Demonstranti su se vratili na ulice gradova širom Mjanmara, samo nekoliko sati pošto je zabeležen najkrvaviji dan od vojnog puča 1. februara.
Izvestiteljka UN za Mjanmar Kristin Šrener Burgener izjavila je da je u sredu u Mjanmaru ubijeno 38 ljudi i da je to „najsmrtonosniji“ dan od puča u toj zemlji.
„Sada imamo više od 50 mrtvih od početka puča i mnogo ranjenih“, rekla je ona.
Svedoci tvrde da su bezbednosne snage pucale u masu bojevim mecima.
Od vojnog puča 1. februara u Mjanmaru su izbili protesti nezadovoljnih ljudi koji traže oslobađanje pritvorenih političkih lidera, pre svih Aung San Su Ći, čija je partija ubedljivo pobedila na izborima u novembru prošle godine.
- „Dole vojska – oslobodite naše lidere!“
- Prva žrtva – preminula devojka upucana na protestima u Mjanmaru
- Ko je Aung San Su Ći
U sredu su stotine ljudi odale počast 20-godišnjakinji Ćial Sin žrtvi protesta.
Na dan kada je ubijena, ona je nosila je majicu sa natpisom: „Sve će biti u redu“.
Tokom sahrane, ožalošćeni su pevali revolucionarne pesme i skandirali parole protiv državnog udara, izvestio je Rojters.
Na društvenim mrežama mnogi su joj odavali počast i nazivali je „herojem“ nacije.
Jedan muškarac, koji je bio s njom na protestima, rekao je da je ona nogom otvorila vodovodnu cev kako bi demonstranti mogli da isperu suzavac sa očiju.
Takođe je pokušala da mu pomogne dok je policija otvarala vatru.
„Rekla mi je: ‘Sedi! Meci će te pogoditi'“, ispričao je Rojtersu.
„Ona je brinula i štitila druge“.
Šta se desilo u sredu?
Policija i vojnici su, kako se izveštava, otvorili vatru bojevim mecima u nekoliko gradova i mesta.
„Nisu nas prskali vodenim topovima, [nije bilo] upozorenja da se raziđemo, već su pucali iz pušaka“, rekao je jedan demonstrant za Rojters.
Prema Rojtersu, policija je otvorila vatru i upotrebila suzavac za razbijanje demonstrancija u Jangonu i gradu Moniva.
Stanovnici su rekli da je pet borbenih aviona u četvrtak rano ujutro preleto grad Mandalej u borbenoj formaciji, što se činilo kao pokazivanje vojne moći.
Šta se desilo u Mjanmaru?
Okatko je vojska preuzela vlast 1. februara, na ulice mnogih gradova izašlo je hiljade ljudi, tražeći okončanje vojne vladavine i oslobađanje svojih demokratski izabranih lidera, mežu kojima Aung San Su Ći.
Demokratski izabrana liderka Mjanmara viđena je samo jednom u javnosti otkako je privedena u glavnom gradu Naj Pju Tav.
Tokom onlajna suđenja nju su videli njeni advokati.
Njene pristalice, kao i brojni borci za ljudska prava u međunarodnoj zajednici zahtevaju da bude oslobođena i poštovanje rezultata izbora održanih u novembru prošle godine.
Tada je Naciolna liga za demokratiju, na čijem je ona čelu, ubedljivo pobedila.
Vojni lideri tvrde da su puč izveli zbog navodnih brojnih izbornih nepravilnosti, što je nadležna državna komisija demantovala.
Međunarodna zajednica osudila je vojni puč uz pretnju sankcijama.
Amerika je prva uvela sankcije Mjanmaru, tačnije vojnom vrhu.
Pogledajte video: Lekari ustali protiv hunte
Šta je uradila vojska?
Vojska je saopštila da je proglašeno vanredno stanje na godinu dana.
Puč je kulminacija napetosti između vojske i vlasti, koje su porasle kada je na izborima izgubio opozicioni kandidat, kog je podržavala vojska.
Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je armija do demokratskih reformi 2011. godine, koje je povela Aung San Su Ći.
Vojska je navela da je moć prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga.
Zamenjeno je jedanaest ministara i zamenika, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.
Na prvom sastanku kabineta u utorak, 2. februara Min Aung Hlaing je ponovio da je preuzimanje vlasti bilo „neizbežno“.
Šta se desilo na izborima?
Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.
To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.
Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.
Izborna komisija odbacila je sve tvrdnje o nameštanju.
Pogledajte video: Fitnes instruktorka vežbala, iza nje vojni puč
Ko je Aung San Su Ći?
Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.
Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.
Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.
U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.
Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.
Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.
Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.
Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.
Međutim njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.
Tekst je ažuriran 4. marta 2021.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
