na društvenim mrežama i da se vidi da li ona može da ih rastumači.

Neki od eksponata moći će da se razgledaju i onlajn.

Ali za sada, to je najbliže što obični ljudi mogu da priđu muzeju.

Kako mogu da vas špijuniraju preko telefona
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.