Vlada Velike Britanije trebalo bi da doda novi član u predlogu zakona o Bregzitu kako bi parlamentu bilo onemogućeno da produžti procesa i nakon kraja 2020.
Prelazni period Bregzita – koji bi trebalo da bude završen u decembru 2020. godine – može biti produžen ugovorom za najviše dve godine,
Ali izmenjeni Sporazum o povlačenju, o kome bi trebalo da se glasa ove nedelje, isključio bi svako produženje procesa.
- Boris Džonson dočekuje nove poslanike u parlamentu
- Bregzit: Sve što morate da znate
- Bregzit kao velika nepoznanica
Kritičari kažu da to povećava šansu da Britanija napusti Evropsku uniju bez trgovinskog sporazuma.
Sekretar za Bregzit vlade u senci Ser Kir Starmer kaže da je ovaj potez „bezobziran i neodgovoran“ i optužio premijera Borisa Džonsona da je „spreman da ugrozi poslove velikog broja ljudi“.
Iz Dauning Strita je saopšteno da je plan vlade da prva rasprava i glasanje novog parlamenta bude o ugovoru o povlačenju – zakonu koji treba da ratifikuje Bregzit – i da se održi u petak.
Sa većinom od 80 poslanika u novom sazivu parlamenta, Džonson očekuje da ovaj predlog zakona bude usvojen na vreme i da Velika Britanija napusti Evropsku uniju 31. januara.
Vlada onda ima rok da do kraja prelaznog perioda 31. decembra postigne dogovor o slobodnoj trgovini s Briselom, pre nego što se ti odnosi usaglase sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Vodeći zvaničnici EU, uključujući i šefa za pregovore Mišela Barnijea, skeptični su da će se sporazum ispregovarati do tada.
Analiza Jana Votsona, dopisnika u oblasti politike
Ako trgovinski pregovori napreduju sporije, Velika Britanija i EU bi sklapanjem dogovora do jula mogle da produže prelazni period na dve godine.
Ali premijer planira da u petak ukine tu tačku iz Predloga zakona o povlačenju, i da umesto toga izričito isključi svako produženje.
Ovo je osmišljeno tako da osigura podršku glasača koji su bili uz njegovu stranku kada je prvi put bilo reči o Bregzitu – i želi da utiša spekulacije da bi bio spreman da postigne dogovor koji drži Veliku Britaniju u bliskoj vezi sa Briselom.
Izvori iz vlasti kažu da će kraći rok naterati obe pregovaračke strane na postizanje dogovora.
Budući da laburisti gube deo poslaničkih mesta, Džonson će tvrditi da opozicija nije naučila nikakve lekcije ako glasa protiv njegovog zakona o Bregzitu.
Premijer je tokom izborne kampanje obećao da neće tražiti produženje prelaznog perioda – nagovorivši lidera Bregzit stranke Najdžela Faraža da u nekim izbornim jedinicama povuče sopstvene kandidate i podrži Torijevce.
Osim što odbacuje produžetak, Indipendent prenosi da izmenjeni sporazum o povlačenju može izostaviti prethodne „odredbe kojima se obezbeđuje da prava radnika neće biti ugrožena nakon Bregzita“.
Izmene sporazuma o povlačenju usledile su nakon što je Džonson u ponedeljak izvršio ograničenu izmenu vlade.
Šta će se dešavati ove nedelje?
Utorak
Zasedanja počinju kada se poslanici okupe za prvi zadatak: da izaberu predsedavajućeg Donjeg doma parlamenta, Ser Lindzija Hojla, koji je zamenio Džona Berkoua u novembru. Tehnički, poslanici mogu da glasaju o ovom predlogu ali se to nikada nije desilo u praksi.
Kasnije tokom dana, predsedavajući će započeti proces polaganja zakletvi posla.
Onima koji govore ili glasaju, a da to nisu učinili, biće uskraćeno mesto „kao da su mrtvi“ prema Zakonu o zakletvi parlamenta iz 1866.
Obično se izdvaja dva do tri dana za ovaj proces.
Četvrtak
Državno otvaranje parlamenta. Kraljičin govor je glavni deo ovog događaja, a ona će pročitati tekst koji su napisali ministri iznoseći vladin program.
Nekoliko sati nakon njenog govora, poslanici će početi raspravu o njegovom sadržaju – proces koji obično traje danima.
Petak
U zavisnosti od toga koliko brzo Boris Džonson želi da deluje, rasprava o kraljičinom govoru bi mogla da se nastavi i u petak.
Može doći do prekida zbog druge rasprave o Predlogu zakona o povlačenju.
Poslanici u prethodnom parlamentu su podržali Džonsonov predlog zakona u njegovoj prvoj fazi, ali su odbili plan da ovaj zakon bude usvojen u parlamentu po ubrzanoj proceduri kako bi Britanija napustila EU do 31. oktobra.
Nakon završetka rasprave o kraljičinom govoru, poslanici će glasati o tome da li da ga odobre. Kraljičin govor u vladi nije odbijen još od 1924. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
