Ergodan se suočava s neizvesnim rezultatom izbora

Kad je konačno prolećna kiša pala nad Bosforom, zastave političkih partija u istanbulskom kvartu Bešikštaš skroz su pokisle, a mokri plakati su ležali na trotoaru.

Ali pljusak nije uticao na duh aktivista opozicije koji su puni optimizma pred izbore koji se održavaju 24. juna.

„Trebalo je da zatvorimo u 8 uveče“, rekao je jedan aktivista u šatoru gde se deli promotivni materijal. „Ali ima toliko interesovanja da ćemo morati da ostanemo do 11.“

Kada su vanredni predsednički i parlamentarni izbori bili raspisani u aprilu, delovalo je da će predsednik Redžep Tajip Erdogan odneti laku pobedu.

Iznenadio je opoziciju, partija levog centra Republikanska narodna partija (CHP) imala je problem da pronađe svog kandidata, a nacionalistička partija nije mogla da pronađe dovoljno kandidata za poslanike.

Ali šest nedelja je dug period u turskoj politici.

Turska opozicija imenovala Erdoganovog rivala

Zašto Erdogan pravi miting u Sarajevu

Ko su Erdoganovi protivnici?

U međuvremenu Republikanska narodna stranka predstavila je energičnog i popularnog kandidata, takođe je pomogla nacionalističkoj Dobroj stranci (IYI) da učestvuje na parlementarnim izborima, tako što je „pozajmila“ svojih 15 poslanika, opozicija je stvorila široku koaliciju po prvi put kako bi i male stranke prešle cenzus, koji je postavljen visoko, a turska lira doživela je oštar pad u odnosu na dolar, u jednom trenutku izgubila je 20 odsto vrednosti, čime je poljuljana vera u „Erdoganoekonomiju“.

Ali predsednik i dalje ostaje teško savladiv politički protivnik.

Pobedio je na svim izborima u prethodnih 15 godina; oko 90 odsto turskih medija podržavaju vladu; njegovo konzervativno glasačko telo ga obožava; po istraživanjima javnog mnjenja nalazi se ispred protivkandidata – ali ne dovoljno da bih pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora i verovatno ne dovoljno da zadrži većinu u parlamentu.

Uspod „vučice“

Učiteljica u penziji Gulzeren Ulučaj pokušala je da ignoriše kišu na Bosforu, zakačivši bedž na jaknu na kome je slika sunca – simbol nove Dobre stranke.

Partiju je osnovala Meral Aksener, nekadašnja ministarka unutrašnjih poslova koja je zastupala tvrdu politiku protiv militantnih aktivista Kurdske radničke partije (PKK) tokom talasa nasilja 1997. Međutim, promenila je kurs i predstavlja se kao prodemokratska nacionalistkinja, s nadimkom „vučica“.

Tokom kampanje obećala je da će prodati turski javni servis, koji podržava vladu, a da će prihod od toga biti podeljen građanima.

„Ona je hrabrija od većine muškaraca“, Ulučaj je rekla s osmehom. „Nije potkupljena, a nije ni lopov. Ona je sve što ova vlada nije.“

Pravi trenutak za sekularnog kandidata

Pre nekoliko nedelja se pretpostavljalo da ukoliko dođe do drugog kruga na predsedničkim izborima, Aksener će biti protivkandidat predsedniku Erdoganu.

Ali se čini da je trenutno popularniji kandidat CHP partije, Muharem Ince.

Dugogodišnji poslanik i nekadašnji profesor fizike iskoristio je trenutak, ali i zapaljivu retoriku kojoj je Erdogan sklon.

Obećao je da će luksuznu predsedničku palatu pretvoriti u naučni institut, skratiti obavezni vojni rok i ukloniti krivično delo „uvrede predsednika“ za koje su mnogi danas optuženi.

„Ako budem izabran, moći ćete slobodno da tvitujete“, obećao je.

Ova partija uglavnom ima problem da dođe birača, koji nisu deo njenog tradicionalno sekularnog glasačkog tela. Inceova porodica je religiozna – njegova majka i sestra nose maramu, a način na koji se on obraća biračima nije isključiv.

„On ume da razgovara s mladim ljudima, pošto je bio učitelj“, kaže dvadesettrogodišnji Dogan Kiroglu, koji radi na štandu ove partije na Bešiktašu. „Erdogan je koristio ovaj način obraćanja 16 godina – sada je na svom kraju. A Ince je na početku.“

Kako glasanje funkcioniše

• 56 miliona glasača u zemlji i 3 miliona iseljenika glasaće za predsednika i 600 poslaničkih mesta u parlametnu
• Iseljenici počinju s glasanjem 7. juna
• Ako niko ne osvoji 50 odsto glasova na izborima za predsednika, dva najbolje plasirana kandidata idu u drugi krug 8. Jula
• Istraživanja pokazuju da Erdogan neće uspeti da pobedi u prvom krugu

Kurdski faktor

Na izborima se takođe kandidovao Selahatin Demirtas, iz prokurdske HDP partije, koji je u zatvoru od novembra 2016, nakon velike akcije protiv ljudi koji su navodno organizovali puč.

U pomalo kafkijanskom maniru, on izlazi na izbore iako je u zatvoru.

Na njegovu harizmu reaguju mnogi Kurdi i turski levičari, ali nacionalisti ga povezuju s militantnim krilom PKK partije.

Ako njegova partija pređe cenzus od 10 procenata, najveći na svetu, neophodan za ulazak u skupštinu, onda će vladajuća stranka AKP, koja predvodi desničarsku koaliciju, izgubiće većinu.

Šta ako Erdogan pobedi?

Čak i da Erdogan zadrži predsedničku poziciju, korišćenje ogromnih moći koje su mu date na referendumu održanom prošle godine, gubitak skupštinske većine će ga u tome ograničiti.

„U kohabitaciji, on može da objavljuje dekrete, a parlament da ih ne izglasa“, kaže profesor Soli Ozel sa Kadir Has univerziteta.

„Po novom sistemu, skupštini su oduzete neke ingerencije – ali i dalje ima moć.“

Osvajanjem novog mandata, Erdogan će biti šef države koji ima izvršnu moć, čime je mesto premijera postalo nepotrebno.

Imaće mogućnost da neke zakone odobri dekretom, bira ministre i sudije, kao i da raspusti parlament, koji i dalje može da zahteva istragu o predsedniku ili da inicira opoziv.

Ince i Aksener kažu da ova reforma koncentriše previše moći u rukama jednog čoveka i da će smanjiti svoja ovlašćenja u slučaju da budu izabrani.

Ono što mnoge brine na ovim izborima su neregularnosti – pretnje glasačima na jugoistoku, gde ima najviše Kurda, kao i promene izbornih zakona koje olakšavaju nameštanje rezultata.

Iako se najavljuje da će nadzor izbora biti sveobuhvatan, ali zbog otvorenih pitanja vezanih za prošlogodišnji ustavni referendom i vanredno stanje koje i dalje traje, strahovi da će biti izborne krađe su veliki.

Sve ukazuje da će Erdogan na kraju ipak pobediti.

Kemal Ćivan, koji nosi sa sobom letak Erdoganove partije, obožava svog predsednika. „Sećam se kad nismo imali vodu. On nam je dao metro, bolnice i škole. Strane sile izazivaju ekonomske probleme – u pitanju je međunarodna zavera.“

Ako dovoljno glasača misli ovako, predsednik će moći da pregura tešku ekonomsku situaciju, s inflacijom iznad 12 odsto i padom kreditnog rejtinga zemlje.

„Za šest meseci, svi će osetiti efekte inflacije“, kaže Ozel. „Ali ukoliko opozicija ne ubedi birače da bi oni znali kako bolje da se nose s tom situacijom, bojim se da će ljudi nevoljno glasati ponovo za Erdogana. Pitanje je koliko su ljudi lojalni.“

Lojalnost partiji, kredibilitet izbora, čitava Erdoganova era – sve je to dovedeno u pitanje u jednom od najtežih perioda u Turskoj u poslednjih nekoliko godina.