Nora* se spremala da kaže jednom od svojih sinova da stiša televizor, jer je mislila da je njegova akciona video igra postala preglasna.
Ali ova majka dvoje dece, čije je ime izmenjeno iz bezbednosnih razloga, brzo je shvatila da su pucnji koje je čula pravi – odjekivali su direktno ispred njenog stana.
Nora i njena porodica bili su svedoci početka smelog napada na banku koji je izvršen malo pre ponoći 30. novembra u Krisiumi, industrijskom gradu u južnoj brazilskoj državi Santa Katarina.
Tokom dva sata, grupa od četrdeset muškaraca zauzela je grad sa oko 210.000 stanovnika.
- Turska: Doživotni zatvor za 104 bivša oficira
- Zatvor bez čuvara i oružja u Brazilu
- Pucnjava u Brazilu, najmanje osmoro mrtvih
Banda je bila teško naoružana – policijski izvori kažu za BBC da se na bezbednosnim snimcima vidi jedan od njih kako nosi raketni bacač koji može da obori avion – i koristila je sofisticirane taktike za napad na ogranke banaka i skladišta gotovine u centru grada.
Brazilski list Diario De Pernambuko tvitovao je video na kom se vidi kako se radnici gradske čistoće prisiljavaju da sednu na pešački prelaz da bi bili upotrebljeni kao živi štit u Krisiumi.
Quadrilha sitia Centro de Criciúma, em Santa Catarina, e faz reféns em assalto a bancohttps://t.co/WeCsr1LxLm pic.twitter.com/Y2YrH4jOPy
— Diario de Pernambuco (@DiarioPE) December 1, 2020
Sedište lokalne policije takođe je napadnuto.
Banda je zapalila vozila da bi zabarikadirala ulice, a bilo je izveštaja i o eksplozijama.
Novac razvejan po ulicama
Policija je saopštila 1. decembra da je četvoro ljudi stavljeno u pritvor pošto što su sakupili više od 150.000 dolara sa ulica – banknote koje je banda ostavila za sobom.
Do sada nema vesti o hapšenju nijednog od pljačkaša banaka.
Brazilski novinar Brites Piksoto objavio je tvit u kom se vidi kako ljudi iz Krisiume sakupljaju novac koji su za sobom ostavili pljačkaši.
Moradores do centro de Criciúma estão recolhendo dinheiro do chão, após mega-assalto de bandidos fortemente armados.
— Renan Brites Peixoto (@RenanPeixoto_) December 1, 2020
„Dobili smo naređenje samo da obezbedimo kraj, zato što se incident dešavao u stambenoj zoni“, kazao je na konferenciji za novinare pukovnik Marselo Pontes, policijski portparol.
„Kriminalci su bili teško naoružani, a nosili su i eksploziv. Izbegavali smo konfrontaciju da bismo spasli živote.“
Neki su podelili slike na društvenim mrežama onoga što su opisali kao snajperiste na krovovima.
„Pucnjava nije prestajala“, kaže Nora za BBC.
„Sakrili smo se u toaletu, ali mogli smo da čujemo bandite čak sa ulice kako viču da se ljudi klone prozora.“
„Uporno su tražili od nas da ‘sarađujemo’ i govorili nam da će ‘sve uskoro biti gotovo’. Takođe su upozoravali ljude da ne snimaju šta se dešava“, dodala je ona.
Nora kaže da kad su se ona i njeni sinovi vratili u dnevnu sobu, našli su rupe od metaka u njihovom klima uređaju.
Povratnici u kriminal
Manje od 24 časa kasnije, zapanjujuće sličan napad izveden je hiljade kilometara dalje. Ovaj put u Kameti, opštini u severnoj državi Para.
Ne postoje naznake da su ova dva incidenta povezana, a ova vrsta napada teško da je novina u Brazilu.
- U fotografijama: Jutro posle pobune u brazilskom zatvoru
- „Ni zrak sunca“ za zatvorenike iz bandi El Salvadora
Prema zvaničnim podacima, 2019. godine desila se 21 pljačka banke samo u državi Sao Paulo. Prve polovine 2020. godine, već ih je bilo 14.
Ali ovi „mega-napadi“ registrovani su u svih pet regija Brazila, a kao omiljene mete poslužili su manji i gradovi srednje veličine.
Eksperti su ove napade nazvali „Novi Kangako“. Odnosi se na vršljanja bandita koja su zahvatila delove Brazila krajem 19. i početkom 20. veka.
„Ove bande biraju manje gradove, koji imaju manje ulaznih i izlaznih tačaka. Ali ova mesta uglavnom imaju i manje policijske snage“, objašnjava Guarasi Minjardi, brazilski ekspert za bezbednost.
Kriminalne bande nose sa sobom dovoljno vatrenog oružja da mogu da se suprotstave policijskim snagama i iskorišćavaju ono što kriminolozi opisuju kao manjkavosti politike javne bezbednosti u zemlji.
Gabrijel Feltran, direktor Centra za metropolitanske studije Univerziteta u Sao Paulu, kaže da brazilske vlasti decenijama ulažu u filozofiju visoko vidljive policije i usredsređuju se na hapšenja – zemlja ima jedan od najvećih brojeva zatvorenika na svetu.
Feltran smatra da je pretrpavanje zatvora postavio temelje za nicanje kriminalnih sindikata.
„I sitna i krupna krivična dela rešavaju se zatvaranjem. Mnogi ljudi budu uhapšeni mladi, a zatvor za njih onda postane ‘univerzitet zločina'“, kaže on.
Feltran objašnjava da su sindikati narasli i preuzeli tržište ilegalnih droga i oružja u Brazilu, što ih je načinilo moćnijim i organizovanijim – i tako su mogli da udruže resurse i znanje kako bi izvodili operacije kao što je zauzimanje Krisiuma.
„Oni poseduju stručno znanje kako se da se suprotstave snagama bezbednosti“, kaže on.
Ovaj kriminolog tvrdi da porast organizovanog kriminala nije promenio pristup vlasti javnoj bezbednosti.
„Oni misle da će isto ulaganje u istom pravcu funkcionisati. Više novca za policiju, više novca za represiju“, tvrdi on.
I kaže da upravo ova kontraproduktivna politika stvara uslove za izvršenje tih napada.
Zastrašivanje kao moćno oružje
Bande imaju još jedno moćno oružje u arsenalu: zastrašivanje šireg stanovništva.
Džania Perla Akvino, profesorka sa Federalnog univerziteta u Seari koja proučava fenomen „Novog Kangaka“, kaže da je cilj nasilja tokom napada da ostavi psihološki i vizuelni utisak.
„U konvencionalnijim pljačkama ne viđate ovu želju za sučeljavanje sa policijom“, kaže ona.
„Te bande takođe uzimaju taoce i ostavljaju za sobom strukturalne probleme u gradovima koje napadnu.“
Akvino primećuje i da takvi napadi mogu da izazovu snažne reakcije bezbednosnih snaga.
„Policajci se osećaju nepoštovano, pa čak i poniženo. To stvara želju za odgovorom.“
Problem je što obračuni ugrožavaju prolaznike. U decembru 2018. godine, puškaranje tokom pokušaja pljačke banke u gradu Milagres na severu zemlje završilo se smrću šest talaca.
Reakcija
I šta kriminolozi misle, kako bi vlasti trebalo da reaguju na takve napade?
Gabriel Feltran predlaže promenu politike javne bezbednosti, uključujući rešavanje crnog tržišta oružja, a smatra i da policijske snage moraju da se osavremene kad su u pitanju obaveštajne operacije.
„Da biste isplanirali napad sa 40 ljudi u malom gradu morate da imate puno komunikacije između specijalizovanih grupa“, kaže on.
„Njih nema mnogo i njihovi članovi su prošli kroz pravosudni sistem. Stavite ih pod prismotru i izbeći ćete ovakve situacije.“
Feltran takođe veruje u koordinisaniju taktiku ako i kad se dogode napadi.
„Zatvaranje izlaza iz grada, na primer. Ne treba nam više resursa nego što zapravo već imamo.“
Džanija Pela Akvino vidi inicijativu za društvo u kom se manje radi sa gotovinom kao obeshrabrenje ovakvih vrsta napada.
„Kad negde imate mnogo nagomilane gotovine, to će privući ljude. U idealnim uslovima, trebalo bi da podstičemo ljude da više koriste kartice i elektronske sisteme plaćanja“, objašnjava ona.
Ali za sada, jedina stvar oko koje brinu ljudi kao što je Nora jeste da će se ponovo naći između dve vatre.
„Osećaj bespomoćnosti najgori je u vezi sa svim tim“, kaže ona.
„Moja deca su mi rekla da sigurno ovako izgleda život u ratnoj zoni.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
