Beograd, bisiklisti i saobraćaj: „Hoćemo koegzsitenciju sa vozačima automobila i autobusa, ali za to je potrebno dvoje“

Milica Damnjanović Zantvort voli da vozi bicikl po Beogradu jer joj pomaže u šetnji psa, ali i da ne bi zavisila od saobraćaja u glavnom gradu Srbije koji je mnogima noćna mora.

Pandemija korona virusa i raznorazna ograničenja kretanja, pogotovo u vreme vanrednog stanja marta i aprila 2020. godine kada nije bilo ni javnog prevoza, za sobom je donela i epidemiju bicikala u Beogradu i u Srbiji.

Ni posle ukidanja vanrednog stanja mnogi nisu odustali od toga da se po gradu kreću biciklima – izbegavaju velike gužve na saobraćajnicama i skraćuju vreme do odlaska na posao ili u školu.

Međutim, Beograd i dalje ne može da kaže da je biciklistički grad, jer nedostaje mnogo kilometara staza za ljubitelje dvotočkaša.

• Kako su beogradski biciklisti „vozili“ preko automobila
• Zašto bicikl ima svetlu budućnost
• Hrvoje je obišao svet na biciklu: „Gde god da odeš, Balkanci te dočekaju kao predsednika“

Šta su zamerke biciklista i kažu gradske vlasti?

Damnjanović Zantvort iz organizacije Ulica za bicikliste kaže da je u 2021. godini u budžetu Grada Beograda izdvojeno je nula dinara za biciklističku infrastrukturu.

„A i kada se ulaže staze nisu dovršene.

„Ima biciklističkih staza koje se završavaju na banderama ili zidovima. Mi ih zovemo ‘teleport stazama'“, kaže ona za BBC na srpskom.

Iako je Novi Beograd jedan od najpogodnijih delova grada za bicikliste, Milica ukazuje da i tamo postoji problem – ivičnjaci.

„Na Novom Beogradu postoje super biciklističke staze, ali ivičnjaci su malo nazubljeni a treba voditi računa da ljudi žele da imaju bubrege i dalje“, rekla je ona.

Za Milicu nema dileme da je korona virus promenio svest ljudi i da se broj biciklista u glavnom gradu Srbije povećao.

Ali i dalje tek jedan odsto ljudi u Beogradu koristi bicikl kao prevozno sredstvo.

Ona kaže i da Grad Beograd „toliko malo ulaže da bi mogao da se ugleda i na vlasti u albanskoj prestonici Tirani, koje su parking mesta pretvorile u biciklističke staze“, a slično čine i u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije.

Sa druge strane, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je u petak, 3. juna 2021. godine najavio niz akcija za poboljšanje uslova za vožnju bicikle u srpskoj prestonici.

„Subvencije za kupovinu bicikala koji se proizvode u Srbiji je jedna od tih mera.

„Predložićemo i izmenu Zakona o saobraćaju kako bi uveli pojam ‘Biciklističke ulice’. U tim ulicama bi bio zabranjeno preticanje biciklista i pešaci i biciklisti bi imali prednost“, rekao je Vesić.

Dodao je da se u ovom momentu u Beogradu uređuje 7,7 kilometara biciklističkih staza.

„Naša namera je da u naredne četiri godine sa sadašnjih 120 kilometara biciklističkih staza, popnemo na 450 kilometara prostora za bicikliste.

„Verujem da će tada veći broj ljudi tada koristiti bicikl kao prevozno sredstvo“.

Ponovo je najavio program javnog bicikla, kakav Novi Sad već ima.

„Grad Beograd je dva puta raspisivao tendere za program javnog bicikla i oba puta se nije javila nijedna firma za taj posao“, rekao je on.

Dodao je da će gradske vlasti raspisati još jedan tender u septembru.

Taj tender će biti namenjen samo za kupovinu opreme jer će Grad Beograd finansirati u stanice i električne bicikle, kaže Vesić.

Šta kažu biciklisti i na šta se žale?

Na gradske vlasti, na vozače automobila, autobusa gradskog saobraćaja, taksiste, ali i na majke sa malom decom koje koriste staze za vožnju kolica.

„Da bi Beograd bio bolji grad za bickliste treba da imamo više staza koje su primerene našim biciklima – to su bicikli za gradske uslove, koji nemaju debele gume, pa je jako teško popeti se na trotoare koji nemaju oborene ivičnjake“, kaže dugogodišnji biciklista Nikola Čekrdžić.

„Ima mnogo biciklističkih staza koje su razrovane raznoraznim korenjem drveća, ali i prepune majkama sa decom, koje mi apsolutno uvažavamo, ali one nemaju razumevanje za naše probleme“.

Kaže i da gradske vlasti treba da imaju malo više sluha za bicikliste kada se renoviraju ulice i da ih prilagode onima koji vole vožnju na dva točka.

Pogledajte video: Koje su kritične tačke za bicikliste u Beogradu

Čekrdžić primećuje da onima koji se prestonicom kreću na dva točka najviše smeta odnos vozača automobila i drugih prevoznih sredstava.

„Bolji je odnos vozača automobila prema biciklistima u Vojvodini.

„U Beogradu su vozači vrlo nemilosrdni, nemamo baš neku dobru saradnju, posebno sa vozačima Gradskog saobraćajnog preduzeća, taksiste da ne pominjem“, kaže Čekrdžić.

„Želimo da koogezistioramo ali za to je potrebno dvoje. Razumevanje i tolerancija sa naše strane, ali isto tako i od onih koji su moćniji od nas i voze na četiri, šest, 12 točkova“, dodaje.

Francuskinja Šantel Petrović se u Beogradu kreće gotovo stalno biciklom.

Voli da ode i na pijacu, u nabavku.

Ipak, bicikl vozi samo po Novom Beogradu.

„Ne bih smela da dođem u centar Beograda jer nas vozači automobila baš nešto i ne vole“, kaže ona za BBC na srpskom.

Dodaje da je u Beogradu, za razliku od Amsterdama koji je ravan, mnogo teže rešiti probleme biciklista, pogotovo za rekreativce.

Ali i dalje uživa kad je na dva točka i nema nameru da prestane.

Isto kao i Nikola.

„Volim da vozim bicikl jer me ispunjava zadovoljstvom, uživam u razgledanju okoline, družim se sa drugim biciklistima, vozimo i po Srbiji i kombinujemo ovaj naš prevoz i voz“, kaže on.Milici Damnjanović Zantvort bicikl služi i da izmori vlastitog ljubimca – psa haskija.

„Da ne vozim bicikl, trebalo bi mi šest sati da ga pošteno prošetam, jer ova rasa zahteva dužu šetnju, a ovako ga izmorim za sat vremena“, kaže uz osmeh.

Pogledajte video: Lozničani daju novi život biciklima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]