Konačno. Posle brojnih odlaganja zbog pandemije i iznenadne promene režisera, najnoviji dugo očekivani film o Džejmsu Bondu stigao je u bioskope – u Srbiji je premijera zakazana za 7. oktobar.
Nema vremena za umiranje je 25. film o Bondu i poslednje pojavljivanje Danijela Krega u ulozi tajnog agenta 007.
Da li, dakle, fantazija o Bondu ima bilo kakvih sličnosti sa životom u pravom MI6, britanskoj Tajnoj obaveštajna služba (SIS)?
I, možda još važnije, koliko relevantna jedna špijunska služba može da bude u ovom našem digitalnom dobu?
„Mislim da je najkrupniji način po kome se on razlikuje“, kaže Sem (nije njeno pravo ime), „taj da smo mi mnogo skloniji saradnji nego ljudi u filmovima o Bondu.
Veoma bi se retko, ako uopšte, neko upustio u akciju sam, bez ikakve podrške. Suština je u timskom radu… uvek imate bezbednosni tim uz sebe.“
- „Havanski sindrom“, agenti CIA i misterija mikrotalasa
- Šta rade srpske službe bezbednosti
- „Priče o utvarama”: Najveća špijunska afera u novijoj istoriji
Sem je kadrovska predmetna službenica u MI6 s iskustvom u kontraterorističkom radu, jedna od nekolicine aktivnih obaveštajaca sa kojima sam tražio da se sastanem da bi ih intervjuisao povodom najnovijeg filma o Bondu.
U redu, ako nisu baš Bond, šta tačno agenti pravog MI6 rade, bilo da im je sedište u zgradi na Temzi ili se nalaze „na terenu“ u inostranstvu?
„Postoji ogroman broj raznih uloga koje možete da obavljate“, kaže Tara, kojoj to takođe nije pravo ime.
„Imate vođenje i regrutovanje agenata, trebaju nam tehnički eksperti, imamo timove za komunikaciju, imamo probojne oštrice na prvim linijama fronta. Nikad jedna osoba nije sama.
Vrlo je malo sličnosti sa realnošću rada za SIS. I zato mislim ako bi neko došao ko želi da radi to, vrlo brzo bi shvatio tokom procesa prijavljivanja da to nije za njega.“
A naoružanje? Da li agenti MI6 nose bilo kakvo vatreno oružje?
Zvanični odgovor koji sam dobio glasio je: „To ne možemo ni da potvrdimo ni da negiramo.“
Ali jedan drugi agent MI6 mi je rekao:
„Ideja da imate nekoga ko samo upada svud po svetu i puca u ljude za nas je potpuna anatema. Neko takav prosto ne bi imao prolaz.“
- Zašto je ruski GRU, vojna obaveštajna služba, toliki strah i trepet
- I MI5 otvorio Instagram – gde su tu bezbednjaci iz Srbije
- Ko je bio dvostruki agent – Džordž Blejk
Ali zastanite samo na trenutak i setite se nekih od opasnijih delova sveta u kojima britanski inostrani obaveštajci najverovatnije operišu i teško je zamisliti da ako već nisu sami naoružani, neko njima blizak nije opremljen da motri na njih.
Strogo gledano, pripadnici MI6 nisu agenti.
Oni su obaveštajci koji se, tamo gde je gusto, trude da ubede prave agente – koji mogu da budu dobro pozicionirani pojedinci, na primer, unutar ćelije Al Kaide koja planira napade.
Ili one koji se nalaze u nuklearnom centru za istraživanje neke neprijateljske zemlje – da ukradu ključne tajne u ime vlade Njenog veličanstva.
Agenti su ti koji najviše rizikuju svaki dan, a MI6 očigledno ulaže velike napore da zaštiti njihove identitete i porodice.
Koliko se, dakle, obaveštajci koji vode agente zbližavaju sa njima, pitam. Mogu li oni da budu prijatelji?
„Oslanjaju se jedni na druge“, kaže Tom, još jedan aktivni pripadnik službe.
„Odgovorni ste za nečiji život i zato govorite jedni drugima stvari koje možda ne biste želeli da čujete, verovatno vodite neke veoma teške razgovore, ali sve se svodi na očuvanje njihove bezbednosti.“
„Ti ljudi zaista rizikuju živote da bi radili sa nama“, dodaje Tara.
„Neki od njih nisu veoma rizični. Ali postoji kategorija ljudi sa kojima nam je privilegija da sarađujemo, koji bi se, kad bi se otkrilo da rade sa nama, našli u velikoj opasnosti.
Mogli bi da izgube živote i mi to shvatamo veoma ozbiljno od prvog trenutka interakcije sa njima.“
- Mata Hari – od glamura i erotike do špijunaže i streljačkog voda
- Ko vas posmatra i prisluškuje
- Mašine za kodiranje „špijunirale strane vlade decenijama“
Mnogo toga se desilo u stvarnom svetu špijunaže za šest godina otkako se 2015. godine pojavio poslednji film o Bondu Spektra.
Samoproklamovani kalifat Islamske države pojavio se i nestao, sporazum da se suzbiju nuklearne ambicije Irana maltene je propao, a Kina je počela glasno da zahteva „povraćaj“ Tajvana.
Pune ruke posla za MI6.
Ali u doba kada svaka radnja koju obavljamo ostavlja nekakav digitalni otisak, ima li i dalje prostora za ljudski obaveštajni rad stare škole, oprobanu veštinu ubeđivanja ljudi da pomognu da se ukradu tuđe tajne?
„Ako pogledate neku vrstu životnog ciklusa podataka, od njihovog nastanka do analiziranja“, kaže Ema, kojoj to takođe nije pravo ime, viša unutrašnja tehnička službenica.
„Postoje ljudi koji učestvuju u tom procesu na svakom njegovom koraku. I to su odnosi koji mi gradimo.
- Najbolje pesme za Džejmsa Bonda koje nisu završile u filmovima
- Deca špijuni – kako britanska policija koristi maloletnike kao doušnike
- Šef nacističke policije u Beču špijunirao za Zapadnu Nemačku
Naravno, mi radimo na iskorišćavanju svih tih tehnologija kao podrške našim obaveštajcima na terenu.“
Postoji li, dakle, prava radionica puna raznih sokoćala duboko u utrobi sedišta MI6 u londonskom Vaukshol Krosu?
Da, izgleda da postoji.
„Prilično je drugačije od onoga što viđamo na filmu“, kaže Ema.
„Imam mnogo veći tim inženjera koji rade za mene da bi nam otvorili nove mogućnosti. I za razliku od filmova, ne nosimo svi bele mantile i ne izgledamo svi kao štreberi.
Ali što se tiče samih uređaja, tesno sarađujemo sa obaveštajcima kako bismo saznali šta je to što oni žele.“
Prošlo je skoro 60 godina od pojavljivanja prvog filma o Bondu, Doktor No iz 1962, a onda još decenija više otkako je pisac Ijan Fleming prvi put stvorio fiktivni lik tajnog agenta 007 nakon što je radio za pomorsku obaveštajnu službu.
Od tada se lice špijunaže promenilo do neprepoznatljivosti.
Danas imate oficire u višim ešalonima MI6 koji su karijere započeli u vreme još od pre pojave mobilnih telefona i interneta, a kamoli društvenih mreža.
Dosijei su se uglavnom čuvali u fizičkim sefovima i čeličnim ormarima.
Biometrijski podaci se još nisu koristili, a, zvanično, MI6 nije ni postojao sve do 1994. godine.
U ono vreme bilo je relativno lako prebaciti tajnog agenta preko granice na neprijateljsku teritoriju uz pomoć lažnog identiteta i ponekad, bukvalno, lažne brade i naočara.
Danas je sve to mnogo teže – mada ne i nemoguće.
Uzmite na primer tim ruskog GRU koji je 2018. neometano otputovao do Solsberija da bi, prema tvrdnji gradske policije, pokušao da ubije KGB agenta Sergeja Skripala.
Današnja revolucija podataka, sa sve prepoznavanjem dužica, biometrijskim podacima, veštačkom inteligencijom, sajber svetom, enkripcijom i kvantnim kompjuterima, stavila je veliki naglasak na tehnologiju u špijunaži.
Ali ljudski obaveštajni rad uvek će biti nezamenljiv, kaže ser Aleks Janger, koji je vodio MI6 šest godina, sve do kraja prošle godine.
Njegov fiktivni filmski ekvivalent M, u tumačenju Rejfa Fajnsa, u Nema vremena za umiranje proročki upozorava da se „svet naoružava brže nego što mi možemo da reagujemo“.
To je nešto zbog čega stvarne žene i muškarci iz MI6 očigledno i dalje moraju da odlaze na posao.
Pogledajte video o tome kako neko može da vas špijunira preko telefona
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
