Sonny Liston

Getty Images
Soni Liston je postao svetski šampion u teškoj kategoriji 1962. godine i borio se s Muhamedom Alijem dvaput

U januaru 1971. godine, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji Soni Liston pronađen je mrtav u domu u Las Vegasu. Islednik je proglasio da je umro prirodnom smrću – ali neki tvrde da je istina mnogo mračnija.

Džeraldina Liston se kasno uveče vratila kući i zatekla novine nagomilane na vratima.

Uporno je pokušavala da stupi u kontakt s mužem – bokserom teške kategorije Sonijem Listonom – skoro dve nedelje, ali nikako nije uspevala da ga dobije.

Kad nije bilo odgovora na njen poslednji poziv, izvinila se majci, kod koje je bila u poseti u Sent Luisu za Božić, i požurila nazad u Las Vegas da proveri šta je s njim.

Vrata su bila otključana, a kuća je bila u mraku. Džeraldina je osetila nelagodu. Ponadala se da će muža zateći na jednom od njegovih omiljenih mesta – možda kako igra karte sa prijateljem ili gleda TV.

Umesto toga, kad je ušla u njihov veliku, višespratnu kuću, zapuhnuo ju je neprijatan smrad koji je visio u zimskom vazduhu.

„Pomislila sam da je sigurno kuvao i ostavio nešto na šporetu“, rekla je u retkom intervjuu koji je dala godinama kasnije. „Ali sam ušla u kuhinju i tamo ništa nisam zatekla.“

Sledila je neobičan miris do spavaće sobe na spratu gde je našla muža. Nekada najstrašniji bokser u Americi, ležao je ispružen uz zaglavlje kreveta samo u donjem rublju.

Telo mu je bilo naduveno – bio je mrtav najmanje šest dana – a iz nosa mu je išao trag sasušene krvi. Džeraldina je povela njihovog sedmogodišnjeg sina Danijela u prizemlje i rekla mu da je sačeka tamo.

Nije pozvala policiju nekoliko sati. Prema izveštaju lasvegaske policije, prvo je pozvala njihovog advokata, a potom očajnički pokušala da dozove lekara.

Kad je jedan konačno stigao, nije mogao da uradi mnogo šta sem da potvrdi ono što je već znala.

Čarls „Soni“ Liston proglašen je mrtvim na licu mesta. Od čega je umro ostaje jedna od najistrajnijih misterija u istoriji sporta.

Džeraldina i Soni Listona

Getty Images
Džeraldina se udala za Sonija Listona 1950. godine

Uveliko je već prošla ponoć kad je policija prvi put stigla u kuću Listonovih, koja se nalazila u imućnom, uglavnom belačkom predgrađu Peredajz Palms.

Na pragu su bile nagomilane višednevne flaše mleka i hrpe nepročitanih primeraka Las Vegas Sana, koje će istražitelji kasnije iskoristiti kako bi utvrdili tačan dan Listonove smrti.

Nekoliko prozora ostavljeno je otvoreno, ali to nije mnogo pomoglo da se smanji smrad istrulelog mesa.

Narednik Denis Kaputo, koji danas ima 69 godina, prvi je stigao na lice mesta.

„Poziv je došao preko dispečera i znali smo da se radi o rezidenciji Listonovih“, kaže on za BBC iz svog doma u tom gradu.

„Ali u Las Vegasu nije bilo neuobičajeno dobijati pozive tako visokog profila. Za mene, to nije bilo ništa veliko.“

On je brzo započeo temeljan pretres. „Bila je to veoma lepa kuća“, kaže on.

„Dobro održavana i uredna. Stekao sam utisak da se u njoj ne živi mnogo.“ Nije bilo ničeg što bi sugerisalo – makar na prvi pogled – da se desilo nešto sumnjivo. „Nije bilo očiglednih znakova provale, nije bilo vidljivog oružja i nije bilo znakova borbe“, priseća se on.

Narednik Kaputo odveden je do glavne spavaće sobe, gde je pronašao kesicu marihuane i čašu votke pored Listonovog opruženog leša.

„Nosio je majicu i bokserice, i bio je u stanju raspadanja“, kaže on. Iako je prema nekim svedočanstvima o Listonovoj smrti u spavaćoj sobi pronađen revolver, narednik Kaputo se seća drugačije:

„Nije bilo vidljivih rana i nije pronađeno nikakvo oružje.“

Ubrzo posle toga, u kuhinji je našao malu količinu heroina, ali ne i špric. „Kuhinja je bila besprekorno čista, sem jeftinog dečjeg balona na pultu“, kaže on.

„Svi znaju da se takvi baloni koriste za transport ilegalnih narkotika. Moram da kažem i da je bilo poznato da je Liston povremeni korisnik.“


Većina izveštaja o Listonovoj smrti navodi da su na njegovoj ruci pronađeni sveži ubodi iglom. Iako je Džeraldina porekla da je njen muž ikad koristio droge, neki tvrde da je ona mogla da skloni špric.

„Džeraldina i njen advokat bili su u kući nepoznati vremenski period pre nego što smo mi stigli“, kaže narednik Kaputo. „Jeste mi bilo čudno što je umesto policije pozvala advokata kad je pronađeno telo.“

Ali drugi – uključujući neke najbliže Listonove prijatelje – kažu da on nikad ne bi uzeo heroin, jer se smrtno plašio igala.

„Odbijao je čak i da ide kod lekara na pregled, iz straha da će neki doktor želeti da ga bocne“, rekao je za Vašington post njegov bivši trener Džoni Toko 1989. godine.

Listonovo telo su na kraju preneli u kola hitne pomoći koja su čekala pred kućom. Prema nekim izjavama svedoka, njegova ogromna težina pokazala se prevelikom i on je nekoliko puta ispušten.

Bio je to nedostojanstven odlazak sa scene, koji je podsećao na iznošenje nokautiranog boksera iz ringa.

Sve više ljudi pati od poremećaja izazvanog preteranom fizičkom aktivnošću.
The British Broadcasting Corporation

Autopsija će kasnije pokazati da su u Listonovom sistemu pronađeni tragovi morfina i kodeina – i to onog tipa koji obično nastane razgradnjom heroina. Ali ga nije bilo dovoljno da bi se definitivno zaključilo da je umro od prekomerne doze.

Zvanično, islednik Okruga Klark proglasio je smrt prirodnom, konkretno plućnom kongestijom i otkazivanjem rada srca.

Bila je to presuda koja je – u očima mnogih ljubitelja boksa – samo postavljala nova pitanja. Kako može čovek – i dalje aktivan kao profesionalni bokser – samo da padne mrtav? Je li moguće da je trenirao dok je uzimao teške droge? A nije li se ionako plašio igala?

Neobične okolnosti Listonove smrti – i sumnjiv život koji je u to vreme vodio – izazvali su žestoke spekulacije o tome šta je moglo da mu se desi. Neki, poput narednika Kaputa, prihvataju islednikovu presudu o prirodnoj smrti.

Ali mnogi i dalje imaju problem da to prihvate, a teorija koja preovlađuje – a koja je posle njegove smrti samo dobijala na težini – jeste da su mu se kriminalne veze obile o glavu i da ga je ubila mafija.

„Čitava Listonova priča obavijena je velom tajne“, kaže Rob Stin, koji je napisao biografiju ovog slavnog boksera. „Ima previše ljudi koji su u međuvremenu umrli, a koji su mogli malo bolje da je rasvetle.“

„Ali ne verujem da je iko ikad pomislio da je on doživeo srčani udar.“

Liston i Ali u borbi 1964. godine.

Getty Images
Soni Liston je izgubio titulu šampiona teške kategorije od Muhameda Alija u velikom preokretu 1964. godine

Misterija koja prati Listonovu smrt na neki način je prikladna. Radi se o čoveku, na kraju krajeva, čiji su sami osnovni detalji iz biografije predmet spekulacija.

Rođen je u ruralnom Arkanzasu u porodici napoličara – 24. dete od njih 25 – ali krštenice u to vreme nisu bile zakonska obaveza i tako je Liston nije ni imao. Smatra se da je kad je umro bio star oko 40 godina, ali neki kažu da je mogao da bude bliži 50.

Kao dete su ga tukli kod kuće i imao je problema s učenjem u školi.

„Jedva da smo imali dovoljno hrane da ne umremo od gladi, nismo imali obuću, samo nešto malo odeće i nikoga da nam pomogne da pobegnemo iz strašnog života kojim smo živeli“, govorio je kasnije. „Odrastali smo kao bezbožnici.“

Mladom Listonu su se beskrajno podsmevali zato što nije umeo da čita ili piše i, kad je njegova porodica odlučila da promeni prebivalište i preseli se iz Arkanzasa u Sent Luis, napustio je školu i okrenuo se kriminalu.

„Policija mu je večito bila za petama“, kaže Stin. „Navodno su imali njegovu fotografiju zalepljenu s unutrašnje strane suncobrana u kolima. Dugo je imao problema sa policijom.“

U jednom ranom incidentu, jasno je iskazao prezir prema policiji demonstrirajući neverovatnu snagu.

„Zapodenuo je kavgu sa policajcem, izubijao ga od batina, oduzeo mu pištolj, podigao ga i bacio u bočnu uličicu“, priseća se Džonatan Ejg u knjizi Muhamed Ali: Život. „Potom je odšetao smeškajući se, noseći na glavu policajčevu kapu.“

Njegova prva ozbiljna presuda bila je za oružanu pljačku kad je imao oko 22 godine. Poslat je u Državni zatvor Misurija gde je njegovu prirodnu sportsku građu i talenat za boks ubrzo zapazio otac Alojz Stivens, katolički sveštenik koji je vodio i zatvorsku teretanu.

„Bio je najsavršeniji muški primerak koji sam u životu video“, rekao je Stivens kasnije za Sports ilustrjeted. „Snažne ruke, široka ramena. Vrlo brzo je nokautirao svakog u teretani. Njegove šake bile su strašno krupne! Nisam mogao da verujem.“

Liston se hvali krupnim šakama

Getty Images
Liston se razmeće krupnim šakama – njegove pesnice imale su obim od četrdeset centimetara i bile su najveće kod bilo kog šampiona teške kategorije

Posle dve godine provedene u zatvoru, pušten je na uslovnu slobodu i – 1953. godine – postao profesionalni bokser. Ali njegova novostečena sloboda bila je kratkog veka zato što je mafija, koja će dominirati njegovom karijerom i kasnijim životom, brzo počela da ga smatra svojim vlasništvom.

Oni će – prema istoričarima boksa – upravljati svakim njegovim mečom i kontrolisati svaki njegov zarađeni dolar.

„Kad je izašao iz zatvora, zato što je bio toliko mišićav, toliko snažan, ljudi zapravo nisu želeli da se bore s njim“, kaže Rob Stin. „Da bi dobio onu vrstu borbi koje su mu bile potrebne kako bi napredovao kao bokser, bilo mu je potrebno ‘zastupanje teške kategorije’, da to tako nazovemo.“

„I tu je uskočila mafija“, dodaje Stin. „Ona je uspela da mu organizuje mečeve koje drugi nisu mogli, zašto što je iskoristila svoj uticaj. On je poslednja velika investicija koju je mafija napravila u boksu.“

Soni Liston posećuje Državni zatvor Misurija – gde je nekada služio kaznu – pred prvi meč sa Muhamedom Alijem 1964. godine

Mafijaše je Liston privukao zbog neverovatnog talenta. Na kraju krajeva, da bi bokser bio isplativa investicija, on mora da bude sposoban da pobeđuje. Sa konačnim zbirom od 50 pobeda, 4 poraza i 39 nokauta, Listonova moć bila je zastrašujuća.

Njegov levi direkt zadao je najviše kontuzija u boksu, a njegov pogled bio je jedan od najzlokobnijih, uspevao je da zaplaši svakog protivnika u minutima pred prvo oglašavanje zvona u ringu.

„Od svih ljudi sa kojima sam se borio u boksu, Soni Liston je bio najstrašniji“, kasnije je izjavio Muhamed Ali.

„Liston prosto ne pobeđuje samo svoje protivnike“, napisao je Džonatan Ejg o ovom bokseru. „On ih lomi, on ih ponižava, on ih proganja, ostavlja ih da se trzaju pred njegovim udarcima u snovima.“

Liston je zastrašujuću reputaciju iskoristio za impresivan niz pobeda koje je imao krajem pedesetih i početkom šezdesetih. Ali ona je bila podgrevana i u rasističkoj štampi koja je jedva dočekala da ga predstavi kao onu vrstu divljačkog crnca kog se „Bela Amerika“ najviše plaši.

„On je arogantan, osoran, zao, bezobrazan i sveukupno zastrašujući“, napisao je slavni kolumnista Njujork tajmsa Artur Dejli.

„On je poslednji čovek koga bilo ko želi da sretne u mračnoj uličici.“ Novinari su često koristili jedva prikrivene rasističke izraze – „gorila“ i „životinja“ – da bi ga opisali.

Kad je trebalo da se suoči sa Flojdom Patersonom za titulu šampiona teške kategorije, sam predsednik Džon F. Kenedi čak je otišao toliko daleko da je pozvao Patersona da pronađe protivnika sa „boljim karakterom“.

Sonny Liston pictured visiting Missouri State Penitentiary

Getty Images
Soni Liston ne skreće pogled sa protivnika – Flojda Patersona – pred njihov revanš 1963. godine

Javnost i štampa ga nikad nisu zavoleli. Liston je predstavljen kao autsajder, omražen zbog odmetničke prošlosti i veza sa podzemljem.

Ta omraženost dostigla je vrhunac kad je bukvalno satro Patersona – koji je bio naširoko omiljen – za dva minuta i šest sekundi, i osvojio krunu teške kategorije 1962. godine.

Kad se vratio kući u Filadelfiju, nadao se da će ga dočekati masa. „Vežbao je govor s novinarima u avionu“, kaže Rob Stin. Prišao je vrhu stepeništa kad su stigli, spreman da sve pozdravi govorom o tome kako će biti sjajan uzor za crnu rasu – kad ono tamo nije bilo nikoga! Od tada se još više povukao u svoju ljušturu.“

Nije ga odbacila samo „Bela Amerika“. Učinio je to i pokret borbe za građanska prava – uglavnom zbog njegovih veza s organizovanim kriminalom.

„Liston je bio otprilike poslednja osoba na svetu koju je pokret želeo da predstavlja crnačka dostignuća“, objašnjava Stin.

„Bio je nepismen, boravio je u zatvoru i navodno je tukao štrajkače za mafiju u svom gradu. Prodao je dušu mafiji da bi dobijao prave mečeve. Njegovi menadžeri su bili mafija.“

Sonny Liston faces off with Floyd Patterson in 1963

Getty Images

Javnost i štampa ga nikad nisu zavoleli. Liston je predstavljen kao autsajder, omražen zbog odmetničke prošlosti i veza sa podzemljem.

Ta omraženost dostigla je vrhunac kad je bukvalno satro Patersona – koji je bio naširoko omiljen – za dva minuta i šest sekundi, i osvojio krunu teške kategorije 1962. godine. Kad se vratio kući u Filadelfiju, nadao se da će ga dočekati masa. „Vežbao je govor s novinarima u avionu“, kaže Rob Stin.

Prišao je vrhu stepeništa kad su stigli, spreman da sve pozdravi govorom o tome kako će biti sjajan uzor za crnu rasu – kad ono tamo nije bilo nikoga! Od tada se još više povukao u svoju ljušturu.“

Nije ga odbacila samo „Bela Amerika“. Učinio je to i pokret borbe za građanska prava – uglavnom zbog njegovih veza s organizovanim kriminalom. „Liston je bio otprilike poslednja osoba na svetu koju je pokret želeo da predstavlja crnačka dostignuća“, objašnjava Stin.

„Bio je nepismen, boravio je u zatvoru i navodno je tukao štrajkače za mafiju u svom gradu. Prodao je dušu mafiji da bi dobijao prave mečeve. Njegovi menadžeri su bili mafija.“

Policijska fotografija Frenka „Blinkija" Palerma

Getty Images
Policijska fotografija Frenka „Blinkija“ Palerma – koji je bio Listonov menadžer u ranim danima i kasnije završio u zatvoru zbog urote i iznuđivanja

Bio je tu Džon Vitale u Sent Luisu, mafijaški bos za koga je Liston radio zvanično kao šofer ali – preciznije – kao uterivač dugova i kostolomac.

U ranim danima profesionalne karijere, menadžer mu je bio Frenk „Blinki“ Palermo, saradnik ozloglašenog mafijaškog ubice Frenkija Karba.

„Problem sa boksom danas je što nam legitimni biznismeni preotimaju parče kolača“, jednom je slavno izjavio Palermo.

Na kraju, kako je Dejvid Remnik napisao u knjizi o ranim danima Muhameda Alija: „Liston je bio poslednji veliki šampion koji je izručen pravo u ruke mafije.“ Neki bi rekli da su ga te veze ispratile čak i u grob.

Tek kad je Liston izgubio titulu od Muhameda Alija – tada poznatog kao Kasijus Klej – 1964. godine, njegov status najstrašnijeg čoveka na planeti počeo je da jenjava. Ali najviše štete njegovoj reputaciji načinio je kontroverzni revanš između njih dvojice koji se odigrao naredne godine.

Samo 104 sekunde posle početka meča, koji se održavao u gradiću Luistonu, u saveznoj državi Mejn, Liston je pao nakon naizgled bezazlenog udarca koje je malo ljudi kraj ringa uopšte videlo. Ozloglašeni „nepostojeći udarac“ razbesneo je Alija – koji je urlao na oborenog Listona da ustane i nastavi borbu.

„Svi misle da si opak! Niko neće poverovati u ovo!“, vikao je on.

Ležeći ispružen na leđima, Liston bi se zakotrljao, zateturao, ponovo zakotrljao. Ta scena, Alija kako moli Listona da ustane, proizvešće jednu od najlegendarnijih fotografija u istoriji sporta.

Liston i Ali u borbi

Getty Images
Muhamed Ali stoji nad Listonom i viče na njega da ustane sa platna

Nepostojeći udarac naširoko je analiziran i o njemu se raspravljalo u sitna crevca. Iako mnogi veruju da se radi o snažnoj desnici koja je zakačila Listona, mnogi drugi misle da je on odglumio pad zato što je mafija namestila meč.

Čak je i Džeraldina gajila izvesne sumnje: „Mislim da je Soni predao taj drugi meč“, rekla je televizijskom novinaru 35 godina kasnije. „Ne znam je li bio plaćen za to, ali to je moje mišljenje i ja sam mu to i rekla.“

Kakva god bila istina, javnost je jedva dočekala priliku da proglasi Listona korumpiranim. Posramljen je na najvećoj sceni boksa surovim optužbama da je tek puki mafijaški plaćenik.

U godinama nakon poraza od Alija, Liston se preselio u Las Vegas i vratio se u formu. Bio je bukvalno švorc – njegovu zaradu verovatno su pokupile mafijaške veze – i bio je prisiljen da zarađuje novac van ringa na jedini način na koji je umeo. Navodno, prema onima koji su ga poznavali, radeći za gradske zelenaše i trgovce drogom.

„Soni je stigao u Vegas nakon tog nezamislivog javnog poniženja“, kaže Šon Asel, koji je istraživao poslednju godinu Listonovog života za svoju knjigu Ubistvo Sonija Listona.

„Ili se radi o javnom poniženju za koje je sam kriv, što znači da je odglumio pad za kakvu god korist da se dogovorio ili ga je oborio Alijev snažni kroše. Bilo kako bilo, sud javnosti bio je da je Soni propalica.“

Uprkos lošem statusu u javnosti, Liston se nadao da će uspeti da vaskrsne karijeru. Nanizao je impresivnu seriju pobeda posle dva poraza od Alija – dobivši 14 mečeva u nizu.

Govorio je čak i o pokušaju da povrati titulu šampiona teške kategorije. Ali 1969. godine – oko godinu dana pre smrti – borio se sa starim sparing partnerom Leotisom Martinom i bio brutalno nokautiran. To je ugasilo sve preostale nade za povratak titule i ostao je bez prebijene pare i u limbu.

„Vegas je u tom trenutku bio grad pod velikom segregacijom“, objašnjava Asel. „Soni je krenuo da provodi više vremena u odvojenom zapadnom delu i počeo da vodi dvostruki život.“

S jedne strane je bio porodični život koji je vodio kod kuće u Peredajz Palmsu. Taj je bio pomešan s povremenim javnim pojavljivanjima u gradskim kazinima, gde bi unovčavao status javne ličnosti rukujući se s ljudima i dajući im autograme.

Las Vegas 1960.

Getty Images
Liston je bio poznat po krstarenju Las Vegasom noću u svom upadljivom ružičastom kadilaku

Ali noću bi na videlo izlazila drugačija Listonova strana. Krstario bi do zapadne strane u svom upadljivom ružičastom kadilaku. „Bilo je tu mnogo propalih mesta i drugih koja su se jedva održavala na površini“, kaže Asel.

„Soni je bio inventar u mnogim od njih. Njegova rutina uglavnom se sastojala od opijanja i, kao što sam otkrio, dilovanja kokaina iz kazina, a upetljao se i u heroin. Taj dvostruki život počeo je da ostavlja traga na njemu.“

Liston se družio sa nekim od najmračnijih likova u gradu.

„Izvršena je racija u potrazi za drogom na dom kozmetičara po imenu Erl Kejdž koji je takođe dilovao drogu“, kaže Asel. „Soni je bio tamo, a kad je policija upala, mislili su da će morati da ga upucaju jer je odbijao da se povuče.“

Slavni bokser je jednom naleteo na starog poznanika Moa Dalica, jednog od najmoćnijih mafijaša u gradu.

„Iz šale, Liston je stisnuo pesnicu i zamahnuo njom ka Dalicu“, piše Dejvid Remnik u svojoj knjizi Kralj sveta. „Dalic se okrenuo ka Listonu i rekao: ‘Ako me udariš, bolje me ubij, jer ako me ne ubiješ, obaviću jedan telefonski poziv i ti ćeš biti mrtav u roku od 24 sata.'“

Možda je to bilo predskazanje. Nedugo zatim, Liston će biti mrtav, a senka mafija će se naveliko nadviti nad njegovim lešom.

„Kretao se u opasnim krugovima, čak i mimo organizovanog kriminala“, kaže Majkl Grin, profesor istorije koji je opsežno proučavao saveznu državu Nevadu i mafiju. „Izgledao da je bio umešan u droge, a kad ste umešani u droge, onda verovatno imate posla sa mafijom.“

Soni Liston

Getty Images
Soni Liston pozira za foto-aparat 1961. godine

Da li je, onda, mafija – ili makar trgovci drogom i kriminalci – mogla da bude upletena u Listonovu smrt? I zašto bi ga želeli mrtvog? Najčešća teorija je da je u vreme kad je umro njegova vrhunska bokserska karijera već bila na izmaku. To je značilo da on više nije unosna investicija za mafiju, ali, zahvaljujući drugoj karijeri dok je bio u njihovoj šaci, prosto je znao previše da bi ga tek tako ostavili na miru.

„Naginjem teoriji da je naprosto likvidiran zato što više nije bio ni od kakve koristi mafiji“, kaže Rob Stin. „Znao je stvari koje su mogle da isplivaju na videlo ili su tokom godina isplivavale, a oni su odlučili da je prevelik rizik da se muva tu naokolo.“

„Nisam ni izdaleka usamljen u toj teoriji, nit je to tako teško zamisliti“, nastavlja on. „Posle drugog meča sa Alijem, kad je njegov život bio pomalo u rasulu, izgleda da nije baš bio najprijatniji prema izvesnom članu mafije iz Klivlenda. Taj tip je bio veoma ljut što mu Liston nije ukazao dužno poštovanje i to je bio okidač. To je navelo gospodare života i smrti da odluče da im on više ne treba.“

Majkl Grin, koji je i član upravnog odbora lasvegaskog Muzeja mafije, smatra da je sve veća zabrinutost oko toga šta je Liston sve znao mogla da objasni njegovu smrt.

„Ubistva mafijaša obično su povezana sa strahom da će oni propevati“, objašnjava on. „Ako pogledate unazad čitavu Listonovu karijeru, i mafijaše koji su bili upleteni u nju, i šta je sve radio kao uterivač dugova, on je bio čovek koji je naprosto previše znao.“

Šta je – na primer – Liston znao o drugom meču sa Alijem i tom „nepostojećem udarcu“? Je li moguće da se spremao da javno progovori o korumpiranom skrivenom svetu boksa?

Grin nastavlja: „Alternativa je bio strah da oni neće uraditi ono što se od njih očekuje. Možda su želeli da Liston uradi nešto što je on odbijao da uradi. Ta mogućnost uvek postoji.“

Neki istoričari boksa izneli su navode da je Liston odbio da lažira poslednji meč sa Čakom Vepnerom, koji je dobio samo nekoliko meseci pre smrti. Neposlušnost te vrste nesumnjivo ne bi prošla dobro kod bilo kakve kriminalne veze.

„Dokazi ukazuju na to da je bilo mnogo ljudi koji su želeli njegovu smrt“, kaže Šon Asel. „Ja zaista verujem da je on ubijen. Bilo je bar pet-šest ljudi koji su mogli to da urade.“

Priroda Listonove smrti – tiha, relativno lišena krvi i izrazito maglovita – ne uklapa se u tipičnu predstavu o mafijaškom ubistvu. Na kraju krajeva, opšte je prihvaćen stav da mafija ubija s namerom da pošalje izvesnu poruku a, čak i danas, nije baš najjasnije šta se njemu tačno desilo.

„Sklon sam da posumnjam da se radi o mafijaškom ubistvu, ali istovremeno ga je veoma teško staviti u kontekst drugih mafijaških ubistava“, kaže Majkl Grin. „Ovo nije uobičajeni način na koji bi mafija to uradila.“

Soni Liston sa ozloglašenim londonskim gangsterima braćom Krej 1965. godine

Getty Images
Soni Liston sa ozloglašenim londonskim gangsterima braćom Krej 1965. godine

Ali Grin kaže da se Listonova smrt uklapa u tranziciju mafije ka novoj vrsti suptilnosti. „Sama mafija je tada počinjala da se menja“, kaže on.

„Ovo je imalo mešavinu obeležja suptilnosti – nemate telo izbušeno sa 10 metaka – ali i njegovo odsustvo, zato što je on naprosto nađen mrtav. To sugeriše da je ipak moglo da bude mafijaško ubistvo.“

Šta, dakle može da se zaključi na osnovu tragova uboda na Listonovoj ruci i heroinu pronađenom u kući? Šta ako je slavni bokser naprosto overio?

Bilo je spekulacija među nekim bokserskim novinarima i istoričarima mafije da je Liston ubijen nasilno ubrizganom prekomernom dozom.

„Način na koji je umro tipično je mafijaško pogubljenje – izgleda kao da je neko uzeo preveliku dozu heroina“, kaže Rob Stin. To bi moglo da objasni kako čovek navodno prestravljen od igala može da završi sa tragovima uboda na ruci i heroinom u krvi.

Naravno, ima i teorija koje ne sadrže ovaj nivo intriga i mističnosti.

„Treba istaći da je Soni doživeo saobraćajnu nesreću neposredno pre smrti“, kaže Šon Asel. „Držao se za grudi, i tako dalje, i tako dalje. Ima ljudi koji misle da je njegova smrt posledica toga što je na svoju ruku uzimao lekove zbog bolova od povreda zadobijenih u nesreći.“

Drugi misle da je mogao da je izazove srčani zastoj ili moždani udar.

Kakva god teorija bila, Listonova misteriozna smrt obeležila je kraj jednog života prepunog sumnjivih likova i tajnovitih kriminalnih aktivnosti.

Sve to od tada proganja boks – služeći kao morbidni podsetnik na likove koji su nekada sedeli na sedištima uz ring i po zadimljenim zadnjim prostorijama.

„Njegova smrt je umnogome narušila imidž boksa“, kaže Rob Stin. „Na neki način, on je simbol načina na koji je svet nekada funkcionisao. Njegova smrt pokazatelj je koliko su loše stvari nekada bile i koliko je sreće sport imao što je posle njega došao neko kao Muhamed Ali.“

„Nećete pronaći druge bokserske šampione koji su umrli kao on“, dodaje on. „Ali s druge strane, bokseri obični nisu bili toliko upleteni u mafijaške poslove kao što je bio Liston.“

Grob Sonija Listona

Getty Images
Grob Sonija Listona u Las Vegasu nosi prost epitaf koji glasi: „Čovek“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.