Decenijama nakon što se preselio u SAD, penzionisani građevinski radnik Rori Mekgrat izručen je Velikoj Britaniji kako bi mu se sudilo za zločin star 41 godinu.
Na kraju je proglašen nevinim.
- Britanija odobrila izručenje Džulijana Asanža Americi
- Amerikanac oslobođen posle 28 godina robije za zločin koji nije počinio
- Oslobođen Amerikanac koji je nevin proveo 42 godine u zatvoru
- Greškom osuđeni Amerikanci posle 36 godina pušteni na slobodu
- Ponovo suđenje Japancu koji više od 50 godina čeka smrtnu kaznu
Rori Mekgrat je upravo ulazio u svoj dom noseći jutarnje novine kada je desetak policajaca sa oružjem došlo pred njegovu kuću u Njujorku.
Pod pretnjom oružjem, naredili su njegovoj supruzi i 18-godišnjim sinovima blizancima da ustanu iz kreveta.
Bio je maj 2021. i Njujork je počeo da izlazi iz kovid ograničenja, ali za Mekgrata i njegovu porodicu to je bio samo početak „košmara koji se nikada nije završio“.
Američki policajci su delovali na zahtev tužilaca u Engleskoj.
Mekgrat, penzionisani građevinski radnik, suočio se sa izručenjem i suđenjem u Velikoj Britaniji zbog umešanosti u tuču ispred paba u Engleskoj četiri decenije ranije.
Priča je počela u martu 1980. godine kada je Mekgrat, irsko-britanski državljanin rođen u Lidsu, bio u pabu sa prijateljima.
Tada 21-godišnjak je, po sopstvenom priznanju, učestvovao u uličnoj tuči dve grupe mladića. Bili su pod dejstvom alkohola.
Prema njegovim rečima, pobegao je u obližnji pab kada je stigla policija.
„Neću da imam posla sa policijom“, seća se šta je tada razmišljao.
Međutim, britanski tužioci su tvrdili da je on bio deo grupe koja je napala policajca.
Policajcu je bio slomljen nos i zadobio je posekotine i modrice dok je pokušavao da obuzda jednog od osumnjičenih.
Optuženo je pet muškaraca, među kojima i Mekgrat.
Umesto da se suoči sa pravdom, pobegao je u Irsku.
Kaže da je pobegao jer je verovao da mu se „smešta“.
Slučaj protiv njega bio je delimično zasnovan na izjavi policajca koji nije bio na dužnosti, a koji je u međuvremenu umro.
On je rekao da je prepoznao Mekgrata kako beži sa lica mesta.
„Bio sam primoran da pobegnem izg jednostavnog razloga – izmislili su da su me identifikovali“, kaže on.
Mekgrat kaže da se kao irski državljanin koji je živeo u Engleskoj 1970-ih i 80-ih godina suočavao sa „stalnim uznemiravanjem“.
„Celog života, otkako se sećam, stalno me je uznemiravala engleska policija, tako da sam znao da ishod neće niti dobar“.
Posle nekoliko godina života u Dablinu gde je radio kao stolar, 1986. otišao je u SAD na odmor.
„Slušao sam mnogo o Americi, pa sam otišao na nekoliko nedelja i na kraju sam ostao 12 godina“, kaže on.
Suprugu Alis upoznao je u Njujorku 1990.
Venčali su se 1992, a 10 godina kasnije vratio se u Irsku da bi uspešno podneo zahtev za američko državljanstvo.
Kao dvojni irsko-britanski državljanin, pretpostavio je da bi američke vlasti mogle da kontaktiraju Ministarstvo unutrašnjih poslova Velike Britanije.
„Znam da su znali gde sam još od 2002. godine, iz prostog razloga, sva papirologija iz državljanstva je otišla u Englesku“, priča on.
Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da odgovori na pitanja o slučaju.
Mekgrat kaže da sebe nije smatrao beguncem.
Odlazio je u Veliku Britaniju u nekoliko navrata, koristeći pasoš na svoje ime, a bio je i na venčanju njegovog brata 1996. godine.
Mekgrat kaže da je počeo da veruje da je slučaj zatvoren.
Vlasti ga nikada nisu kontaktirale i nije imao poteškoća dok je ulazio u Britaniju.
Prvi put kada je saznao da postoji zahtev za izurečenje bio je upad američkih policajaca u njegovu kuću 2021.
Ali slučaj je pokrenut šest godina ranije.
Lokalni policijski službenik u zapadnom Jorkširu 2015. godine je „ponovo pregledao“ poternicu za Mekgratom.
Policajac je slučaj prosledio Krunskom tužilaštvu (CPS), koje je počelo ekstradicioni postupak 2016.
Danijel Martin, Mekgratov advokat, kaže da je teško razumeti šta je motivisalo „ovu iznenadnu potrebu“ da se Mekgratu sudi.
„Žrtva je bio policajac i očigledno je zahtev podnela njegova policija“, kaže on.
„Čini se da je ovo stajalo u nekoj fijoci, negde skupljajući prašinu sve dok jednog dana neko nije pogledao papir i odlučio da je imperativ da Mekgrat bude izručen“, dodaje.
Prema američkom zakonu, ljudi koji se suočavaju sa ekstradicijom obično se drže u zatvoru, osim kada postoje „posebne okolnosti“ koje dozvoljavaju njihovo oslobađanje.
Posle Mekgratovog hapšenja u maju 2021. godine, sudija je odobrio kauciju i rekao da nema nikakvog rizika od bekstva niti da on predstavlja opasnost za javnost.
Sudija je naglasio i da je Mekgrat bio u većem riziku od kovida-19 zbog respiratornih komplikacija, od kojih su se neke odnosile na vreme provedeno u volontiranju na lokaciji Svetskog trgovinskog centra posle terorističkih napada 11. septembra 2001.
Bio je među prvima koji je došao na mesto uništenja i to je na njega ostavilo trajan utisak.
„Ušao sam u neku u kancelariju, tamo je bila šolja za kafu napola ispijana, tek načeta krofna“, kaže on.
„Bilo je jezivo.“
Posle 15 meseci kućnog pritvora, Mekgrat je prebačen u Veliku Britaniju u julu 2022.
Proveo je sedam meseci u zatvoru u Lidsu čekajući suđenje.
U februaru ove godine, porota je odbacila optužbu i proglasila Mekgrata nevinim.
On je uvek tvrdio da nije kriv.
Lokalni mediji prenose da je sudija, nakon što je Mekgrat oslobođen, rekao porotnicima da ne zna zašto je slučaj pokrenut posle toliko godina.
„Imamo mnogo važnije stvari da rešavamo, ako mogu tako da se izrazim“, rekao je on.
Advokat Martin kaže da „nikada nije video tako flagrantno rasipanje novca poreskih obveznika kao u ovom slučaju“.
Kada je Mekgrat uhapšen u SAD, sudovi u Engleskoj i Velsu su se suočili sa neviđenim kašnjenjima i zaostalim slučajevima koji su se nagomilali tokom pandemije.
Martin postavlja pitanje zašto su tužioci odlučili da „potroše toliko novca, vremena i truda vraćajući optužnicu protiv Mekgrata, koja je po svim standardima bila niska na Rihterovoj skali napada“.
On tvrdi da je teza tužilaca i optužbe manjkava i na krhim nogama.
Nekoliko svedoka je umrlo ili policija nije mogla da ih pronađe.
Prema smernicama tužilaštva, zahteve za izručenjima treba podnositi samo u „jasno određenim“ slučajevima.
Policija Zapadnog Jorkšira saopštila je da je potraga za Mekgratom bila „odgovarajuća“ i posledica toga što je on „namerno izbegavao krivično-pravni proces tako što nije dolazio pred sud u vreme kada je optužen“.
Mekgrat se sada vratio porodici u SAD.
Kaže da je slučaj imao „razarajući“ uticaj na njegovu ženu i sinove.
„Bilo je veoma stresno za sve“, dodaje.
Polako se prilagođava životu kod kuće i pokušava da ostavi iza sebe „čisti pakao“ kroz koji je prošao u protekle dve godine.
„Ne želim da razmišljam više o tome, ali će slučaj uvek biti prisutan“, kaže Mekgrat.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
