Svega sedam dana pred odlazak predsednika Tramp sa dužnosti, njegova administracija pogubila je prvu federalnu zatvorenicu u poslednjih skoro 70 godina.
Posle dva odlaganja, Liza Montgomeri je 13. januara dobila smrtonosnu injekciju u zatvoru u saveznoj državi Indijani.
Samo 48 sati ranije sudija Džejms Henlon je na kratko odložio izvršenje kazne, uvaživši žalbu njenih advokata da se prvo održi veštačenje o njenom psihičkom stanju.
Oni su tvrdili da je Liza Montgomeri mentalno obolela žrtva zlostavljanja koja zaslužuje milost.
Porodica i prijatelji njene žrtve tvrdili su drugačije.
- Zaustavljeno pogubljenje žene u Americi
- U fotografijama: Poslednji obrok pred smrt
- Zašto se Trampu žurilo sa izvršenjem smrtne kazne
Za Dijanu Metingli, postoji jedan trenutak u njenom detinjstvu koji u njoj izaziva istovremeno ogromno osećanje zahvalnosti i krivice.
Ona taj trenutak smatra zaslužnim za njen „relativno normalan život“ – kuću na osam mirnih jutara zemlje, brižan odnos sa decom, skoro dve decenije zaposlenja u službi savezne države Kentaki.
Istovremeno, ona ga krivi za sudbinu mlađe polusestre Lize Montgomeri.
Montgomeri je pogubljena u utorak zbog ubistva 23-godišnje žene koja je bila u osmom mesecu trudnoće.
U decembru 2004. godine, Montgomeri, koja je u to vreme imala 36 godina, prvo je davila Bobi Džo Stinet a potom joj je isekla bebu iz utrobe i otela je.
Stinet je kasnije iskrvarila na smrt.
Metingli i Montgomeri su živele zajedno do osme godine Metingli a četvrte njene polusestre.
Bilo je to jedno užasno domaćinstvo, kaže ona, gde su fizičko, psihološko i seksualno zlostavljanje koje su sprovodili Džudi Šonesi, Montgomerina majka, i njeni partneri bili rutinska stvar.
Biološki otac devojaka otišao je od kuće, a posle nekog vremena, Metingli je prebačena u dom za nezbrinutu decu.
Montgomeri je ostala sa majkom.
Proći će 34 godine pre nego što će se dve polusestre ponovo sresti.
A to će biti na dva kraja sudnice, u kojoj su tužioci američke vlade pokušavali da ubede porotu da osudi Montgomeri na smrt.
„Jedna sestra je izvučena i stavljena u brižan dom i negovana i imala je vremena da se zaleči“, kaže Metingli.
„Druga sestra je ostala u toj situaciji, a ona se samo pogoršavala i pogoršavala. I onda, na kraju, bila je potpuno slomljena.“
Montgomeri je jedna od deset zatvorenika koje je Trampova administracija usmrtila za manje od godinu dana.
Krajem decembra, njen pravni tim podneo je peticiju Trampu u kojoj se tvrdi da je posle čitavog života zlostavljanja – koje su oni okarakterisali kao mučenje – ona suviše mentalno obolela da bi bila pogubljena i da zaslužuje milost.
Međutim, u gradiću Skidmor, u Misuriju, gde je zločin počinjen, postoji vrlo malo razumevanja za taj argument.
Mnogi tamo veruju da su poslednji trenuci u životu Bobi Džo Stinet bili toliko jezivi da je smrtna kazna sasvim primerena.
- Serijski ubica Jorkširski Trbosek preminuo od korona virusa
- Misteriozna smrt koja opseda Norvešku već pola veka
Koristeći lažno ime Darlin Fišer (koristila je i mejl nalog pod tim imenom), Liza Montgomeri je upoznala Džo Stinet onlajn, jer su obe volele pse.
Kao „Darlin“, Montgomeri je rekla Stinet da je i ona trudna i njih dve su razmenjivale anegdote iz trudnoće.
U decembru 2004. godine, Montgomeri se odvezla 281,5 kilometara iz doma u Kanzasu do Skidmora, gde je ugovorila gledanje štenaca u posedu Stinetove.
Čim je Stinet otvorila vrata, Montgomeri je savladala trudnicu, davila je parčetom konopca i potom isekla bebu iz njene utrobe.
Istražitelji su brzo shvatili da „Darlin Fišer“ ne postoji i pronašli Montgomeri narednog dana uz pomoć njenih mejlova i kompjuterske IP adrese.
Zatekli su je kako ljuljuška novorođenu devojčicu za koju je tvrdila da ju je sama rodila prethodnog dana.
Njena priča brzo je postala neodrživa i ona je priznala ubistvo.
Od 2008. godine, Montgomeri je boravila u federalnom zatvoru u Teksasu za zatvorenice sa specijalnim medicinskim i psihološkim potrebama, gde joj se ukazuje psihijatrijska pomoć.
Otkako je dobila termin pogubljenja, stavljena je pod nadzor za sprečavanje samoubistva u izolovanoj ćeliji.
To je jedini federalni zatvor sa aktivnom komorom za izvršenje smrtne kazne.
Montgomerini advokati tvrde da zbog kombinacije višegodišnjeg jezivog zlostavljanja i niza psiholoških problema, ona nije smela da dobije smrtnu kaznu.
Oni smatraju da je u vreme izvršenja zločina Montgomeri bila psihotična i da je potpuno izgubila vezu sa stvarnošću.
Njima su se horski pridružili glasovi podrške iz pravne oblasti, uključujući 41 bivšeg i sadašnjeg tužioca, kao i grupe za zaštitu ljudskih prava kao što je Inter-američka komisija za ljudska prava.
Međutim, daleko do toga da su pozivi da Tramp bude milosrdan jednoglasni.
Prema istraživanju Galupa, iako je podrška smrtnoj kazni u Americi na najnižim granama u poslednjih više od 50 godina, oko 55 odsto Amerikanaca i dalje veruje da je to odgovarajuća kazna za ubistvo.
A ta podrška nije nigde opipljivija nego u Skidmoru.
„Bobi zaslužuje da bude ovde danas. Bobina porodica je zaslužuje“, kaže Megan Morou, srednjoškolska drugarica Stinet. „A Lisa zaslužuje da za to plati.“
- Prvo pogubljenje u poslednjim danima Trampovog mandata
- Smrtna kazna za ženu u Americi posle 67 godina
Pravni tim Lise Montgomeri obavio je oko 450 razgovara sa članovima porodice, prijateljima, socijalnim radnicima i lekarima.
Sastavili su tapiseriju od porodične disfunkcije, zlostavljanja, nemara, profesionalnog zapostavljanja, zloupotrebe narkotičnih sredstava i nelečenih mentalnih bolesti.
„Čitava priča je tragična“, kaže Keli Henri, jedna od federalnih advokatkinja Montgomeri.
„Ali jedna od stvari koju predsednik može da uradi je da kaže – ženama koje su bile žrtve trafikinga i koje su bile seksualno zlostavljane – ‘Vaše zlostavljanje je važno’.“
Za Montgomeri, tvrde njeni advokati, sve je počelo još pre nego što je rođena.
Prema razgovoru sa njenim ocem, Montgomerina majka Džudi Šonesi pila je alkohol neumereno tokom čitave trudnoće, a njihova ćerka je rođena sa fetusnim alkoholnim sindromom.
Više medicinskih stručnjaka dalo je izjavu da se slaže sa tom dijagnozom.
Kad su Metingli i Montgomeri bile male, Šonesi ih je brutalno tukla i surovo ih kažnjavala – lepila trake preko usta Montgomeri, ili izbacivala golu Metingli na sneg.
Pošto je njihov biološki otac napustio dom, Metingli kaže da su ostale nasamo sa Šonesinim partnerima, od kojih je najmanje jedan pokušao da siluje Metingli.
„Džudi je bila manipulativna i – mrzim da koristim tu reč, ali – zla, ona je uživala da muči ljude oko sebe“, kaže Metingli.
„Izvlačila je zadovoljstvo iz toga“.
Pošto je socijalna služba odvojila Metingli iz doma, Montgomeri je postala žrtva novog muža njene majke.
Prema izjavama njegove druge dece, taj čovek bio je nasilni alkoholičar koji je počeo seksualno da zlostavlja Montgomeri dok je bila u pred-tinejdžerskom periodu.
Kao tinejdžerka, Montgomeri se poverila svom rođaku, rekavši mu da su je muškarci vezivali, tukli i čak urinirali po njoj nakon svega.
Ali rođak, zamenik šerifa, priznao je aktuelnom Montgomerinom pravnom timu da ništa nije preduzeo.
Štaviše, odvezao ju je pravo kući i ostavio u rukama njenih zlostavljača.
Advokatkinja Keli Henri kaže da je jedna od stvari koje je najviše uznemiruju ta da je odraslima na poziciji moći bilo rečeno šta se dešava, ali da oni nisu ništa preduzeli.
Kad je Šonesi na kraju pobegla od drugog muža, ona i Montgomeri su svedočile u brakorazvodnoj parnici o tim seksualnim napadima.
Sudija zadužen za slučaj je prekorio Šonesi zato što nije prijavila zlostavljanje – ali ga posle toga ni sam nije prijavio.
„Bilo je toliko prilika kad su ljudi mogli da intervenišu i spreče ovo“, kaže Henri.
- Džek Trbosek – misterija koja traje
- Istorija giljotine – od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
Montgomerin rođak je rekao njenom pravnom timu da ga čitav život „izjeda krivica zato što ništa nije rekao o tome šta se dešava Lisi“.
Kad je imala 18 godina, Montgomeri se udala za polubrata.
Njih dvoje su dobili četvoro dece za pet godina, ali veza nije bila bekstvo od nasilja kom se Montgomeri verovatno nadala.
U jednom trenutku, jedan od Montgomerine braće pronašao je kućni video na kom se vidi kako je Montgomerin muž siluje i tuče.
„Bilo je nasilno i kao scena iz nekog horor filma“, rekao je on u izjavi.
„Pozlilo mi je kad sam to video. Nisam znao šta da radim ili kako da razgovaram sa sestrom o tome.“
Prijatelji i porodica počeli su da primećuju sklonost Montgomeri da se „prebaci u vlastiti svet“.
Njena deca bila su uznemirena time. Henri kaže da je to bio rani znak njenih mentalnih bolesti, među kojima su bipolarni poremećaj, složeni post-traumatski stresni poremećaj, disocijativni poremećaj i traumatska povreda mozga.
Montgomeri se na kraju razvela od prvog muža i udala za Kevina Montgomerija.
Negde u to vreme, počela je iznova i iznova da tvrdi da je ponovo trudna, iako se podvrgla sterilizaciji nakon rođenja četvrte bebe.
Jedna teorija njenih advokata u vezi sa lancem događaja koji su doveli do ubistva je da je Montgomeri strahovala da će njen bivši muž razotkriti njene laži o trudnoći i iskoristiti ih protiv nje dok se borio za starateljstvo nad njihovom decom.
„U tom trenutku je bilo previše pritiska na nju“, kaže Henri.
Ona opisuje Montgomerinog bivšeg muža kao svirepog i sklonog zlostavljanju.
„Ona se tad potpuno odvojila od stvarnosti.“
Henri kaže da je Montgomerina prvobitna odbrana nakon što je uhapšena i optužena za ubistvo bila žalosno neodgovarajuća i iznela je vrlo malo detalja o njenom zlostavljanju, traumi i mentalnim bolestima.
Njeni advokati u to vreme takođe su izneli alterantivnu teoriju o zločinu, da je Montgomerin brat zapravo bio taj koji je počinio ubistvo, iako je on za to vreme imao alibi.
Od toga se na kraju odustalo u korist odbrane ludilom, ali Henri smatra da je šteta Montgomerinom kredibilitetu već bila načinjena.
Posle pet sati većanja, porota je proglasila Montogmeri krivom. Narednog dana ona je osuđena na smrt.
Farmersko mestašce Skidmor nalazi se na najdaljem severozapadnom uglu Misurija.
Sa oko 250 stanovnika, svi su poznavali Bobi Džo Stinet i njenu porodicu.
Prijatelji je se sećaju kao dobre učenice koja je volela konje i pse.
Volela je da ide do reke Nodavej da se okupa u njoj i da igra igrice na Nintendu na pidžama žurkama.
Bila je tiha i dobrodušna, kažu oni.
U vreme njenog ubistva, bila je sveže udata i trudna sa prvim detetom.
Ubistvo od pre 16 godina nikad nije daleko od misli stanovnika ovog gradića.
Kao prvo, spoljni svet im ne da da ga zaborave. Ono je tema dve knjige, više televizijskih dokumentarnih serija i bezbroj epizoda podkasta.
Iako postoji jedna svežija rasprava o pravednosti Montgomerine presude u sudnicama i kolumnama novina kao što su Njujork tajms, slična rasprava se ovde ne vodi.
„Mislim da se u mnogim kolumnama, na društvenim mrežama, Bobi Džo i njena ćerka, i njena majka i njen muž, i drugi prijatelji i članovi porodice, naprosto zaboravljaju“, kaže njena školska drugarica Tifani Kirklend.
„Ona je oduvek želela da bude mama“, kaže Džena Baumli, još jedna školska drugarica.
„Ona je bila prva koja je imala pristojan brak, znate.“
Zbog njene vesele spoljašnjosti, neki meštani su odmah odbacili prve izveštaje o njenom ubistvu.
- Najgori serijski ubica u američkoj istoriji umro u 80. godini
- Kako je ruski Jutjuber uživo prenosio smrt svoje devojke i šta je to treš strim
Ali ono što se desilo u skromnoj daščanoj kući u kojoj je Stinet živela sa mužem i dalje proganja neke od onih koji su učestvovali u istrazi.
Okružni šerif Rendi Strong kaže da je scena koju su on i njegove četiri kolege zatekli taj dan bila toliko krvava da su svi doživeli traumu.
Još je ljući zbog toga što je Stinetina majka pronašla telo.
„Ljudi koji brane Montgomeri, voleo bih da mogu da ih vratim kroz vreme i stavim ih u tu prostoriju“, kaže on.
„I da im kažem: ‘Pogledajte samo to telo, stojte tu i poslušajte poziv policiji Stinetine majke – to su stvari od kojih imate noćne more.“
Mnogi stanovnici Skidmora navode detalje zločina i količinu planiranja koje je uloženo u njegovo izvršenje kao dokaz da je Montgomeri bila proračunati ubica.
Ona je konstantno obmanjivala Stinet preko interneta pod lažnim imenom.
Kupila je sve potrepštine, uključujući pribor za kućni porođaj, i na internetu pronašla kako se vrši carski rez.
Šerif Strong insistira na tome da je zločin minuciozno planiran i da je žena koju je uhapsio uporno lagala sve dok nije bila saterana u ćošak.
Doktorka Ketrin Portfild, klinička psihološkinja koja je procenila ličnost Montgomeri i provela sa njom oko 18 sati, kaže da psihoza ne izgleda uvek onako kao što ljudi očekuju.
„Kad ste psihotični, to ne znači da niste inteligentni, niti da niste sposobni da planirate“, kaže ona.
„Viđali smo zločine godinama i godinama u ovoj zemlji u kojima ljudi sprovode stravično nasilje proisteklo iz psihotičnog seta verovanja ili misaonih procesa“.
Lisa Montgomeri u tom smislu nije drugačija.
„Ona je sprovela sve to pod uticajem veoma pomračenog uma.“
Beba je vraćena pošto je oduzeta Montgomeri.
Majka Bobi Džo i njen muž nisu se oglašavali u javnosti.
Ali Strong kaže da je ovo prva godina da se čuo direktno sa Stinetinim mužem.
On se zahvalio šerifu što mu je vratio ćerku i omogućio da bude roditelj koji njegova žena nije mogla da bude.
„Rasplakao sam se“, kaže Strong.
„Čitava tamošnja zajednica je istraumirana svim tim.“
Školska prijateljica Baumli kaže da je pročitala opise Montgomerinog zlostavljanja, ali nju to uglavnom samo ljuti.
Ona kaže da nije da svi drugi ljudi iz Skidmora žive idiličnim životima lišenim zlostavljanja, siromaštva i drugih destruktivnih tragedija.
„Muka mi je kad čujem o Lisi Montgomeri i kroz šta je sve prošla, a nikad nije važno kroz šta je moja prijateljica prošla“, dodaje ona.
Lisa Montgomeri je treći federalni zatvorenik posle novembarskih izbora koji je usmrćen posle Alfreda Buržoa i Brendona Bernarda.
Nekoliko istaknutih ličnosti apelovalo je na pomilovanje u Brendanovom slučaju, ali Tramp nije uslišio te pozive.
Izabrani predsednik Džo Bajden već je obećao da će okončati praksu izvršavanja smrtnih kazni, mada nije rekao kada.
Sve do jula 2020. godine, nije bilo izvršavanja federalnih smrtnih kazni čitavih 17 godina, a na državnom nivou, broj presuda i pogubljenja i dalje je u istorijskom opadanju.
Izvršeno je 18 smrtnih kazni 2020, što je najniža cifra u poslednjih 30 godina.
- Dešifrovano pismo Zodijaka – zloglasnog serijskog ubice
- Doživotna robija za Nemca koji je ubio 85 pacijenata
Još skorije, savezne države koje su izvršavale smrtne kazne, kao što su Teksas i Tenesi, obustavile su i odložile pogubljenja zbog pandemije.
Međutim, izvršenja smrtne kazne koje je naredio predsednik Tramp se i dalje nastavljaju.
Ukoliko sva budu izvršena, federalna vlada će pogubiti više ljudi u poslednjih šest meseci nego bilo koja druga administracija.
Metingli kaže da se stalno priseća trenutka kad se njen život kao osmogodišnjakinje izmenio, osećajući se krivom što kad su socijalni radnici došli po nju nije ispričala šta se dešava u kući.
„Da jesam, da li bi odveli i Lisu iz kuće?“, kaže ona.
„Toliko ju je ljudi izneverilo tokom čitavog njenog života. Ja samo tražim da je bilo ko – jednom u životu – ne izneveri.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
