Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Rezoluciju na osnovu koje bi odlazeći predsednik Donald Tramp mogao da bude razrešen dužnosti.

Do usvajanja je došlo pošto se najmanje pet republikanaca pridružilo zahtevu za opoziv predsednika.

Rezolucija je usvojena sa 223 glasova za i 205 protiv.

Iako je Trampu do isteka mandata ostalo još samo sedam dana, Predstavnički dom planira da glasa o opozivu predsednika Trampa, ukoliko se pre toga ne bude povukao sa funkcije ili bude razrešen.

• Demokrate spremile plan za opoziv Trampa, Švarceneger oštro po predsedniku
• Da li će se Trampu ranije okončati mandat na osnovu 25. amandmana Ustava
• Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon

Posle napada pristalica odlazećeg predsednika Donalda Trampa na Kongres, učestali su pozivi da on bude smenjen pre isteka mandata zato što je „podstrekivao“ na nerede.

Donald Tramp, republikanac, treba da napusti dužnost za sedam dana, 20. januara, kad će demokrata Džo Bajden položiti zakletvu, kao 46. predsednik SAD.

Ali demokrate, uključujući predsednicu Predstavničkog doma Nensi Pelosi, žele da Tramp odgovara za svoja dela za koja mnogi tvrde da su izazvala nerede od 6. januara.

Pozivi su sve glasniji, a Federalni istražni biro (FBI) upozorava na moguće oružane proteste Trampovih pristalica u danima pre Bajdenove inauguracije.

Postoje izveštaji da će se određene grupe naoružati i okupiti u svih svih 50 glavnih gradova američkih država, kao i u Vašingtonu, uoči Bajdenove inauguracije, piše u internom biltenu FBI.

Za sredu su predstavnici Demokratske stranke u Predstavničkom domu najavili glasanje za opoziv Trampa.

Oni optužuju Trampa za „podsticanje pobune“ i kažu da će se glasanje održati ukoliko se potpredsednik Majk Pens ne pozove na ustavna ovlašćenja za uklanjanje Trampa sa funkcije.

Tramp je treći američki predsednik u istoriji protiv koga je pokrenut impičment, a prvi je protiv koga bi mogao da bude pokrenut dva puta tokom mandata.

U decembru 2019. godine, pokrenut je pokušaj opoziva Trampa zbog optužbi za kršenje zakona, jer je, navodno, zahtevao od Ukrajine da istraži njegovog rivala na predsedničkim izborima.

Senat ga je tada oslobodio optužbi.

Kako sve Tramp može da bude smenjen?

Iako je možda prekasno da se smeni pre nego što mu istekne mandat, oni i dalje žele da ga kazne, a tako mogu da mu uskrate povlastice koje uživaju bivši predsednici i zabrane mu da u budućnosti ponovo zauzme javnu funkciju.

Ovo su načini na koje bi predsednik mogao da dobije šut-kartu, iako je to malo verovatno.

25. amandman

Najviši demokratski zvaničnici Kongresa – predsednica Nensi Pelosi i lider poslaničkog kluba u Senatu Čak Šumer – pozvali su potpredsednika Majka Pensa i Trampov kabinet da smene predsednika „zbog njegovog podstrekivanja na pobunu“.

Dvadeset peti amandman omogućava potpredsedniku da postane vršilac dužnosti predsednika kad je prvi čovek države sprečen da obavlja svoje dužnosti, ako, na primer, postane nesposoban za to zbog nekakve fizičke ili mentalne bolesti.

Deo amandmana o kom se govori je odeljak broj četiri, koji omogućuje potpredsedniku i većini kabineta da proglase predsednika Trampa nesposobnim za vršenje dužnosti.

• Opoziv nikad nije uspeo – šta pokušavaju demokrate
• Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
• Svi napadi u istoriji američkog Kongresa

Majk Pens ima 24 sata da se izjasni da li je spreman da postupi po usvojenoj rezoluciji.

Pre glasanja o Rezoluciji, Pens je poručio predsedavajućoj Predstavničkog doma Nensi Pelosi da se protivi pokretanju 25. amandmana.

„Ne verujem da je takav potez u najboljem interesu naše nacije niti da je u skladu sa našim Ustavom“, naveo je Pens u pismu koji je njegov kabinet uputio Pelosi.

Potpredsednik i najmanje osam članova kabineta bi morali da potpišu pismo upućeno predsednici Predstavničkog doma i predsedavajućem Senata u kom se predsednik proglašava nesposobnim da vlada ili nesposobnim da „koristi moći i sprovodi dužnosti svoje funkcije“.

U tom trenutku, Pens bi automatski preuzeo dužnost.

Predsednik dobija priliku za pismeni odgovor i, ako ospori taj zaključak, onda je na Kongresu da donese odluku.

Svako glasanje u Senatu i Predstavničkom domu kojim se traži smena predsednika zahteva dvotrećinsku većinu.

Dok ovo pitanje ne bude rešeno, potpredsednik vrši dužnost predsednika.

Koji dalji protesti su planirani?

Objave na mrežama naklonjenim Trampu, ali i nekim radikalnim, desničarskim grupama pozivale su na proteste nekoliko dana, uključujući oružane demonstracije u gradovima širom zemlje 17. januara i marš u Vašingtonu na sam dan inauguracije.

U internom biltenu FBI, o kome izveštavaju ABC Njuz i drugi mediji, navedeno je upozorenje da jedna grupa poziva na „napad“ na državne, lokalne i savezne sudove širom zemlje ako Tramp bude uklonjen sa funkcije ili na sam dan inauguracije

Iako je nasilje u američkom Kapitolu bilo najupečatljivije, slični manji incidenti zabeleženi su i drugde u zemlji.

Prema američkim medijima, lokalne policijske snage dobile su naređenje da pojačaju bezbednost svih državnih institucija.

Upozorenja FBI-ja izdato za sve glavne gradove država od 16. do 20. januara i u Vašingtonu, najmanje tri dana pre inauguracije.

FBI je saopštio da je do sada identifikovao 170 ljudi, a protiv 70 je podneo prijave zbog upada u Kongres 6. januara.

Očekuje se da će biti optužene još stotine, a onima koji eventualno budu proglašeni krivim za pobunu i zaveru preti i do 20 godina zatvora, naveo je FBI.

Kompanije i društvene mreže vrše akcije protiv korisnika i veb lokacija za koje se utvrđuje da podstiču nasilje, poput društvene mreže Parler, koja je saopštila da će tužiti Amazon zbog uklanjanja iz usluge veb hostinga u ponedeljak.

Tviter je saopštio da je suspendovao više od 70.000 naloga koji promovišu teoriju zavere Kjuanon, dok je Fejsbuk zabranio bilo koji sadržaj koji se odnosi na slogan „Zaustavite krađu“ (Stop the Steal), povezan sa tvrdnjom Trampa da su izbori namešteni.

Opoziv (impičment)

Ukoliko potpredsednik Pens ne bude ništa preduzeo, Pelosi je najavila da će okupiti Predstavnički dom kako bi pokrenula drugi postupak za Trampov opoziv.

Ova procedura za opoziv (impičment) predsednika već je bila pokrenuta zbog optužbi da je on zatražio pomoć od Ukrajine kako bi povećao šanse za vlastiti reizbor.

Senat ga je oslobodio tih optužbi.

Kako demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu, Tramp će verovatno postati prvi američki predsednik čiji je opoziv pokrenut dvaput.

Da bi se to desilo, optužbe za opoziv moraju biti iznete i izglasane u Predstavničkom domu.

Nekoliko članova Republikanske stranke izjavilo je da će glasati za opoziv predsednika Donalda Trampa zbog njegove uloge u prošlonedeljnom napadu na Kongres u kojem je život izgubilo pet ljudi.

Ako opoziv bude izglasan u Predstavničkom domu, onda se postupak prosleđuje Senatu gde je neophodna dvotrećinska većina da bi se smenio predsednik.

Čak 20 republikanaca iz Senata bilo je otvoreno za osudu predsednika, izvestio je Njujork Tajms.

Vremenski okvir kada bi Senat mogao da pojkrene postupak, ali je malo verovatno da bi to moglo da bude završeno pre nego što Tramp napusti funkciju, 20. januara.

Ukoliko bude bio proglašen krivim, Senat bi mogao da glasa i o tome da li će Trampu zauvek biti zabranjeno da nosi državnu funkciju.

On bi mogao da izgubi i povlastice dodeljene njegovim prethodnicima prema Zakonu o bivšim predsednicima iz 1958. godine, koje podrazumevaju penziju, zdravstveno osiguranje i lično obezbeđenje o trošku poreskih obveznika.

Šta su rekli republikanci u Predstavničkom domu?

Liz Čejni, ćerka bivšeg potpredsednika Dika Čejnija, saopštila je da će podržati impičment, rekavši da je Tramp „zapalio plamen“ napada. na Kongres 6. januara.

„Nikada nijedan predsednik Sjedinjenih Država nije napravio veću izdaju i više prekršio zakletvu“, dodala je predstavnica Vajominga, treća najviša zvaničnica Republikanske stranke u Predstavničkom domu.

Dvoje drugih članova Republikanske stranke u domu, Džon Katko i Adam Kinzindžer, rekli su da će takođe glasati za impičment.

Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti, Trampov saveznik, rekao je da se protivi impičmentu.

Prema Njujork Tajmsu, lider republikanske stranke u Senatu Mič Mekonel rekao je svom okruženju osobama da je zadovoljan što demokrate žele da izglasaju opoziv, jer veruje da će to pomoći da se Republikanska stranka oslobodi Trampa.

Za sada a nema naznaka da će demokrate obezbediti većinu u Senatu, gde drže samo polovinu poslaničkih mesta.

U dopisu savetnika lidera republikanskog poslaničkog kluba u Senatu Miča Makonela navodi se da je najbrže što gornji dom može da se sastane i zaseda po pitanju bilo kakvih članova opoziva dobijenih od Predstavničkog doma 19. januara.

To je dan pre nego što Trampu istekne mandat.

U tom dokumentu se navodi da prema kućnom pravilniku Senata zasedanje o Trampu ne može da počne do sat vremena pošto je on napustio dužnost ili čitav dan kasnije.

Ali više demokrate u Predstavničkom domu kažu da njihova stranka možda neće proslediti članke opoziva Senatu sve dok ne istekne Bajdenovih prvih 100 dana na funkciji.

To bi Bajdenu omogućilo da potvrdi novi kabinet i pokrene ključne političke odluke uključujući borbu protiv korona virusa – što bi sve inače moralo da sačeka ako Senat već dobije članke opoziva.

Stručaci za ustav podeljeni su oko toga da li procedura za opoziv može da se održi nakon što je predsednik već napustio funkciju.

• Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
• Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
• U fotografijama: Upad Trampovih pristalica u Kongres
• Tviter trajno suspendovao Trampov nalog, demokrate spremne da pokrenu proces opoziva predsednika

Šta je rekao Tramp?

Govoreći u utorak, Tramp je rekao da postupak za opoziv „izaziva ogroman bes“, ali i da „ne želi nasilje“.

Naglasio je da je ono što je rekao na skupu u Vašingtonu 6. januara bilo „potpuno prikladno“.

Nalozi Trampa na Fejsbuku i Tvtiteru već su uklonjeni, a i Jutjub je suspendovao njegov kanal.

Može li Tramp da pomiluje samog sebe?

Medijski izveštaji, koji se pozivaju na neimenovane izvore, tvrde da je Tramp nagovestio savetnicima da razmišlja da izda pomilovanje samom sebi u poslednjim danima mandata.

Predsednika već čekaju brojni sudski procesi, uključujući njujorške istrage oko toga da li je obmanuo poreske vlasti, banke ili poslovne partnere.

Da li, dakle, predsednik može da pomiluje samog sebe?

Kratki odgovor je da ne znamo, imajući u vidu kratke definicije ali široku primenu ustava, i činjenicu da ne postoji presedan američkog lidera koji je izdao takvo pomilovanje.

Neki pravni stručnjaci prethodno su rekli da je to nemoguće.

Pozvali su se na mišljenje Ministarstva pravde izdato nekoliko dana pre ostavke Ričarda Niksona da on ne može da pomiluje samog sebe „prema fundamentalnom pravilu da niko ne može da bude sudija u vlastitom slučaju“.

Drugi, međutim, tvrde da ustav ničim na sprečava samopomilovanje.

Koliko je verovatno bilo šta od ovoga?

Iako je moguće da tesna većina u Predstavničkom domu glasa za opoziv – kao što se desilo u decembru 2019. godine – malo je verovatno da tražene dve trećine Senata glasaju za smenu predsednika.

Mali broj republikanskih senatora zatražio je Trampovu smenu i reklo da bi razmislilo o člancima za opoziv, ali nijedan nije eksplicitno rekao da bi ga osudio za bilo kakav prekršaj.

A što se tiče pozivanja na 25. amandman, ono takođe deluje sve manje verovatno.

Iako je bilo napisa da se o tome razgovaralo na najvišem nivou, dva člana kabineta koji ne odobravaju Trampove postupke sada su dala otkaz, a malo je verovatno da će preostali članovi stati iza inicijative da se on smeni.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]