Broj stanovnika Australije će danas, prvi put u istoriji, dostići 25 miliona, prema najavama zvaničnika.
Prekretnica, značajno pokrenuta migracijama, podstakla je i debatu o „velikoj ili maloj“ Australiji i zagušenju gradova.
Najsporniji aspekt predstavljaju migracije: da li prebrzo raste broj novih stanovnika i hoće li i dalje koristiti naciji?
Kako širenje pogoršava životne uslove u Sidneju i Melburnu, vlada želi da ljudi potraže alternativna mesta za život.
Gde Australijanci žive?
Australijanci su koncentrisani oko obala – samo u Sidneju i Melburnu živi dve petine stanovnika.
Prema podacima Australijskog biroa za statistiku, većina (67 odsto) ih živi u prestonici i glavnim gradovima regiona. Jedini izuzetak su Hobart (44 odsto Tasmanaca) i Brisbejn (49 odsto Kvinslendera).
Australija se obavezala da odvoji novac za očuvanje populacije koala
Australijski džihadista: Turska odbila da isporuči Nika Prakaša
Uprkos tome što je veliki deo Australije nenaseljen – zvanično je 20 odsto teritorije klasifikovano kao pustinja – vlada je saopštila da ima „problem distribucije“ stanovništva.
„Drugi regioni Australije plaču za većim brojem stanovnika“, kaže ministar za stanovništvo Alan Tadž.
Šta je iza rasta?
Australija je „porasla“ za oko 388,000 ljudi, ili za oko 1,6 odsto od poslednjeg popisa stanovnika. Od toga, 62 odsto su migranti, dok 38 odsto predstavlja prirodni priraštaj (razlika između rođenih i umrlih).
Tokom ovog veka, najviše migranata u Australiju dolazi iz Indije, Kine, Britanije, Južne Afrike i sa Filipina.
Melburn i Sidnej su glavna odredištva novovekovnih doseljenika.
Kakva je globalna slika?
Stopa rasta australijske populacije iznosi oko 1,1 odsto u proseku i prema ovom pokazatelju, ona globalno zauzima 77. mesto, prema podacima Svetske banke.
Ovaj rast svrstava je visoko među zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a samo Luksemburg, Novi Zeland, Izrael i Turska rastu brže.
Uprkos tome što je 2009. godine dostigla 2,1 odsto, Australija je trenutno na prosečnoj stopi – 1,6 odsto – od 1947, prema demografkinji dr Liz Alen.
„Ukoliko uporedimo Australiju sa ostalim sličnim zemljama, mi smo koncentrisani duž istočne obale i ne koristimo maksimalno čitavo kopno“, rekla je ona za BBC.
„Izgleda da smo otišli u visinu, a to je izazvalo određenu zabrinutost i pritisak na infrastrukturu. Gradovi i budućnost nisu mnogo planirani.“
Mogu li se migracije smanjiti?
Ovo je glas nekih istaknutih komentatora, kao i nekih članova vlade koji se poslednjih meseci sve jače čuje.
Bivši premijer Toni Abot jednom je rekao da bi Australija trebalo da smanji godišnji prijem migranata za oko 80,000.
„U ovom trenutku, suočavamo se sa stagniranjem plata, lošim uslovima stanovanja, problemima sa infrastrukturom, i nema sumnje da stopa imigracije utiče na sve to“, izjavio je Abot za sidnejski 2GB radio ranije ove godine.
Međutim, protivnici osporavaju takve tvrdnje, ukazujući na studije OECD-a koje tvrde da migranti imaju mali uticaj na probleme poput cena kuća i zarade.
Tako Skot Morison tvrdi da bi smanjenje broja migranata moglo da šteti ekonomiji.
Liz Alen kaže da je prema istraživanju između 160,000 i 210,000 godišnje dobro za Australiju.
„Taj optimalan raspon bi imao najbolji uticaje na BDP po glavi stanovnika“, rekla je ona. „Migracije ovoj naciji daju dah života.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
