Nacionalističke stranke i partije krajnje desnice na izbore za Evropski parlament gledali su kao na priliku za uspon.
Za sada je očigledno da je tu priliku iskoristila francuska ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje koju vodi Marin le Pen.
Ta stranka osvojila je 0,9 odsto glasova više od stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Podrška ovim partijama raste unazad godinu dve – stranka krajnje desnice na vlasti je u Austriji, a nacionalistička Liga vodi populističku koaliciju u Italiji. U Španiji je stranka ekstremne desnice ušla u parlament prvi put nakon smrti diktatora Franciska Franka 1975. godine.
Lider italijanske Lige i potpredsednik Vlade u toj zemlji Mateo Salvini je sa strankom Matin le Pen formirao panevropski blok.
Uspon desnice delom je rezultat političkih elita, ali i posledica talasa nezadovoljstva zbog globalizacije, imigracije, razvodnjavanja nacionalnog identiteta i same Evropske unije.
Dakle, gde u Evropi vladaju nacionalisti?
Italija
Mateo Salvini pojavio se kao dominantna figura koja pokušava da ujedini nacionalističke stranke na evropskom nivou. Bio je poslanik u Evropskom parlamentu, a njegova desničarska partija Liga sa pokretom Pet zvezda formirala je vladu u junu 2018. godine.
Uspon Lige usledio je nakon finansijske krize i velikog priliva migranata iz Severne Afrike posle 2015. godine. Kao ministar unutrašnjih poslova, Salvini je predvodio antimigracionu politiku nove vlade koja je zabranila brodovima za spasavanje da se usidre u italijanske luke.
Njegova stranka već dugo važi za evroskeptičnu, a predstavnici partije koji su se kandidovali za mesta u Evropskom parlamentu žele da Italija prestane da koristi evro kao valutu.
Nemačka
Nastala pre samo šest godina, krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) 2017. godine prvi put je ušla u parlament. Sa 12,6 odsto osvojenih glasova, ova stranka postala je najveća opoziciona partija u Nemačkoj.
AfD je antievropska stranka koja se zalaže za strogu antiimigracionu politiku i podršku gradi na zabrinutosti nekih Nemaca zbog jačanja uticaja Islama. Popularnost stranke porasla je nakon što je Nemačka prihvatila više od milion izbeglica i migranata bez dokumenata.
Uprkos pokušajima kancelarke Angele Merkel da pooštri migrantsku politiku, to pitanje je pomoglo usponu AfD-a, pa ta stranka sada ima predstavnike u svakom državnom parlamentu.
Španija
U Španiji je stranka Voks iznenada stekla popularnost i postala prva partija ekstremne desnica koja je ušla u parlament nakon pada vojne diktature.
Predstavnici Voksa tvrde da brane jedinstvo Španije, obećavaju da će deportovati ilegalne migrante i ukinuti zakone protiv rodnog nasilja. Stranka Voks je osvojila značajnu podršku pozivajući na suspenziju autonomije Katalonije, nakon što su u oktobru 2017. godine propali izbori za nezavisnost.
Mnogi su verovali da Španci nikada neće podržati krajnje desničarsku stranku zbog onoga što su preživeli pod diktatorom Fransiskom Frankom. Ipak, Voks je krajem prošle godine osvojio desetak mesta u regionalnom parlamentu Andaluzije i ušao u parlament sa drugim krajnje desničarksim partijama.
Na izborima održanim 28. aprila ova stranka osvojila je više od 10 odsto glasova, odnosno 24 mandata.
Austrija
Slobodarska partija postala je jedina stranka krajnje desnice na vlasti u zapadnoj Evropi kada je stupila u koaliciju sa konzervativnim kancelarom Sebastijanom Kurcom 2017. godine.
Njegova Narodna stranka je uz Socijaldemokratsku partiju dugo vodeća na austrijskoj političkoj sceni.
Kao i u Nemačkoj, migrantska kriza je glavni razlog uspona Slobodarske partije.
Francuska
Uprkos naporima Marin le Pen da učini krajnju desnicu prihvatljivom za većinu Francuza, na izborima za predsednika u maju 2017 nju je porazio Emanuel Makron.
Mesec dana kasnije, njena krajnje desničarska stranka Nacionalni front nije uspela da pređe cenzus na parlamentarnim izborima.
Rezultati za evropski parlament, međutim, pokazuju da je ta stranka ostvarila dobar rezultat.
Stranka Marin le Pen protivi se evru i krivi EU za dolazak migranata, a uspostavila je i saradnju sa drugim nacionalističkim i krajnje desničarskim strankama u Evropi.
Švedska
Antiimigrantska stranka Švedske demokrate ostvarila je značajne rezultate na opštim izborima 2018. godine osvojivši oko 18 odsto glasova.
Stranka ima korene u neonacizmu, ali je u proteklih nekoliko godina promenila imidž i prvi put ušla u parlament 2010. godine. Protivi se multikulturalizmu i želi strogu kontrolu imigracije.
Švedska je prihvatila više tražilaca azila po glavi stanovnika nego bilo koja druga evropska zemlja i ima jedan od najpozitivnijih stavova prema migrantima.
Finska
Krajnje desničarska Partija Finaca na opštim izborima osvojila je drugo mesto.
Ta partija je dobila samo 0,2 odsto glasova manje od pobedničke Socijaldemokratske partije.
Njen uspeh izgrađen je na dve politike: protivljenje imigraciji i odbacivanje ambicioznih politika usmerenih na borbu protiv klimatskih promena.
Ovaj rezultat pokazuje da se stranka oporavlja posle izbora održanih 2015. godine kada je popularnost opala zbog podela u stranci.
„Nisam mogao da očekujem ovakav rezultat. Niko nije mogao“, rekao je lider stranke Jusi Hala-aho.
Estonija
Krajnje desničarska Konzervativna narodna stranka Estonije prvi put se našla u parlamentu nakon izbora 2015. godine.
Četiri godine kasnije, ta stranka je udvostručila broj glasova na skoro 18 odsto, što je čini trećom najvećom strankom.
Ta stranka sprovodi antiimiogracionu politiku i protivi se istopolnim brakovima.
Njen lider Martin Helme jednom prilikom je rekao da samo belcima treba dozvoliti da se presele u Estoniju.
Mađarska
Mađarski premijer Viktor Orban 2018. godine dobio je treći mandat nakon ubedljive pobede na izborima.
Pobeda je, kaže on, dala Mađarima „mogućnost da se brane i odbrane Mađarsku“.
Mađarska ima dve nacionalističke partije, a Jobik pokušava da izbegne krajnje desničarsku prošlost i privuče birače sa centra političke lestvice, te da dobije 19 odsto glasova iz 2018.
Slovenija
Antimigrantska Slovenačka demokratska stranka bila je najveća stranka na ovogodišnjim opštim izborima.
Stranku predvodi bivši premijer Janez Janša.
Rekao je da želi da Slovenija „postane zemlja koja će na prvo mesto staviti blagostanje i sigurnost Slovenaca“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
