I pre nego što je Aljbin Kurti, čak i u svojstvu smenjenog premijera, dočekao stoti dan na vlasti, političke stranke na Kosovu spremile su mu zamenu.

Široka koalicija koju predvodi na izborima drugoplasirani Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe formira većinu koju će činiti sve parlamentarne stranke osim izbornih pobednika iz Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija.

Kandidat za premijera biće Avdulah Hoti, koji je u Kurtijevoj vladi bio na mestu potpredsednika dok članovi DSK nisu ostali bez mesta u vladi.

Pokret Samoopredeljenje najavio je da će pred Ustavnim sudom Kosova i međunarodnim pravnim institucijama osporavati formiranje vlade u kojoj nema pobednika izbora, navodeći da je pravo prvoplasiranog da formira vladu ili se ide na nove izbore.

Osim DSK-a, u novoj većini bi bili i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, Nisma Fatmira Ljimaja, Alijansa za novo Kosovo Bedžeta Pacolija i nekolicina od deset poslanika manjina.

Deo nove vlade biće i Srpska lista koja bi mogla da ima dva ministra, od kojih bi jedan bio i potpredsednik Vlade.

BBC na srpskom donosi profil Avdulaha Hotija u 100 i 500 reči.

Kosovo: Pala vlada Aljbina Kurtija

Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu

Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“

Ko je Avdulah Hoti – u 100 reči

Ekonomista po struci, Avdulah Hoti prošao je različite nivoe političkog sistema na Kosovu – od lokalne samouprave, ministarskog mesta, jedne neuspele kandidature za premijera, mesta potpredsednika Vlade Kosova.

„Do sada su nosioci visokih državnih funkcija na Kosovu bili i predsednici stranaka, pa je to podrazumevalo da stranke stoje iza tih ljudi.

Hoti ima težinu kao politička ličnost i deo DSK, ali više je tehnokrata nego što presudno utiče na donošenje odluka“, opisuje ga za BBC na srpskom novinar iz Prištine Imer Muškolaj.

On dodaje da će iza Hotija stajati lider DSK Isa Mustafa, nekada i sam premijer Kosova, Hotijev mentor i politički otac.

Ko je Avdulah Hoti – u 500 reči

Avdulah Hoti sušta je suprotnost čoveku koga bi trebalo da nasledi na premijerskoj funkciji.

Za razliku od harizmatičnog lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, Hoti u svojoj karijeri nema upisana hapšenja zbog političkih akcija, lidersku ulogu u opoziciji, mesto čelnika stranke.

„Hoti je univerzitetski profesor, nije poznat po tvrdim stavovima, veoma je povučen i nije agresivan u nastupu.

Otkad je u politici, a najpre je bio saradnik Ise Mustafe dok je lider DSK bio gradonačelnik Prištine, ostavljao je utisak da je neka vrsta kopije Ise Mustafe“, kaže prištinski novinar Imer Muškolaj.

Mustafu i Hotija spaja i činjenica da su obojica ekonomisti po struci,

„Da je Mustafa potpuno zdrav, Hoti ne bi dobio šansu da bude premijer.

Njegov izbor zapravo će značiti da je Mustafa premijer iz senke – biće mu svakako mentor.“

Posle sticanja diplome Ekonomskog fakulteta u Prištini, Hoti se usavršavao na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji gde je doktorirao ekonomiju.

Političku karijeru na Kosovu gradio je najpre kao savetnik ministra za obrazovanje 2006. godine, da bi 2008. postao deo tima Ise Mustafe koji je tada bio gradonačelnik Prištine.

Kada je Mustafa postao premijer 2014. godine, Hoti je u vladi zauzeo važno mesto ministra finansija.

Ipak, to u tom trenutku nije bilo dovoljno za dalji politički napredak.

Na izborima 2017. godine, Hoti je bio kandidat za premijera Kosova, ali nije uspeo da dođe do te pozicije jer je DSK bio tek treći.

Mustafina stranka se na vlast vraća kroz koaliciju sa Samoopredeljenjem početkom 2020. godine, ali ta vlada nije potrajala ni 50 dana.

Nakon svega nekoliko nedelja na mestu prvog potpredsednika vlade Aljbina Kurtija, Hoti bi ponovo mogao da bude u prilici da bude taj koji donosi važne odluke – a nastavak pregovora sa Srbijom svakako jeste jedan od prioriteta.

„Kad je u pitanju donošenje važnih odluka, Mustafa i Hoti, a ni ostali iz DSK, nisu u prošlosti bili hrabri za davanje krupnih odgovora.

Zbog toga postoji strah da oni ni sada neće biti ljudi koji će donositi odluke – tako bi u sporazumu sa Beogradom ulogu mogao da dobije predsednik Kosova Hašim Tači, iako Ustav najveća ovlašćenja u tom procesu daje premijeru“, smatra Muškolaj.

„Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države – a ne Albanaca i Srba“

Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo

Saradnja sa Srpskom listom za Hotija ne bi trebalo da bude problem jer je već bio deo iste vlade sa kosovskim Srbima – i u kabinetu Ise Mustafe, i u kabinetu Aljbina Kurtija.

„Po Ustavu, Srbi sa Kosova treba da budu deo vlade.

Oni će imati korektne pozicije za rad, a Hoti nije poznat po nacionalističkim izjavama – sarađivao je sa srpskom zajednicom u skladu sa zakonskim okvirima.“

Među svoje prve prioritete Avdulah Hoti naveo je borbu protiv pandemije virusa korona, dijalog sa Srbijom i ekonomski oporavak Kosova.

U to će morati da ubroji i posao na sopstvenoj promociji jer ga javnost u regionu slabo poznaje.

Najbolje se to vidi po činjenici da je nekoliko medija u Srbiji greškom objavilo da je budući premijer Kosova – Besim Hoti, objavljujući uz tu informaciju i fotografiju zamenik komandira Kosovske policije regiona Sever Besima Hotija.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]