Napetosti između Amerike i Kine traju već duži niz godina, a pandemija i predstojeći predsednički izbori samo su pojačali taj rivalitet. Ove nedelje, verbalni rat je dostigao novi vrhunac. Šta je američka strategija?
Predsednik SAD Donald Tramp ove nedelje je napravio zaokret u kampanji za reizbor 2020. godine.
„Kina će učiniti sve što može da izgubim ovu trku“, rekao je on novinskoj agenciji Rojters.
- Berni Sanders suspendovao kampanju za predsedničke izbore u Americi 2020
- Kako Tramp govori o ženama – i koliko je to važno
- Sve što treba da znate o izborima u Americi
Njegova sve oštrija retorika protiv Pekinga obeležila je novu fazu u pokušajima da se preoblikuju izbori čiji je izgled izmenila pandemija virusa korona.
I najavila je burnija vremena za ionako buran odnos između dve najveće svetske ekonomske sile.
Trampova kampanja ispočetka je trebalo najviše da se bavi procvatom američke ekonomije, ali to je propalo. A ankete pokazuju sve manju podršku predsedniku u odlučujućim izbornim državama zbog kritika na račun njegovog učinka u rešavanju krize izazvane korona virusom.
I tu na scenu stupa Kina, izvor pandemije i zemlja optužena da je delovala suviše sporo u zaustavljanju njegovog globalnog širenja.
Suprotstavljanje Pekingu
Republikanska strategija zapravo je da se napadne bivši potpredsednik Džo Bajden, pretpostavljeni kandidat demokrata za izbore 2020. godine.
Trampovi saveznici u političkom odboru Akcije Amerike na prvom mestu (AFA) izbacuju oglase u kojima napadaju „Pekinškog Bajdena“ zato što „predvodi juriš“ vašingtonske elite suviše spremne da ugodi grabljivoj Kini.
Bajden je uzvratio oglasom koji optužuje predsednika da pokušava da izbegne krivicu za vlastitu sporu reakciju na pandemiju i zato što je bio suviše poverljiv prema prvobitnim informacijama koje su potekle iz Kine o virusu.
Zajednički element u ovim drastično različitim stavovima jeste da obe kampanje veruju da je dobar politički potez tvrditi da je njihov čovek najjači da se suprotstavi Pekingu.
- Donald Tramp: Pet ključnih tačaka u obraćanju naciji
- Korona virus: Kako je Tramp ponižavao medije na zapanjujućoj konferenciji za štampu
„Ukoliko pogledate najnoviju anketu Pjua i Galupa, nepoverenje Amerike prema Kini, bilo da ste republikanac ili demokrata, na rekordno je visokom mestu“, u otprilike dve trećine zemlje, kaže Keli Sadler iz AFA-e.
„To je opšte pitanje oko koga mogu da se slože i republikanci i demokrate.“
Negativna percepcija
Do dramatičnog skoka u negativnom doživljaju Kine svakako je došlo otkako je Tramp preuzeo dužnost i pojačao trgovinski rat.
Kad je u pitanju odgovornost Pekinga za virus korona, međutim, predsednik je redovno lelujao, povremeno zasipajući hvalospevima predsednika Si Đinpinga, povremeno kritikujući „kineski virus“.
Ali sad je počeo da se služi tvrdim govorom u kampanji, zarekavši se da će naterati Kinu da plati za nanetu štetu.
Agresivna retorika gradi se na sve većem besu u administraciji i među brojnim zakonodavcima zbog odsustva transparentnosti kineske vlade o virusu koji je doveo do globalne katastrofe.
Državni sekretar Majk Pompeo prilično je direktan po ovom pitanju. On redovno izjavljuje da kineskoj Komunističkoj partija ne sme da se veruje. On pažnju usmerava ka nesposobnosti Pekinga da zaustavi virus ubrzo nakon što se pojavio i sumnja u bezbednost kineskih laboratorija, što su sve optužbe koje Kina energično odbija.
Vlada zabrinutost zbog ponašanja Kine u najširem političkom spektru, kaže Majkl Grin, koji je bio savetnik za Aziju predsednika Džordža Buša.
Ali članovi Trampovog nacionalnog tima za bezbednost imaju „stav prema odnosima sa Kinom u kontekstu igre sa gubitkom ili dobitkom i posebnu su usredsređeni na to da spreče Kinu da izvuče korist iz bilo koje situacije.“
Kineska propaganda
Ponašanje predsednika Si Đinpinga takođe je „mnogo agresivnije“ od onog njegovih prethodnika, kaže Grin, istakavši opsežnu kampanju kineske propagande koja je čak sugerisala da je virus potekao od američke vojske.
„Iz Kine dolazi ideološki i geopolitički spin o igri na dobitak ili gubitak sa Amerikom koji potiče iz vremena pre Donalda Trampa.“
Ali taj nacionalistički autoritarni zaokret sukobljava se sa nacionalizmom „Amerike na prvom mestu“ Trampove administracije, pojačavši konfrontaciju i sprečivši onu vrstu saradnje koja bi mogla da se suprotstavi pandemiji i da spreči novu.
Grin ističe da je pre nego što je predsednik Tramp preuzeo dužnost bilo više od dvadeset američkih i kineskih stručnjaka iz Centra za kontrolu bolesti koji su „radili na ovim problemima“ u Pekingu.
U vreme kad je izbila kriza, bilo je ih je svega troje ili četvoro, mada on tvrdi da su obe vlade krive za to.
Eksperte za nacionalnu bezbednost potiru „njujorški globalisti“ iz kruga Trampovih bliskih saradnika, koji tvrde da je SAD-u Kina potrebna zbog poslovanja i trgovine.
„Odnos između Kine i SAD-a će u budućnost biti veoma neujednačen“, kaže Geri Lok, Amerikanac kineskog porekla koji je bio ambasador predsednika Obame u Pekingu.
„Biće antagonistički na jednom nivou, ali će želeti da sklopi krupnu saradnju na ekonomskom planu, zato što veliki broj američkih farmera zavisi od Kine koja treba da kupi ono što oni proizvedu.“
Sokolovi i golubovi
Kako se približavaju izbori, Tramp nagoveštava da će više slušati sokolove nego golubove iz svog kružoka oprečnih savetnika. A podržaće ga veliki broj republikanskih zakonodavaca koji podstiču administraciju da se suprotstavi Kini.
Nekolicina je usvojila zakone ili predstavila ideje koje bi kaznile Peking zbog skrivanja ili izvrtanja informacija o virusu korona. Države Misuri i Misisipi su preduzele neprikosnovene korake podnošenja tužbe radi odštete.
A najstroži kritičar Kine u Republikanskoj stranci, senator Tom Koton, otišao je do tolikog ekstrema da optuži kinesku vladu da je namerno dopustila da virus pobegne preko njenih granica, „zato što ako će već oni pretrpeti ekonomske posledice, neće dozvoliti da ostatak sveta nastavi da napreduje.“
Ali njegov poziv da se granice snabdevanja povuku u SAD izazvaće reakcije kod obe stranke, pošto je pandemija istakla u prvi plan američku zavisnost od Kine u pogledu lekova i medicinske opreme.
Ključno, vlada zabrinutost da će anti-kineska retorika učvrstiti atmosferu ksenofobije koja već raste zbog pandemije, što će za posledicu imati porast verbalnih i fizičkih napada na Amerikance azijskog porekla.
„Samo zato što sam Amerikanac kineskog porekla, to ne znači da sam zvaničnik kineske vlade“, prokomentarisao je Geri Lok jetko svoje neočekivano pojavljivanje u Trampovom političkom oglasu koji napada Džoa Bajdena.
Bajdena je kritikovala i levica zato što je „nadtrampovao Trampa“ umesto da ospori „rasističko nacionalistički“ diskurs.
Obe kampanje negirale su da potpiruju ksenofobiju. Ali Kina je nepogrešivo gurnuta u središte izbora u vreme kad su glasači besni i plaše se za primanja. Do novembra bi mogli da budu samo još bešnji i siromašniji.
Njihovi glasački listići pokazaće koga okrivljuju za to.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
