Suđenje doskorašnjem američkom predsedniku Donaldu Trampu u Senatu počeće u utorak u Vašingtonu.
Trampu se na teret stavlja da je 6. januara govorom na mitingu podstakao upad u zgradu Kapitola u glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država.
U neredima kakvi nisu viđeni u Americi decenijama, stradalo je petoro ljudi, među kojima je i jedan policajac.
Trampovi advokati negirali su navode o njemu kao inspiratoru i podstrekaču incidenata, a bivši šef države rekao je da neće svedočiti pred Senatom.
Prethodno je donji, Predstavnički dom Kongresa, na inicijativu grupe demokrata, izglasao opoziv Trampa.
- Džonson, Klinton, Tramp (i Nikson): Svi članovi „ozloglašenog“ kluba
- Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
- Zašto je Donald Tramp izgubio
Tramp je jedini predsednik u istoriji Amerike koji je dva puta opozvan i tek treći koji je bio prinuđen da prođe kroz ovu proceduru.
U predsudskom postupku u ponedeljak, advokati bivšeg predsednika rekli su da su dokumenti Federalnog istražnog biroa (FBI) pokazali da su neredi planirani danima unapred.
To, prema njihovom mišljenju, znači da Tramp nije mogao da podstakne demonstrante na nasilje.
Trampovi advokati takođe tvrde da je ovo suđenje „apsurdno i protivustavno“ jer je on napustio funkciju i sada je privatno lice.
Pogledajte video o tome kako je izgledala Trampova vladavina Amerikom
Šta tvrde demokrate?
Ukratko, vodeći agitatori za opoziv tvrde da je Trampovo podsticanje upada u Kapitol „najmučniji protivustavni zločin koji je počinio neki predsednik“.
Trampovi advokati su optužili ove predstavnike Demokratske stranke za „intelektualnu nečasnost i činjenične šupljine“ u načinu na koji su opisali kako se Tramp obraćao pristalicama.
„Ovaj proces opoziva nikad nije imao veze sa potragom za pravdom“, napisali su Trampovi advokati.
„Umesto toga, imamo sebičan pokušaj vođstva Demokratske stranke da iskoriste osećaj straha i zbunjenosti koji se pojavio kod Amerikanaca sa svih strana političkog spektra kada su videli kako 6. januara nekolikos stotina ljudi uništava Kapitol“.
- Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
- U fotografijama: Inauguracija Džoa Bajdena i odlazak Trampa
- Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi – šta kažu činjenice
Šta će se dešavati u utorak?
Suđenje će početi četvorosatnom raspravom u Senatu, posle čega će se glasati o tome da li je ovaj proces neustavan, prenela je novinska agencija Rojters pozivajući se na izvored u Predstavničkom domu.
Ako se proces bude nastavio, kao što se i očekuje, rasprava će biti nastavljena u sredu popodne.
Da bi Senat proglasio Trampa krivim, potrebno je da za takvu odluku glasa dve trećine članova i članica.
Tu praksi znači da bi za odluku trebalo da glasa i 17 članova Republikanske partije, pored 50 demokrata.
Od 50 republikanaca u Senatu, njih 45 je 26. januara glasalo za predlog da se procedura protiv Trampa proglasi neustavnom.
Opoziv (impičment)
Procedura za opoziv Donalda Trampa već je jednom pokrenuta – to je učinio Predstavnički dom pod kontrolom demokrata u decembru 2019. godine, zbog optužbi da je na neprimeren način zatražio pomoć od Ukrajine kako bi povećao svoje šanse za reizbor.
Protiv njega su iznete dve optužbe – zloupotreba moći i ometanje rada Kongresa – ali ga je kasnije oslobodio Senat, koji su kontrolisali republikanaci.
Drugi opoziv Trampa pokrenut je zbog nereda u Vašingtonu, a demokrate su ga optužile da je zapaljivom retorikom na skupu u glavnom gradu SAD podstakao pristalice da krenu u jnuriš na zgradu Kapitola.
Predstavnički dom potom je glasao za opoziv i prosledio postupak Senatu.
On je tek treći američki predsednik protiv koga je pokrenut opoziv.
Pokrenuti proces opoziva znači izneti optužbe u Kongresu koje će činiti osnovu za suđenje.
Američki Ustav navodi da predsednik „mora da bude smenjen po opozivu, i pod presudom, za izdaju, podmićivanje i druge teške zločine ili prestupe.“
To je politički proces, pre nego krivični.
Teče u dva stadijuma – razlozi se iznose pred Predstavničkim domom, odakle se, ukoliko budu prihvaćeni, prosleđuju Senatu na suđenje.
Nijedan predsednik za mandata nije doživeo da proces opoziva bude pokrenut dvaput.
Ukoliko bude bio proglašen krivim, Senat bi mogao da glasa i o tome da li će Trampu zauvek biti zabranjeno da nosi državnu funkciju.
On bi mogao da izgubi i povlastice dodeljene njegovim prethodnicima prema Zakonu o bivšim predsednicima iz 1958. godine, koje podrazumevaju penziju, zdravstveno osiguranje i lično obezbeđenje o trošku poreskih obveznika.
- Kako će istorija suditi Donaldu Trampu
- Šest suđenja koja čekaju Trampa posle izbora
- Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
Koji predsednici su bili u sličnoj situaciji?
Kroz istoriju procedura za opoziv pokrenuta je protiv samo dva predsednika – Endrua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998.
Obojica su u Senatu oslobođena krivice.
Poslednje dve godine drugog Klintonovog mandata upravo je obeležio opoziv.
Mnogi Klintonovu vladavinu pamte, pre svega, po seks skandalu sa Monikom Levinski i svemu što je istraga o tome donela.
A ta priča pratila je Klintona i po odlasku sa funkcije.
Protiv Ričarda Niksona trebalo je da bude pokrenut opoziv zbog provale u štab Demokratske partije u poslovnom kompleksu Votergejt u Vašingtonu 1972. godine.
U avgustu 1974. godine, kad je Sudski odbor Predstavničkog doma pripremio tačke opoziva, Nikson je bio primoran da objavi snimke iz Ovalne sobe na kojima se čuje kako izdaje uputstva osoblju – tražio je da CIA naredi FBI agentima da obustavi istragu o provali u Votergejt.
Dvadeset sedmog jula, Sudski odbor Predstavničkog doma glasao je za usvajanje opoziva po tri tačke – opstrukcija pravde, zloupotreba položaja i nepoštovanje Kongresa – i poslao ih Predstavničkom domu na glasanje.
Ali do glasanja nikad nije došlo.
Osmog avgusta 1974. godine, Nikson je podneo ostavku.
On do današnjeg dana ostaje jedini američki predsednik koji je to učinio.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
