Sa prvih sastanaka beogradskih i prištinskih lidera u Vašingtonu javnosti nisu predstavljeni detalji razgovora o ekonomskim pitanjima, a iz Bele kuće su potom saopštili da će se američki predsednik Donald Tramp danas sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Avdulahom Hotijem u Ovalnoj kancelariji.

Tramp će prisustvovati ceremoniji potpisivanja i učestvovati u trilateralnom sastanku, saopštila je Bela kuća, prenosi Glas Amerike (VOA).

U saopštenju Bele kuće, koje je objavljeno kasno sinoć po lokalnom vašingtonskom vremenu, ne navodi se šta će biti potpisano, da li se radi o sporazumu, ili šta će taj sporazum sadržati.

Posle sastanka u Beloj kući, i Vučić i Hoti će se pojedinačno sastati i sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Stejt departmentu.

• Koliko je ukupno pregovora o Kosovu
• Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
• Šta smo saznali na prvoj rundi obnovljenih Briselskih pregovora

Kako je protekao prvi dan pregovora?

Prvi dan dugo očekivanih direktnih razgovora između beogradskih i prištinskih lidera pod okriljem administracije američkog predsednika Donalda Trampa trebalo je da bude posvećen ekonomskim temama, no ipak, u glavnoj ulozi bila je druga – međusobno priznavanje Srbije i Kosova.

„Nema te bojazni da potpišem bilo kakav dokument koji podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na kraju prvog dela razgovora.

Vučić je potvrdio ono što je prethodno medijima preneo ministar finansija Siniša Mali – da je u jednoj od tačaka o kojima Beograd i Priština treba da razgovaraju pominje i međusobno priznanje.

„Mi to ne možemo da prihvatimo i mislili smo da u priči o ekonomiji nema mesta tome“, rekao je Vučić novinarima u Vašingtonu.

Burno jutro u Vašingtonu

Prvo pojavljivanje srpskih zvaničnika pred novinarima nakon početka razgovora izazvalo je pravu medijsku buru, kada je Mali rekao da je pred delegacijama „nikad gori papir od kada su krenuli razgovori sa Prištinom.“

„Bilo je 16 tačaka na papiru od kojih 10. tačka podrazumeva međusobno priznanje… Neke stvari su jednostavno neprihvatljive“, rekao je Mali.

Spekulacije o navodnim zahtevima prekinuo je američki diplomata Piter Grenel, Trampov izaslanik za pregovore, napisavši kratko na Tviteru da nisu tačne.

Not true. https://t.co/oDyaqs7ZvJ

— Richard Grenell (@RichardGrenell) September 3, 2020

Kasnije je Vučić dodao da su predstavnici Trampovog kabineta „bili fer i saslušali“ argumente beogradskih pregovarača da priči o nezavisnosti nema mesta u trenutnim razgovorima.

„Mislim da te odredbe više nema“, rekao je Vučić

Za Beograd je pominjana tačka 10 bila „formalno, ali ne i suštinsko iznenađenje“, rekao je Vučić.

„Pregovori i dalje traju i nastaviće se i sutra (u petak) i videćemo da li ćemo moći da postignemo dogovor“, dodao je on.

Put pregovora, od Brisela do Vašingtona

U Briselu je 2013. godine potpisan sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pet godina pošto je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije.

Sporazumu su prethodili brojni pregovori koje su vodili šefovi pregovaračkih timova Borko Stefanović i Edita Tahiri.

Nakon toga, narednih pet godina su se smenjivali mahom isti pregovarači na obe strane – Aleksandar Vučić i Hašim Tači.

Tako je bilo sve do 2018. godine, kada su se stvari zakomplikovale jer je Kosovo uvelo takse na uvoz srpske robe na Kosovo.

Priština je ovu odluku obrazložila time što Srbija i dalje diplomatskim putevima pokušava da ubedi druge zemlje da povuku priznanje Kosova.

Od te 2018. godine, mnogo toga se promenilo.

Bivša visoka predstavnica EU Federika Mogerini više nije u institucijama Unije, a na putu dijaloga stajale su takse, kampanja Beograda za povlačenje priznanja Kosova, izbori i promene tri vlade u Prištini, kao i virus korona.

U narednom periodu nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron organizovali su samite o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Istovremeno administracija američkog predsednika Donalda Trampa stupa na scenu, trudeći se da pojača ulogu Vašingtona u dijalogu.

• Za šta bi sve mogao da bude optužen Hašim Tači
• Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo

Tramp je poslao takozvana pisma namere i Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju 2019. godine, u vreme kada su pregovori zamrli.

Neposredno pred izbijanje krize oko virusa korona, Vučić i Tači boravili su u Vašingtonu i 2. marta.

Srpski predsednik je susret opisao kao „uobičajen“, dok je njegov kosovski kolega rekao da je zadovoljan jer je Amerika preuzela u svoje ruke dijalog o Kosovu i da je za njegov završetak postavila kratak rok.

U međuvremenu se Tači povukao sa pregovaračke pozicije jer je specijalizovano tužilaštvo za ratne zločine počinjene na Kosovu podiglo optužnicu kojom tereti kosovskog predsednika.

Pogledajte video o optužnici za ratne zločine protiv Hašima Tačija

Pre nego što je za pregovarački sto doveo Aleksandra Vučića i novog kosovskog premijera Avdulaha Hotija, specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel je posredovao u sklapanju dva sporazuma između Beograda i Prištine.

Pisma o namerama potpisana su o uspostavljanju avio linije između dve zemlje, kao i obnovi železničkog saobraćaja i izgradnji autoputa.

Grenel je u junu 2020. izjavio da najpre mora doći do normalizacije ekonomskih odnosa, dok su politički odnosi tema za sledeću fazu pregovora.

„Sjedinjene Američke Države su uverene da se dvadesetogodišnji sukob može rešiti samo ekonomskom normalizacijom“, rekao je Grenel za kosovski portal Ekspres.

• Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost
• Razgovori o Kosovu pod znakom pitanja posle optužbe za ratne zločine protiv Hašima Tačija
• Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova

Među otvorenim pitanjima je i funkcionisanje Zajednice srpskih opština na Kosovu.

I dalje su nerešeni svakodnevni problemi građana – snabdevanje strujom i plaćanje električne energije na severu Kosova, ali i problemi sa primenom Sporazuma o slobodnom kretanju.

Srbi sa Kosova koji imaju srpski pasoš izdat, na primer, u Zubinom potoku, ne mogu da putuju van granica Kosova.

Albanci sa Kosova, kada ulaze u Srbiju, moraju da pokažu ličnu kartu i sačekaju izradu posebnog dokumenta.

Problem postoji i sa automobilskim tablicama. Postoje dve vrste tablica na Kosovu, jedna su ‘KS’ tablice, koje su teritorijalno neutralne i sa njima mogu da putuju i Srbi i Albanci.

Druge tablice su ‘RKS’, a sa njima ne može da se uđe u Srbiju. Umesto toga se izdaju probne tablice, a ta procedura traje od 15 minuta do pola sata.

Poseban problem imaju građani sa Kosova koji pokušavaju da dobiju prebivalište u Srbiji, rekli su iz onlajn portala Kossev za BBC na srpskom.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]