Uoči izbora u Belorusiji, u odnosima Minska i Moskve ne samo da varniči, već preti da eksplodira.
Utisku da će se sve razleteti u paramparčad značajno je doprineo nedavni skandal oko hapšenja državljana Rusije u okolini Minska, koje je Belorusija označila kao plaćenike privatne vojne trupe Vagner.
Vagner ima ruskog osnivača i vlasnika.
Kremlj za sada mirno posmatra situaciju, ponavljajući da je prioritet Belorusije da se bavi unutrašnjim pitanjima, kao što su predsednički izbori zakazani za 9. avgust.
- Lukašenko tvrdi – Zapad ima dvostruke aršine, više od 250 uhapšenih na protestima u Belorusiji
- Desetine hiljada ljudi na protestu opozicije u Belorusiji
- Jedina zemlja u Evropi koju ne brine korona virus
Uoči svakih predsedničkih izbora u Belorusiji od proglašenja nezavisnosti od SSSR, a slede šesti po redu, u Minsku se govori o „senci Moskve“ koja se nadvija iz susedstva.
Međutim, dok je ranije na senku prst uperivala opozicija, govoreći da Lukašenkovu vladavinu podržava Kremlj, sada se situacija promenila.
Ove godine, Lukašenko je taj koji iz dana u dan sve više zastrašuje Zapad i sopstvene birače „senkom Moskve“ , svaki dan sve zlokobnijom, u pokušaju da osvoji šesti predsednički mandat zaredom.
Cunami dugova
Zvanični Minsk je na početku predizborne kampanje ocenio da Moskva pokušava da naruši belorusku stabilnost, a da „konce vuku ljudi iz Gazproma, a možda i sa nekih viših funkcija“.
Za takvim argumentima Minsk je posegnuo nakon što je šef Belgrazprom banke Viktor Babariko odlučio da se kandiduje na predsedničkim izborima.
Gazprom je gotovo stoprocentni vlasnik Belgazprombanke.
Babariko je 18. juna priveden i optužen za utaju poreza, pranje novca i davanje mita u velikim svotama.
Aktivisti za ljudska prava ocenili su da su novopečeni političar i uhapšeni članovi njegove porodice politički zatvorenici.
Uhapšeno je i dvadesetak zaposlenih u banci.
Međutim, dug Belorusije za gas koji je Rusija već isporučila je od trenutka kada su optužbe iznete porastao sa 165.6 miliona dolara na 273 miliona samo između maja i juna.
Rusija već više od godinu dana ne žuri s opraštanjem dugova i ne obećava da će priskakati u pomoć.
„Kremlj je apsolutni krivac za sve što trenutno ne valja u beloruskoj ekonomiji“, kaže ironično direktor istraživačkog centra Mizesa Jaroslav Romančuk.
„Kremlj je kriv što više nema jeftinog gasa, za pad izvoza, budžetski deficit, stagnaciju ekonomije i neispunjena obećanja o povećanju plate“.
Nacionalni dug Belorusije je za poslednjih 6 meseci skočio za 17.5 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija, a budžetski deficit (negativna razlika između prihoda i rashoda) za period januar-jun 2020. iznosi 7.4 miliona američkih dolara.
Lukašenko nema dovoljno novca u državnoj kasi kako bi umirio birače zabrinute zbog ekonomskih problema, smatraju analitičari iz Minska.
„Zbog toga, kako bi obezbedio još jednu pobedu na izborima, Lukašeno sada pribegava taktici da stvara spoljnog neprijatelja, od kojeg Belorusija treba da se čuva“, smatra Romančuk.
Kako se Kremlj pretvorio u neprijatelja?
Krajem 2018. godine, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko su se ozbiljno posvađali, uveren je Andrej Porotnjikov, koji vodi Belarus Security Blog.
Porotnjikov smatra da je strpljenje predsednika Rusije isteklo na samitu u Sankt Peterburgu, nakon što su Lukašenko i Putin u javnosti žustro prodiskutovali o ceni nafte koju Rusija isporučuje u Belorusiju.
Putin je tada zamolio novinare da napuste salu.
- Zašto se sumnja u nevladine organizacije i medije u Srbiji
- Ko je Skender Hiseni, koordinator Kosova za dijalog sa Srbijom
Nakon razgovora iza zatvorenih vrata, Lukašenko je istrčao iz sale i saopštio prvoj grupi novinara na koje je naišao da su sva pitanja rešena i da se izvinio Putinu.
Zatim je počeo da objašnjava da se nije on izvinio, nego premijer Jermenije Nikol Pašinjan, da bi u Minsku zaključio da su se svi izvinjavali svima.
„Na postsovjetskom prostoru, tok politike u velikoj meri kanališu lični odnosi“, objašnjava Porotnjikov.
„Odnosi među državama se ustvari svode da odnose među predsednicima, a 2018. se između Putina i Lukašenka dogodila takoreći lična svađa“.
On podseća da su, sve do te svađe, dvojica predsednika imali solidnu i poslovičnu saradnju, pa je Lukašenko uspevao da od Putina „iskamči ponešto korisno“ za Belorusiju.
„To se pre svega odnosilo na trgovinsku i ekonomsku saradnju, političku i finansijsku podršku. Od pre dve godine toga više nema“.
Porotnjikov ističe da Lukašenko sada pokušava da okupi birače stavljajući ih pred lažni izbor: ili Lukašenko ili ruska agresija.
„Nezavisnost je za Beloruse jedna od malobrojnih vrednosti oko kojih postoji društveni konsenzus i većina koja je spremna da se za nju založi“, dodaje Porotnjikov.
On takođe primeđuje da Lukašenko porukama koje tokom kampanje šalje Zapadu pokušava da im ponudi opravdanje za represiju koja vlada u zemlji, svaljujući sve na Rusiju.
„Minsk ne može istovremeno da raskine i sa Rusijom i sa Zapadom“, ističe Porotnjikov.
On zaključuje da Lukašenko pokušava da ponudi „krivca“ za represiju, kako Belorusija ne bi trpela sankcije Zapada.
„To je pokušaj da se zaplaši Zapad – ako nećete Belorusiju sa Lukašenkom na čelu, imaćete je sa Putinom, pa vi birajte manje zlo“, završava Porotnjikov.
Da li ruski plaćenici „priskaču u pomoć“ beloruskim demonstrantima?
Prošle nedelje su u okolini Minska uhapšene 32 osobe, kao i jedna na jugu zemlje.
Svi oni imaju ruske pasoše, a mediji naklonjeni vlasti u Belorusiji objavili su vest o „hapšenju plaćenika privatne vojne trupe Vagner“.
Pozivajući se na informacije Ministarstva unutrašnjih poslova, mediji su objavili da je u zemlju pristiglo više od 200 plaćenika kako bi „destabilizovali Belorusiju tokom predizborne kampanje“.
Sekretar Saveta bezbednosti Belorusije saopštio je da se uhapšeni terete za pripremanje terorističkog napada, a prodržavni mediji da su plaćenici nameravali da ruše ustavni poredak.
Lukašenko je optužio Rusiju za „nečasne namere“, ali je zamolio ruske medije da ne „izvrću“, ne objasnivši šta tačno time misli.
Putin je hapšenje ocenio kao „neosnovano“ i izrazio nadu da će uhapšeni uskoro biti oslobođeni.
Portparol predsednika Rusije Dmitri Peskov rekao je da je „duboko uveren“ da su uhapšeni bili u tranzitu kroz Minsk na putu za Istanbul i da nisu radili ništa protivzakonito.
„Da su se zaista spremali da izvrše teroristički napad na Minsk, ne bi se svi nabili na isto mesto, to je šarada i cirkus koji se pravi pred izbore“, rekao je Peskov.
- „Ruskim sportistima zabraniti učešće na Olimpijskim igrama u Tokiju“
- Rusija: Šta se desi kad se kamile iznenada otrgnu kontroli
Bivši general ruske Federalne službe državne bezbednosti (rus. FSB) Aleksandar Mihajlov kaže za BBC da je scenario koji predlažu beloruske vlasti „sumanut“.
„Zašto su pohapsili ljude? Sve i da su ti ljudi članovi privatne vojne trupe, oni ništa nisu uradili, nisu kod sebe imali ni oružje, ni propagandni materijal, niti bilo šta čime bi izvršili teroristički napad. Nema dokaza da su nešto planirali“, kaže Mihajlov.
Šta će biti dalje? Pogled iz Moskve
Politički analitičari u Moskvi ocenjuju da je pokušaj Rusije da isforsira integraciju sa Belorusijom loše uticao na bilateralne odnose, a priča o pohapšenim plaćenicima „samo doliva ulje na vatru“.
Zamenik predsednika ruske Dume za odnose za bivšim sovjetskim zemljama kaže za BBC da se „Lukašenko zasedeo u predsedničkoj fotelji, zbog čega sada mora da se nosi s građanskim protestima, a pritom samo srlja iz jedne greške u drugu, uplićući u to Rusiju koja ga je dugo podržavala“.
Zatulin smatra da hapšenje plaćenika daje Lukašenku osnov da odloži izbore ako proceni da trenutno ne može pobediti.
„Lukašenko se našao između dve vatre – s jedne strane Rusija, a sa druge nezadovoljni mladi, kojima je apsolutno dosadio“, smatra politikolog Aleksej Makarkin.
On dodaje da, kada bi Rusija zaista htela da svrgne Lukašenka, oni ne bi našli saradljivijeg predsednika od njega.
„Ne vidim ko bi se drugi složio da se, recimo, uvede zajednička valuta“, ističe Makarkin.
Šta će biti dalje? Pogled iz Minska
„Uveren sam da su tenzije i razlike u stavovima između Belorusije i Rusije ipak manje nego među zemljama Evropske unije, a mislim i da savez sa Rusijom čuva naš suverenitet i bezbednost“, kaže Oleg Gajdukevič, lider Liberalno-demokratske partije Belorusije i punomoćnik partije Aleksandra Lukašenka.
Gajdukevič je uveren da su varnice u odnosima dve zemlje „privremene“.
„Nema alternative ujedinjenju Rusije i Belorusije, taj savez treba da bude ravnopravan i ubeđen sam da ćemo uspeti da rešimo sva sporna pitanja“, zaključuje.
Lukašenko se nada da će uspeti da opstane kao predsednik zahvaljujući davnašnjem raskolu među ruskom političkom elitom, smatra Romančuk.
„Ako se Lukašenko zakačio sa Putinom, to i dalje ne znači da se zakačio sa svima, drugi odnosi će nastaviti da funkcionišu“, smatra analitičar.
„Tu su energetske šeme, koje postoje već 20 godina i od kojih su profitirali ruski oligarsi i preduzetnici bliski Kremlju. Lukašenko sada prosto koristi taktiku „zavadi pa vladaj“, pokušavajući da uticajnim Rusima saopšti: politika je politika, a pare su pare“.
Porotnjikov misli da Kremlj neće aktivno reagovati na poruke koje stižu iz Belorusije sve dok ne prođu izbori.
„Ekonomija Belorusije je takva da njena stabilnost zavisi od Rusije. Moskva to savršeno dobro zna“.
On ocenjuje da Moskva iz ove situacije želi da izvuče faktičku moć da odlučuje o procesima u Belorusiji.
„Rusija želi da ima barem pravo veta o važnim odlukama“, kaže analitičar.
„Ovi izbori za Lukašenka nisu toliko teški politički, koliko fizički. On je star i starost ga izdaje. To svi vide, zato je njegov režim istorijski već završen“, zaključuje Porotnjikov.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
