Džimi Karter, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, dobiće bolničku negu u njegovom domu u saveznoj državi Džordžiji, saopštila je njegova fondacija.
Karter centar saopštio je da je bivši šef američke države odlučio da „provede preostalo vreme kod kuće sa porodicom“, ali nije navedeno šta je uticalo na ovaku odluku.
Karter ima 98 godina, a nedavno je saopšteno da ima melanom koji se proširio na jetru i srce.
On je najstariji živi američki predsednik, a na čelu SAD nalazio se od 1977. do 1981. godine.
- Zadatak iz snova ili paklena zamka: Pisanje govora za predsednika Amerike
- Odlazak Tita: Sahrana koja je zaustavila svet
- Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije
- Srbija, Amerika i 140 godina diplomatskih odnosa: „Kao i svaka veza koja traje toliko dugo, bilo je uspona i padova“
Amerika se tokom Karterove vladavine suočila se nizom spoljnopolitičkih izazova, a na predsedničkim izborima 1980. porazio ga je republikanac Ronald Regan.
„Ima podršku cele porodice i lekarskog tima.
„Porodica Karter moli za privatnost u ovom periodu i veoma je zahvalna na brizi brojnih poštovalaca bivšeg predsednika“, navodi se u saopštenju Karter centra.
Terminalno bolesni pacijenti mogu da potraže bolničku negu umesto da prolaze kroz dalji medicinski tretman.
Prioritet nije pružanje daljeg lečenja, već pružanje komfora pred kraj života pacijenta.
Karterov unuk, Džejson, bivši senator države Džordžije, napisao je na Tviteru da je „juče posetio baku i dedu“.
„Oni su spokojni i, kao i uvek, njihov dom je pun ljubavi. Hvala svima na lepim rečima“, napisao je on.
Godine 2021, Karter i njegova supruga Roslin proslavili su 75. godišnjicu braka.
Zajedno imaju četvoro dece.
Karter je rođen 1924. u Džordžiji, a u politiku je ušao tokom 60-ih godina prošlog veka, kada je izabran za senatora.
Godina 1971, Karter je izabran za guvernera Džordžije.
Pet godina kasnije, porazio je na izborima Džeralda Forda, republikanskog kandidata i postao predsednik Amerike.
Ali vrlo brzo po dolasku na funkciju Karter se suočio sa problemima.
Kod kuće je naftna kriza izazvala visoku inflaciju i nezaposlenost, a on se borio da ubedi Amerikance da prihvate potrebne mere štednje.
Vrhunac Karterovih godina bilo je potpisivanje sporazuma iz Kemp Dejvida 1978. kojim je Egipat formalno priznao državu Izrael.
Takođe je potpisao ugovor kojim Panami vraća kontrolu nad Panamskim kanalom.
Godine 1979. je zbačen poslednji iranski šah, a u Teheranu je oteto 66 Amerikanaca.
Karter je prekinuo diplomatske odnose sa Iranom i uveo trgovinski embargo.
Međutim, javnost je smatrala da nije bio dovoljno čvrst i njegova popularnost je pala pošto su američki državljani su držani kao taoci 444 dana.
Njegova popularnost je opala posle neuspešnog pokušaja spasavanja talaca, a u toj operaciji je stradalo osam pripadnika američke vojske.
Iran je potom odložio oslobađanje talaca sve dok Ronald Regan nije položio zakletvu.
Karter i Titova sahrana
Sve svetske agencije prenele su 4. maja 1980 kao hitnu vest o Brozovoj smrti, a u Alžiru je prekinuto zasedanje centralnog komiteta koji je minutom ćutanja odao počast jugoslovenskog predsednika, zabeleženo je u knjizi Titova poslednja bitka.
U Jugoslaviji je proglašena sedmodnevna žalost.
U ambasadi SFRJ u Vašingtonu, zazvonio je telefon.
Slušalicu je podigao jugoslovenski ambasador Budimir Lončar – sa druge strane bio je američki predsednik Džimi Karter.
„Nazvao je da mi izrazi saučešće u ime Vlade i naroda i da kaže da razmišlja da dođe na sahranu, ali da ima neke probleme unutrašnje politike“, prisetio se 2020. za BBC na srpskom Lončar.
Karter će se u avion za Beograd ipak ukrcati tek nešto više od mesec dana nakon Titove smrti.
Tako je izbegao susret sa generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog saveza Leonidom Brežnjevim i još nekim političkim protivnicima iz sveta, još uvek podeljenog Hladnim ratom, koji su se okupili u Beogradu tog 8. maja.
Hladni rat, period napetosti između Sjedinjenih Država, Zapadnog bloka, i Sovjetskog saveza, Istočnog bloka, nastao posle Drugog svetskog rata, stvorio je bipolarni svet, rekao je 2020. za BBC na srpskom Džefri Svejn, profesor emeritus Univerziteta Glazgov.
„Karter je verovatno podlegao pritisku republikanaca. Bio je to možda znak da će bipolarni svet, u kome se Tito tako dobro snalazio, početi da se menja“, dodaje.
Karter je ostao aktivan i nakon što je napustio Belu kuću i bavio se humanitarnim radom kroz njegovu fondaciju
Predvodio je delegaciju koja je nastojala da ubedi vojne vođe na Haitiju da predaju vlast 1994. i posredovao je u prekidu vatre u Bosni koji je pomogao da se utre put budućem mirovnom sporazumu.
Stekao je međunarodnu reputaciju za rad na promovisanju ljudskih prava, osvojivši Nobelovu nagradu za mir 2002.
Sa Nelsonom Mandelom je osnovao The Elders, grupu globalnih lidera koji su se obavezali da rade na miru i ljudskim pravima.
Takođe je mnogo putovao, čak i posle 90. rođendana i radio na izgradnji domova sa dobrotvornom organizacijom Habitat for humanity.
Ali bivši predsednik se takođe borio sa nizom zdravstvenih problema poslednjih godina.
U avgustu 2015, Karteru je uklonjena mala kancerozna masa iz jetre.
Sledeće godine je objavio da mu nije potrebno dalje lečenje, pošto je eksperimentalni lek eliminisao sve tragove raka.
Često je izražavao upadljivu smirenost kada je govorio o zdravstvenim izazovima.
„Savršeno sam miran u vezi sa svim što će se desiti“, rekao je 2015.
„Imao sam uzbudljiv, avanturistički i zadovoljavajući život.“
Karter je poslednji rođendan proslavio u oktobru u Plejnsu, malom gradu u Džordžiji u kome su on i njegova supruga rođeni između Prvog svetskog rata i Velike depresije, i gde su se vratili kada je napustio funkciju.
Mnoštvo visokih američkih političara – među njimma i lidera demokratskog Senata Čaka Šumera, guvernerku Njujorka Keti Hočul i senatora Džordžije Rafaela Vornoka, poslali su poruke podrške Karteru.
„Neka on, Rozalin i cela porodica Karter budu utešeni tim mirom i okruženi našom ljubavlju i molitvama“, napisao je Vornok na Tviteru.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
