CIA Director William Burns speaks during a House Intelligence Committee hearing on worldwide threats

Reuters
Šef CIA Vilijam Berns sastao se sa ruskom kolegom Sergejem Nariškinom u Ankari

Šef američke bezbednosne agencije CIA i ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) sastali su se u Turskoj, gde su razgovarali o nuklearnoj pretnji Moskve u Ukrajini i Amerikancima koje Rusija „nepravedno“ drži u zatvorima.

Razgovor američkog obaveštajca Vilijema Bernsa i njegovog ruskog kolege Sergeja Nariškina održan je u ponedeljak u Ankari, glavnom gradu Turske.

Iz Kremlja kažu da je sastanak „inicirala američka strana“.

Od svih sastanaka poznatih javnosti od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, ovaj je bio na najvišem nivou.

Krajem oktobra, telefonom su razgovarali ministri odbrane dve zemlje, Sergej Šojgu i Lojd Ostin.

Bela kuća je saopštila da Berns, koji je bio američki ambasador u Rusiji između 2005. i 2008. i govori ruski, ne vodi pregovore o završetku rata.

Razgovarao je „o posledicama, u slučaju da Rusija upotrebi nuklearno oružje“ i riziku od „eskalacije“, kao i o „strateškoj stabilnosti“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Sergej Nariškin

Getty Images
Sergej Nariškin

Poslednjih meseci, SAD su u više navrata upozoravale Moskvu da ne koristi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, a zbog nagoveštaja Kremlja bi to mogli da učine.

Ruski predsednik Vladimir Putin u septembru je optužio Zapad da želi da uništi Rusiju i poručio da će upotrebiti „sva raspoloživa sredstva“ da zaštiti rusku teritoriju, što je protumačeno kao indirektna pretnja nuklearnim oružjem.

„Ovo nije blef“, rekao je Putin.

Amerika i Evropska unija su saopštile da pretnje shvataju ozbiljno, ali i da nema nagoveštaja da bi Kremlj zaista i posegao za nuklearnim oružjem.

U potonjoj izjavi, Putin je naglasio i da Rusija nije prva govorila o upotrebi nuklearnog oružja, već samo kao odgovor na prethodne izjave zapadnih zvaničnika.

U tom kontekstu je pomenuo i doskorašnju britansku premijerku Liz Tras, koja je izjavila da bi pritisnula dugme za nuklearno oružje ako tako bude zahtevala situacija.

„Svi smo čuli tu izjavu. Šta je trebalo da radimo – da ćutimo, da se pravimo da nismo čuli? Čudi me da tada Zapad nije reagovao“, rekao je Putin u oktobru u Moskvi.

Sastanak Bernsa i Nariškina, šefa ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), potvrdio je portparol turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji od početka invazije igra ulogu ključnog posrednika između Rusije i zapadnih zemalja.

Berns ne „vodi pregovore bilo koje vrste“, a Vašington će se „čvrsto držati našeg fundamentalnog principa: ništa o Ukrajini bez Ukrajine“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

U međuvremenu, američki predsednik Džozef Bajden sastao sa kineskim kolegom Sijem Đinpingom uoči početka samita G20 na Baliju, u Indoneziji.

Oni su „ponovili protivljenje upotrebi ili pretnji upotrebe nuklearnog oružja u Ukrajini“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Si je rekao Bajdenu da se nuklearno oružje ne sme koristiti i da se nuklearni ratovi ne mogu voditi, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kine.

U saopštenju Bele kuće o američko-ruskom sastanku, piše i da su zvaničnici razgovarali o pitanju američkih državljana koji su „nepravedno“ pritvoreni u Rusiji.

Američka košarkaška zvezda Britni Grajner u avgustu je osuđena na devet godina zatvora zbog šverca i posedovanja ulja kanabisa.

Prošle nedelje je premeštena u kaznenu koloniju – tip zatvora nastao po ugledu na radne logore, poznate kao gulage, iz sovjetskog doba.

Upotreba kanabisa u Rusiji je nelegalna, ali je Moskva optužena da iskorišćava Grajner „kao političkog piona“.

Krajem jula, Bajdenova administracija je predložila razmenu zatvorenika sa Rusijom kako bi obezbedila oslobađanje Grajner, kao i bivšeg marinca Pola Vilana, optuženog za špijunažu.

Anatolij Antonov, ambasador Rusije u SAD, sastaće se u utorak sa zvaničnicima Bele kuće kako bi razgovarali o tretmanu Rusa u američkim zatvorima, saopštila je ruska ambasada.

Nakon što je Grajner prebačena u koloniju, portparol Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je da su SAD „nepokolebljive“ u nastojanju da oslobode nju i druge zatočene Amerikance.

Jedna od uloga šefova obaveštajnih službi je da obavljaju tajne kontakte i komunikaciju preko kanala, a Berns je u odnosima sa Rusijom igrao posebno važnu ulogu – poslat je nekoliko meseci pre ruske invazije na Ukrajinu da dostavi upozorenje o mogućim posledicama.

Tačan sadržaj razgovora u Ankari nije poznat.

Portparol CIA kaže da se nikada ne razgovara o angažmanima čelnika u inostranstvu, ali održan je u važnom trenutku, posle povlačenja ruske vojske iz Hersona, južne ukrajinske regionalne prestonice, i postavlja se pitanje kako će Moskva odgovoriti na neuspeh.

Smatra da Nariškin u Moskvi nema istu težinu kao Berns u Vašingtonu – on nije deo Putinovog užeg kruga i ruski lider ga je ponizio na sastanku uoči invazije u februaru, ali američki lideri se nadaju da će sastanak dati uvid u to kako razmišlja Moskva.


Pogledajte video: Zašto Amerika traži izručenje Džulijana Asanža

Džulijan Asanž: Zašto SAD zahteva izručenje osnivača Vikiliksa
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.