Džo Svinson: Da li ova žena može da donese sreću Liberalnim demokratama

Uoči parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji donosimo vam profile lidera najvećih partija.

U ranim jutarnjim satima 8. maja 2015. godine, Džo Svinson stajala je na improvizovanoj bini u fitnes centru i pripremala se da primi vest kako je izgubila poslaničko mesto u Parlamentu.

Delovalo je kao da je na ivici suza, stojeći pored drugih kandidata u Istočnom Danbartonširu, dok je zvaničnik izborne jedinice čitao rezultate prema kojima je Džon Nikolson iz Škotske nacionalne partije izabran na njeno mesto.

• Najdžel Faraž: Priča o „Mister Bregzitu“
• Džonson: Imam plan, a jedina alternativa je Bregzit bez sporazuma

Bivša ministarka privrede bila je jedna od mnogih poslanika Liberalnih demokrata koju su glasači odbacili nakon pet štetnih godina u koalicionoj vladi sa konzervativcima.

Od 57 liberalnih demokrata u parlamentu koliko ih je bilo pred opšte izbore 2015. godine, „preživelo“ ih je svega osmoro.

Ali za Džo Svinson, ova „surova i preka noć“ – kako ju je opisao lider njene partije Nik Kleg – bila je još gora zbog činjenice da je njenog muža zadesila ista sudbina.

Skoro 650 kilometara južno u Viltširu, Dankan Hejms, poslanik Liberalnih demokrata za kog se Svinson udala 2011. godine takođe je izgubio poslaničko mesto. Ovaj bračni par, oboje u tridesetim sa šesnaestomesečnim sinom, ostao je preko noći bez posla.

„Bilo je teško“, kaže mi Svinson.

„I trebalo nam je vremena da prokljuvimo šta ćemo dalje da radimo.“

Ali to nije bila, čini se, najniža tačka u njenoj karijeri. U međuvremenu je obelodanila da se osećala gore ujutro posle referenduma o EU.

I sada, četiri godine posle gubitka poslaničkog mesta, nakon što je uspela da ga povrati, Džo Svinson se ponovo vozi autobusom za predizbornu kampanju.

Na jednoj strani autobusa je nalepljena ogromna slika njenog lica, uz slogan: „Zaustavimo Bregzit“. To je ona obećala da će i uraditi, ukoliko Liberalne demokrate izvedu političko čudo i osvoje većinu.

U mnogo verovatnijem slučaju da nijedna stranka nema većinu u Parlamentu, Svinson i njena partija mogli bi da budu odlučujući faktor u ravnoteži moći.

Ali ona je sebe bezrezervno predstavila kao kandidatkinju za premijerku i u najmanju ruku je odlučna da ostvari veću vidljivost na najnepredvidivijim izborima u istoriji.

Detinjstvo i mladost

Posteri grupe Take That na zidovima dečje sobe mlade Džo Svinson otkrivaju samo polovinu priče.

Jeste, ona je po mnogim aspektima bila tipična tinejdžerka, koja je preko vikenda radila u Mekdonaldsu i putovala sa prijateljicama na odmor u Španiju, ali jednako kao što je patila za Markom Ovenom, od najranijeg doba iskazivala je i politički instinkt.

Sa 10 godina pisala je pisma svom poslaniku, a u srednjoj školi je pokrenula kampanju da se devojkama dozvoli da nose pantalone u školu. Verovatno zvuči osvežavajuće ili iritirajuće, u zavisnosti od nivoa vašeg cinizma, Svinson tvrdi da je „oduvek želela da menja svet“.

Rođena u februaru 1980. godine, Džoen Kejt Svinson odrasla je u gradiću Milngejvi, severozapadno od Glazgova, kao mlađa od dvoje dece.

Njena majka Anet bila je nastavnica u osnovnoj školi, a njen otac Pit radio je u službi za lokalni ekonomski razvoj. Iako njeni roditelji nisu bili izrazito politični, njihova aktivnost u lokalnoj zajednici očigledno je ostavila traga. Ona se seća kad joj je tata prvi put dao prepoznatljive Fokus letke Liberalnih demokrata i podsticao je da „zapne i obavi ono što se mora“.

„Njih dvoje su se mnogo zalagali za javno dobro“, kaže ona.

Svinson se sa 17 godina učlanila u stranku koju sada prevodi, ali u tom trenutku nije imala nameru da joj politika bude životni poziv. Bila je to 1997. godina, a Laburistička partija Tonija Blera upravo je odnela ubedljivu pobedu na izborima.

Zašto je, dakle, odlučila da je ne ponese taj talas promena u britanskoj politici?

Ovoj partiji ju je privukao, tvrdi ona, Pedi Ešdaun – tadašnji lider Liberalnih demokrata – i njegova borba za obrazovanje i izmenu izbornog sistema.

„Odrasla sam na zapadu Škotske gde su, kuda god da ste okrenuli glavu, bili poslanici laburista.“

Proporcionalni sistem, za koji se Liberalne demokrate odavno zalažu, delovao je kao jedina ispravna opcija i podstakao je Svinson da se angažuje kad je pošla na fakultet.

Politika joj je i dalje bila više hobi nego životni poziv, ali dok je studirala poslovni menadžment na Londonskoj školi ekonomije, Svinson se borila za bolji pristup internetu u studentskom smeštaju.

Bio je to još jedan primer njene ljubavi prema tehnologiji, nakon što je kao školarka pisala pismo „Kutku za igrice“ časopisa Smash Hits o „kodovima za varanje“.

Dok je studirala, postala je žrtva seksualnog napada, opisavši kasnije kako je muškarac za kog je mislila da joj je prijatelj pokušao da je siluje.

Godine 2018. napisala je da ljudi moraju da shvate da njeno iskustvo „nije neuobičajeno“ i pozvala na bolju edukaciju o dobrovoljnom pristanku u školama, na koledžima i fakultetima.

Svinson je diplomirala sa najvišim ocenama. Njen prvi posao, za koji kaže da ga je „obožavala“, bio je za Viking FM, komercijalnu radio stanicu u Halu, gde je bila marketing menadžerka. Ali nešto joj je očigledno nedostajalo.

„Bio je to zabavan posao kad sam imala 21 godinu, ali nisam se osećala kao da svet pretvaram u bolje mesto.“

Ali čak i tad, odluku da se kandiduje za Parlament 2001. godine i dalje nije smatrala početkom političke karijere. Neko je, kaže ona, sugerisao da bi to moglo da joj bude zanimljivo iskustvo.

„Beba u Domu“

Džo Svinson je izabrana za poslanika kao predstavnica Istočnog Danbartonšira 2005. godine sa 42 odsto glasova u njenoj izbornoj jedinici.

Kao najmlađa poslanica u ono vreme – sa 25 godina – bila je poznata kao „Beba u Domu“. „Bezvezan nadimak“, prema njenom mišljenju.

Jedan od trenutaka koji je definisao njenu parlamentarnu karijeru nastupio je mnogo kasnije, kad je postala prva poslanica koja je unela bebu u Donji dom parlamenta tokom rasprave. Rekla je da joj je to „došlo prirodno“, budući da je upravo nahranila tromesečnog sina Gabrijela pre nego što je morala da se vrati u salu.

U ono vreme, u septembru 2018. godine, ona je za BBC rekla: „Opcije su bile: da ga probudim i dam nekom drugom na 20 minuta ili da uđem i sednem, ne smetajući nikom. On je spavao veći deo vremena.“

Poslanica je to opisala kao „korak ka modernizovanju Parlamenta“ i to je nesumnjivo pojačalo njen kredibilitet kao zagovornice rodne ravnopravnosti.

Ipak priznaje da je bila naivna kad su u pitanju razmere neophodnih promena.

„Kad sam počela da se bavim politikom, a već sam bila odrasla osoba, mislila sam da su mnoge te bitke već dobijene.“

„Radeći u politici 10 godina sve do 2015. godine i krećući se po političkim kuloarima moći, shvatila sam koliko puta još mora da se pređe.“

Ta promena u pristupu polici ogleda se u modifikacijama koje je Svinson unela u stil nastupa.

U prvom govoru, obratila se oskudno posećenom Donjem domu parlamenta uvežbanim stavom koje ne bi bio neuobičajen u fakultetskom debatnom klubu.

Govorila je o potrebi da se mladi ljudi više angažuju u politici, pozivom generaciji, koja izaziva mali transfer neprijatnosti, da će biti potrebno više od „bejzbol kačketa i tekstualnih poruka“.

Van Parlamenta, Svinson se posvetila trčanju kao hobiju i dovršila Loh Nes maraton za četiri sata, sedam minuta i 18 sekundi.

Sakupila je novac za kampanju za lečenje anafilakse, što je cilj za koji je lično vezana, budući da pati od ozbiljne alergije na orahe. Ona je 2013. godine hitno prebačena u bolnicu gde kaže da su joj lekari „spasli život“.

Iako se broj glasova za nju smanjio, Svinson je ponovo izabrana u parlament 2010. godine. Kaže da je nakon toga primetila izvesnu promenu u stavu njenih kolega poslanika.

„Sećam se da sam primetila razliku kad sam ponovo izabrana. Ima nečega u tome kad se borite za svoju poziciju i ponovo je osvojite što prosto zahteva drugi nivo poštovanja.“

Sa tim poštovanjem stići će i odgovornost rada u vladi. A sa njim, neprijatni kompromisi i neispunjena obećanja koja žive dugo u sećanju mnogih.

Koaliciona vlada

Ubrzo nakon njenog reizbora, došlo je do surovog susreta sa realnošću šta će tačno koaliciona vlada sa konzervativcima značiti za Liberalne demokrate.

„Sećam se osećaja duboko u utrobi kad sam čula šta planiramo da uradimo“, rekla je Svinson za časopis Liberejter u junu 2019. godine.

Partija se spremala da prekrši obećanje da neće podržati bilo kakvo povećanje školarine za đake u Engleskoj, što je izazvalo otpor i ostavke mnogih u novoosnovanoj koaliciji.

Planovi su usvajani dok su u pozadini održavani protesti, kad je, prema nekim procenama, na ulice izašlo 50.000 ljudi da izrazi svoje nezadovoljstvo.

Svinson je, međutim, glasala za tu politiku i na tu odluku danas gleda sa žaljenjem.

„Naučila sam da verujem instinktu i da nikad više ne dovodim u pitanje odluku koju sam prvobitno smatrala pogrešnom.“

Svinson je tada govorila o potrebi da partija „preuzme odgovornost za neuspehe“ koalicione vlade.

„Izgubili smo previše rasprava. Kad su se oni borili prljavo, mi smo bili suviše ljubazni“, rekla je na konferenciji Liberalnih demokrata kao potpredsednica 2018. godine.

Istorijat njenih glasanja u Parlamentu to i odslikava i mogao bi da se pokaže kao neprijatno štivo za buduće glasače Liberalnih demokrata prilikom vaganja prošlih odluka lidera stranke.

Uz mere štednje, Svinson se i dalje najviše vezuje za ekonomsku politiku koalicije.

Svinson je izjavila da žali zbog glasanja za neke mere štednje dok je bila u vladi, ali tvrdi da su Liberalne demokrate sprečile da se ne preduzmu još strože mere.

„Sa finansijskom krizom koja je bila u toku, morali smo da smanjimo budžete. Morali smo da zauzdamo troškove zbog deficita.“

Ali kad su došli izbori 2015. godine, glasači su presudili i Svinson se našla, zajedno sa desetinama poslanika Liberalnih demokrata, izbačena iz Parlamenta i na ulici.

Liderstvo

Možda je u javnosti teško pronaći simpatije za poslanike koji ostanu bez posla, ali nekadašnji lider Liberalnih demokrata, Vins Kejbl, koji poznaje i Svinson i njenog muža, kaže da su oni pretrpeli težak udarac.

„Maltene su se našli na ulici, ne bukvalno, ali su se obreli u jednoj veoma nezavidnoj situaciji.“

„Bio sam istinski impresioniran njenom otpornošću i uspehom u borbi sa tom situacijom, a da se usput ne raspadne, da uradi to na jedan veoma praktičan način i na kraju izađe kao pobednica.“

Svinson poredi to iskustvo s onim kroz koje je prošao njen otac kad je u pedesetim godinama otpušten kao tehnološki višak.

„Sećam se da sam gledala kako moj tata prolazi kroz to kad sam bila tinejdžerka… i to je bilo zaista teško.“

Stariji sin bračnog para, Endrju bio je „sjajan eliksir“, prema njenim rečima.

„Svaka pomisao na to da samo sediš utučen odmah bi nestajala kad imaš šesnaestomesečnu bebu koja želi da ustane, igra se, ide u park i radi sve na svetu.“

Ona je iskoristila tu priliku da napiše knjigu Jednaka snaga: Rodna ravnopravnost i kako je postići, shvativši da to „nije problem koji će se u vladi rešiti sam od sebe“.

I dalje je osećala magnetsku privlačnost politike. Ona je 2017. godine ugrabila priliku da ponovo osvoji svoje poslaničko mesto i vrati se u Parlament.

U jednom pabu u južnom Londonu, jedne večeri nedugo pre nego što su raspisani opšti izbori 2019. godine, poslanici Liberalnih demokrata okupili su se u neobaveznom večernjem izlasku. Jedna poslanica koja se nedavno učlanila u stranku pomenula je da je to prvi put da se smejala sa kolegama posle dugo vremena.

„To je prvi put otkako se ja sećam da sam imala prijatno druženje sa kolegama sa posla.“

Grupa je izašla na večeru u jednom pabu u Kensingtonu, „ništa otmeno“, kaže ova poslanica, ali ona smatra Svinson zaslužnom za svest o važnosti održavanja morala u stranci.

„Ona smatra da je važno da to redovno radimo.“

Iako priznaje da je odavno razmišljala o tome da li bi mogla da vodi partiju, odluku o tome da se oproba u tome Svanson nije donela rano.

„Nisam ni primetila kad se to desilo“, kaže ona.

Kad je njen prethodnik prvi put najavio nameru da se povuče krajem 2018. godine, njeno druge dete imalo je tek dva meseca.

„U to vreme sam uglavnom razmišljala samo o tome da li ću uspeti da obučem i dovršim ispijanje šolje hladnog čaja“, dodaje ona.

U julu ove godine, Džo Svinson je izabrana za liderku Liberalnih demokrata, osvojivši 47.997 glasova, protiv rivala ser Eda Dejvija koji je osvojio 28.021 glasova.

Nevezano za izlazak na piće posle posla i prijateljske poruke preko Vocapa upućene kolegama, njeno liderstvo pokazuje i beskompromisni karakter.

„Ona se loži na autoritet“, izjavio je jedan njen kolega iz Parlamenta.

„Ukoliko je potrebno, ume da bude veoma stroga prema ljudima koji se ne povinuju uputstvima ili nisu dorasli poslu.“

„Što se tiče toga kako rukovodi osobljem, ako nisu dorasli poslu, moraju da odu. Ima veoma visoke standarde i stroga je njihovoj primeni.“

Partijska kultura Liberalnih demokrata takva je da se malo toga dešava bez odobrenja lokalnih članova, a odluke o politici stranke često donosi odbor.

Obraća se velika pažnja na detalje, što ume da bude frustrirajuće za one koji blisko sarađuju sa Svinson.

Frenk Bols navikao je da se leci za izbornu jedinicu vraćaju obeleženi „klasičnim ljubičastim markerom“.

„Listovi papira ne odlaze u svet dok nije dobila priliku da škraba po njima i prepravi ih.“

„Ponekad moramo da kažemo: ‘Odstupi, Džo, napisaćemo ih mi, ti imaš pametnija posla.'“

Kao liderka stranke koja brani svega 19 poslaničkih mesta, kad objavite da ste kandidat za vođenje zemlje to mora da izazove, i jeste izazvalo, određeni stepen poruge i podsmeha.

Ali njen prethodnik je uradio isto to i on insistira da je to jedina opcija ukoliko Svinson želi da bude shvaćena ozbiljno.

„Vrlo su male šanse, ali to je potpuno legitimna ambicija i ako je nemate, ljudi će pitati zašto smo, kog vraga, uopšte tu“, rekao je ser Vins Kejbl.

Svinson priznaje da bi to bio „veliki korak“ kad bi Liberalne demokrate osvojile većinu, što je sve samo ne ublažena procena.

Nasledivši partiju u dobroj formi i prihvativši poslanike iz drugih partija željnih da se voze na anti-bregzitovskom talasu Liberalnih demokrata, očekivanja među sledbenicima stranke su ogromna.

Svinson će biti ocenjena na osnovu toga koliko poslaničkih mesta njena partija osvoji na opštim izborima. Niko ne želi da priča o konkretnim brojkama, ali njihova željena gornja granica „veoma je visoka“, sugerišu insajderi iz stranke.

Upitana da li je razmišljala o pobedi i da li vidi sebe u Broju 10, Svinson se smeje.

„Jesam, ali ne razmišljam o ovom drugom delu, zato što nisam sigurna da mi se dopada pomisao na selidbu.“

Dug je put od Istočnog Danbartonšira do Dauning strita, na kraju krajeva.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]