Davaoci organa: Ona je saznala ko je bila žena od koje je dobila srce

Alin Gragosijan, 31-godišnjakinja, nije prestajala da se trese dok je otvarala pismo. Stiglo je od porodice žene čije joj je srce spasilo život samo nekoliko meseci ranije.

„Pozvali su me iz bolnice i rekli da mi je porodica donorke poslala pismo. Medicinska sestra mi je ponudila da ga odmah skenira i pošalje mejlom, ali sam im rekla da to ne rade. Jednostavno nisam bila spremna da ga pročitam odmah.“

Nekoliko dana kasnije, pismo je stiglo poštom. Alin kaže da je plakala dok je čitala o mladoj ženi „punoj života“, čija joj je smrt zapravo spasila život.

„Oduvek sam znala da je moja donorka bila ljudsko biće, ali kada sam počela da čitam o konkretnoj osobi, to ju je odjednom učinilo stvarnom.“

„Od svakog reda koji bih pročitala bi me podizalili žmarci. Imale smo mnogo toga zajedničkog.“

„Bile smo samo dve mlade žene koje su ležale na različitim odeljenjima intenzivne njege, čekajući da vide koja će umreti prva“, rekla je Alin.

Alin je na društvenim mrežama pisala o pismu i obećala da će svoje novo srce „dobro iskoristiti“. Svojoj donorki se zahvalila „iz dubine… zajedničkog srca“.

Alin živi u Filadelfiji i stažista je u urgentnom centru. Trenutno je na specijalizaciji na intenzivnoj nezi.

„Pre svega ovoga, deo mog posla je bio da pozivam organizacije koje se bave doniranjem, nakon što pacijent premine. Sada stvarno razumem moć tog telefonskog poziva“, kaže ona.

Alin je već ranije pisala porodici svoje donorke, ali nije znala da li su pročitali pismo.

U Sjedinjenim Američkim Državama, informacije o davaocima organa izdaju se samo ako porodica davalaca to zatraži ili pristane na kontakt.

Sistem je drugačiji od države do države, ali su mahom centri za transplantaciju ti koji posreduju između porodica davalaca i pacijenata koji dobijaju organe.

Mreža za transplataciju organa, koja je zadužena za sistem transplantacija širom SAD, se zalaže za anonimnost.

Kako Alin nije mogla direktno da pozove porodicu i zahvali im se na pismu, odlučila je da na svom blogu i sama napiše pismo.

„Imamo mnogo toga zajedničkog. To je više od iste krvne grupe“, napisala je. „Verovatno bismo bile dobre prijateljice. Ali, umesto toga, naši putevi su se ukrstili na najčudniji način. Poslednji dan tvog života postao je prvi dan mog života. Najgori dan u tvom životu, postao je moj najbolji.“

Alin kaže da poštuje želju porodice donorke da ostane anonimna i pazila je da ne otkrije njihove podatke.

Međutim, priznaje da se nada da će porodica videti njen odgovor i da će shvatiti koliko je zahvalna.

Blog koji je Alin objavila je motivisao mnoge na razmišljanje o vezi između davalaca i primalaca organa.

Neki koji su već dobili organ su rekli da su „malo ljubomorni“ na Alin jer je uspela da stupi u kontakt sa porodicom.

Linet Hazard iz Nevade zna kako je to biti na drugoj strani.

Njen sin Džastin preminuo je kad je imao 20 godina.

Bio je bolestan nekoliko godina i razgovarao je sa porodicom o želji da donira organe.

Džastinovo srce, pluća i bubrezi su se poklapali sa četiri pacijenta nakon njegove smrti.

Linet je pisala svakom od ljudi koji su dobili organe od njenog sina, i bila je dirnuta tvitom koji je Alin napisala, u kome je pokazala „zahvalnost i ljubav za ono što je dobila“.

„Meseci su mi trebali da bih mogla da napišem pismo jer nisam mogla da pronađem reči“, objasnila je Linet svoj postupak pisanja pisma onima koji su dobili organe njenog sina.

„Bilo je teško objasniti ko je bio naš sin u kratkom pismu.“

„Htela sam da budem sigurna da oni znaju da je bio voljen, fin i mlad čovek. Htela sam da ih uverim da je voleo da pomaže drugima toliko da je odlučio da to nastavi i nakon smrti.“

Linet kaže da su joj pisma koja je napisala ljudima pomogla da održi sećanje na sina.

„Osećam se kao da je još živ, jer živi u drugima. Nadam se da svako ko je dobio organ ne uzima život zdravo za gotovo.“

Fotografije su autorske.