Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom u našem dvorištu

Oduzimanje dozvola, pretnje sankcijama, uvođenje krivičnog dela ekoterorizma – Srbija bi tako mogla da reaguje na pronalazak više lokacija sa toksičnim otpadom.

Ipak, bilo je potrebno da sumnjiva burad „isplivaju“ nadomak Beograda – u Pančevu i Obrenovcu, pa da probude nadležno Ministarstvo i retke političke stranke koje uopšte razmišljaju o zaštiti životne sredine.

Ministar ekologije Goran Trivan za BBC najavljuje da će biti preispitan rad svih kompanija koje imaju dozvole za bilo kakav kontakt sa opasnim otpadom.

„Svakome za koga ima razloga, biće oduzeta dozvola. To je jedina sankcija koju Ministarstvo može da primeni. Ostalo je rad sa javnim mnjenjem“, kaže Trivan.

Duh je pušten iz boce

Ušuškana u novogodišnjem raspoloženju, javnost u Srbiji saznala je 27. decembra da je u selu nadomak Obrenovca, pronađeno 25 tona opasnog otpada.

Mesec dana kasnije, na obližnjoj lokaciji iskopana su nova burad sa opasnim materijama, a pretpostavlja se da postoji i treća lokacija.

Više od hiljadu tona toksičnog otpada, nađeno je krajem januara i u Novom Sadu.

Početkom marta, više od sto tona otpada otkriveno je na području Pančeva i Bavaništa.

Ministar Trivan iskoristio je ove događaje da pošalje poruku da će se država ozbiljno pozabaviti ovim pitanjem.

„Ovo je zločin i nećemo stati na tome. Ljudi će se braniti na svoje načine, ali to sada nije važno. Duh je pušten iz boce“, rekao je Trivan.

Ipak, ko je pustio duha – utvrdiće se na sudu. U istragu slučaja uključili su se Bezbednosno-informativna agencija i Tužilaštvo.

Svoje istrage vode i stručnjaci koji treba da utvrde koje su otrovne supstance bile zakopane.

Najčešće su u pitanju ulja, maziva iz različitih industrijskih procesa, pesticidi, herbicidi. Često su te materije izmešane jer su sipane u jedan sud, pa im je teže utvrditi poreklo.

Zato bi, prema zakonu, trebalo da barem bude lakše utvrditi poreklo ko je otpad napravio.

Pravila nalažu da je za sudbinu otpadnih materija odgovoran onaj ko ih stvara – ta kompanija angažuje one koje imaju dozvolu da se bave otpadom i potom prati njegovo dalje kretanje.

Zaboravljeni gresi iz prošlosti

O otpadu se, ipak, znatno manje govorilo kada je u oktobru 2016. godine u Novom Sadu pronađeno 500 kubnih metara opasnih materija.

• Građani Bele Crkve uspešno su se izborili da se iz njihovog grada odnese više tona opasnog otpada 2016. godine.
• U priči o „Prvom srpskom ekološkom ustanku“, govore za BBC o uspešnom receptu – opširnije pročitajte na ovom linku: Kako su Belocrkvani oterali opasni otpad

Da li se tačnom pokazala pretpostavka da je došao sa rasformiranog odlagališta firme „Eko-21″ u Beloj Crkvi ne zna ni ministar ekologije Goran Trivan. Ovako opisuje svoj odnos prema prošlosti.

„Stvari nisu rađene kako treba i svi su odgovorni. Od generatora, preko operatera koji su sticali profit, do državnih organa…

BBC: Jeste li pokrenuli neki postupak, ako su svi odgovorni?

Trivan: Nisam, jer o prošlosti na ovaj način neću da mislim. Neću da se bavim prošlosti, jer će mi potrošiti energije da bih mogao da se bavim budućim pitanjima.

BBC: To znači da su svi gresi u ekologiji u Srbiji u prošlosti oprošteni?

Trivan: Pa, ne bih tako rekao, navodite me na greh sada. Greh… Hoćete religijski da pričamo o tome? Greh je neoprostiv.

BBC: Ne. Dovoljno je zakonski da pričamo.

Trivan: Mi nismo ni policija, ni Tužilaštvo, ni BIA, da se time bavimo.

BBC: Ali imate mogućnost da se tim institucijama obratite.

Trivan: Imate i Vi.

BBC: Ali Vi svakako imate više saznanja nego ja.

Trivan: Nemamo. Sve informacije su javne. Želim da svi budemo ekologija, ne prenoseći svoju odgovornost na bilo koga.“

Možda baš zbog toga, ništa nije bilo ni od podzakonskih akata koje je 2016. godine gromoglasno najavio Trivanov prethodnik Branislav Nedimović.

Sadašnji ministar kaže da uredbe nisu donete, ali ih sada lično najavljuje – kao vid „stezanja pravnog obruča“ oko onih koji se nelegalno bogate na otpadu.

Srbija – zemlja ekoterorizma

U aktuelnom sazivu Skupštine Srbije, „zeleni“ imaju jednog poslanika.

Goran Čabradi predstavlja Zelenu stranku, ali iako i sam kaže da je problem opasnog otpada star više decenija, tek sada se sprema da podnese predlog zakona kojim bi se kazne značajno pooštrile.

„Naša inicijativa je da se ovakav vid delovanja protiv prirode, društva i ljudi nazove ekoterorizmom.

Nešto što decenijski utiče na rad stanovništva, na prirodu, vodotokove, ne može da se tretira kao običan prekršaj ili krivično delo“, kaže Čabradi za BBC.

On se nada da bi već nazivanje ovih dela ekoterorizmom uplašilo i odbilo deo ljudi koji bi na tome da prave nelegalan profit.

„Mogao bi da bude formiran i jedan deo Tužilaštva koji se bavi ovim otpadom. Kad za tri godine oteramo ove kriminalce iz tog posla, onda neće ni biti potrebe za tim organima“, zaključuje Čabradi.

Trajno rešenje – pogon za preradu

Prema podacima koje iznosi ministar Trivan, Srbija za godinu dana na izvoz opasnog otpada godišnje potroši oko 20 miliona evra. Tako mora jer u našoj zemlji nema nijednog pogona za preradu otpada.

„Jedno postrojenje za fizičko-hemijsku obradu opasnog otpada koštalo bi otprilike koliko samo jedna godina našeg troška koji plaćamo za obradu u inostranstvu“, kaže Trivan.

Objašnjava da razlozi zašto tog postrojenja još nema leže u nezainteresovanosti biznisa, nedostatka novca u državi, nespremnosti i nepripremljenosti lokalnih samouprava – koje bi morale time da se bave. Ali tu je i otpor građana koji ne žele postrojenja.

„Na silu nigde nećemo gurati – ako građani misle da je opasno, nećemo insistirati.

Sugerišem svima – lokalnim samoupravama, investitorima, da razgovaraju sa građanima pre nego što započnu projekte“, kaže Trivan.

U borbi sa sadašnjim nalazištima opasnog otpada, upravo na građane najviše računaju i ministar i jedini „zeleni“ poslanik.

Ministarstvo je na svojoj internet strani otvorilo posebnu adresu za, makar i anonimne, prijave opasnog otpada. Slično planira i Zelena stranka.

Dok se država ne izbori sa sopstvenim obećanjima i efikasnošću, oslanjaće se na građane i njihovo pobeđivanje straha da prijave „opasnog“ komšiju koji u dvorištu zakopava sumnjivu burad.