Majka i ćerka, obe iz El Salvadora, provele su više od 500 dana u pritvorskom centru za migrante u SAD, uprkos pravilu koje ograničava zadržavanje maloletnih emigranata na 20 dana.
Luisa* ima umiljati glas devetogodišnje devojčice, ali ponad zvuči mnogo pametnije od svog uzrasta.
Morala je da piše brojna pisma zakonodavcima, tražeći od vlasti da puste nju i Arianu*, njenu majku, iz američkog pritvorskog centra za emigrantske porodice.
(*I „Luisa“ i njena majka, „Ariana“, predstavljene su u ovom izveštaju pod pseudonimom. Tražile su da ostanu anonimne zbog pretnje od deportacije. )
Zaključno sa 2. februarom, ona je provela 531 dan u pritvoru američke vlade zajedno sa majkom, dok njih dve pokušavaju da izbegnu deportaciju posle neuspešnog podnošenja zahteva za azil.
- Deca koja ne mogu da budu deca – migranti i izbeglice koji putuju sami
- Ko su migranti, a ko izbeglice u Srbiji i šta im je donela 2020.
- Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna
Prema organizacijama za pravnu pomoć koje rade u tri migrantska porodična pritvorska centra u ovoj zemlji, Luisa, koja je iz El Salvadora, trenutno je emigrantsko dete koje je provelo najviše vremena u pritvoru američke Imigracione i carinske službe (ICE).
Ona je provela skoro sve to vreme u južnoteksaškom porodičnom stambenom centru u Diliju, u Teksasu.
„Svi moji prijatelji već su otišli. Ja i još jedna prijateljica smo jedine koje smo ostale“, kaže ona preko telefona.
Prema postojećim američkim propisima, migrantska deca moraju da budu puštena nakon što provedu najviše 20 dana u pritvoru ICE-a, na osnovu takozvanog Floresovog sporazuma o naseljavanju iz 1997. godine.
Međutim, Lisa i još četvoro dece uzrasta između 3 i 16 godina, zajedno sa svojim majkama, proveli su više od 500 dana u istoj ustanovi.
Pogledajte video: Kako žive izbeglice na američko-meksičkoj granici
„Niko ne može da zameni majku“
Luisa je mogla da napusti pritvorski centar da bi odsela kod rođake u SAD.
Ali majka i dete odlučili su da ostanu zajedno dok se bore na sudu protiv napora vlade da ih deportuje.
Ariana kaže:
„Niko ne može da zameni majku. Ne mogu da ostavim ćerku kod rođaka u SAD. Moja ćerka je veoma mlada, potrebna sam joj da se staram o njoj. Kako mogu da je ostavim?“.
Imigracioni pravnici i aktivisti kažu da ICE treba da pusti porodice umesto da ih stavlja u položaj da odlučuju o razdvajanju od svoje dece dok su u pritvoru i preti im deportacija.
Tokom protekle predsedničke kampanje, američki predsednik Džo Bajden govorio je protiv porodičnih zatvaranja i u junu zahtevao da se deca migranti i njihovi roditelji „smesta“ puste.
Luisin slučaj pokazuje koliko je komplikovana imigraciona politika koja je često opisivana kao „disfunkcionalna“.
„Dva Božića“
Luisa je umorna od situacije u kojoj je.
„Provela sam dva Božića ovde“, kaže ona.
„Nedostaje mi kuvana hrana. Volela bih da sama kuvam sebi hranu. Naučila sam malo engleskog. Želim da učim više u školi, ali daleko odavde.“
Majka kaže da se njenoj devojčici ne dopada hrana u pritvorskom centru i da se tokom vremena njeno ponašanje promenilo.
„Jede samo voće, a ponekad čak ni to“, dodaje ona.
Ariana, koja ima 31 godinu, dodaje da se i sama razbolela od anksioznosti.
„Uzimam pilule, a pre nekog vremena sam doživela napad. Nisam znala šta je to. Bolničari su mi rekli da je bio napad anksioznosti.“
„Ponekad imam osećaj da ovde unutra to nisam ja“, dodaje ona.
- Granični zidovi, žice i ograde: Kako je svet u poslednjih 70 godina dobio više od 70 barijera
- Šesnaest saveznih država tužilo Trampa zbog zida
- Migranti i Balkan: Jesu li strahovi od nove izbegličke krize opravdani
Odbijen azil
Bez zalaženja u previše detalja, Ariana kaže da je nasilje u El Salvadoru navelo da pobegne iz zemlje sa Luisom, ostavivši dvoje druge dece za sobom.
Dvadeset prvog avgusta 2019. godine oni su prešli američko-meksičku granicu a 27. avgusta su odvedeni u ustanovu u Diliju, gde ih je saslušao zvaničnik dva dana kasnije.
Prema Mekenzi Levi, pomoćnica advokata pri Projekto Dili koja zastupa porodicu, njihov zahtev za azil bio je odbijen nedugo zatim, zato što ga nisu podnele ranije u Meksiku ili Gvatemali pre nego što su to učinile u SAD.
Njeni advokati su se žalili na odluku u septembru na imigracionom sudu, koji je ratifikovao odluku da se odbije zahtev za azil i naredi njihova deportacija.
Arianini advokati su tražili od vlade da joj dozvoli da se pojavi pred sudijom i izloži svoj slučaj.
ICE je saopštio da ne može da komentariše njen slučaj zbog sudskog spora koji je u toku.
Pogledajte video: Unutar kampa za izbeglice u Bosni i Hercegovini
Blizu deportacije
Ariana objašnjava da je vlada do sada pokušala da deportuje nju i njenu ćerku „najmanje pet puta“, a advokati su na kraju uspevali da izbegnu njihovo proterivanje iz SAD, ponekad u poslednjem trenutku.
Majka kaže da njena ćerka „razume sve više i više“ šta se dešavalo kad su bile odvođene na aerodrome i suočile se sa neposrednom deportacijom u El Salvador.
„Ljuti me što su nas odvodili, vraćali, ponovo odvodili“, kaže Luisa, upitana kako se oseća u pritvorskom centru.
Jedna od stvari koja najviše brine Arianu je to što veruje da njena ćerka zaostaje sa obrazovanjem.
„Ne uči dovoljno ovde. Ovo su već dve izgubljene godine“, kaže ona.
Levi kaže da je nekoliko njenih klijenata kritikovalo kvalitet nastave koja se u pritvorskom centru nudi deci, koja „provode mnogo vremena na kompjuteru, ponekad ne učeći ništa.“
Levi je dodala da su, tokom pandemije, deca dobijala pakete domaće zadaće koji je „trebalo da potraju nedelju dana a ona bi ih završavala za dan, ponekad u roku od nekoliko sati“.
ICE je odgovorio da su se škole u ustanovi u Diliju ponovo otvorile za časove uživo u septembru i da su „obrazovni paketi isporučeni u skladu sa teksšakim direktivama za zatvaranje škola tokom pandemije“.
Agencija je insistirala da ona „poštuje dostojanstvo i ljudskost porodica“.
„Haos i patnja“
U novembru prošle godine, više od 60 grupa za borbu za prava migranata poslalo je pismo predsedniku Donaldu Trampu i tada novoizabranom predsedniku Bajdenu, navevši imena 28 dece koja su zadržana sa porodicama u periodu i do 15 meseci, zahtevajući njihovo puštanje.
ICE je u saopštenju istog meseca naveo da porodice uživaju širok pristup pravnim opcijama i da je utvrđeno da ne postoje legalne osnove da one ostanu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Od 28 dece pomenute u pismu, šest je u međuvremenu deportovano, a 17 pušteno.
Pet su, među kojima je i Luisa, još u pritvoru.
„Ova vrsta politike samo dovodi do još haosa i patnje“, kaže Sara Pirs, iz Instituta za migracionu politiku, nezavisnog ekspertskog tela.
„Ako to gledate sa stanovišta osobe koja podnosi zahtev za azil, vidite samo advokate i slojeve i slojeve birokratije.“
Pet stotina i trideset jedan dan posle ulaska u SAD, Luisa nije napustila pritvor.
Bliži se njen 10. rođendan, a ona mu se unapred raduje.
„Želim da budem napolju, u kući moje tetke, toga dana“, kaže ona, puna nade.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
