Olivera Katarina i Bekim Fehmiju u filmu „Skupljači perja"

Arhiv Jugoslovenske kinoteke
Olivera Katarina i Bekim Fehmiju u filmu „Skupljači perja“

Koliko puta ste čuli repliku „Lepa Brena za četiri osobe“?

A sa kafanskom atmosferom povezivali scenu u kojoj muškarac lomi čaše i seče ruke na srču uz pesmu Đelem, đelem?

Ovi primeri iz Tesne kože i Skupljača perja su među najpoznatijim scenama izvođenja narodne muzike u filmovima.

„Komedija ili teška depresija“ – ovako Ana Vučković, spisateljica i novinarka u emisiji Filmorama na Radiju Beograd 2, opisuje za BBC na srpskom scene u kojima se folk pevači pojavljuju u jugoslovenskom filmu.

Možda će taj utisak promeniti film i TV serija Toma o životu Tome Zdravkovića u režiji Zorana Lisinca i produkciji Dragana Bjelogrlića, koji se trenutno snimaju.

Kroz priču o pevačevom putu ka uspehu početkom sedamdesetih, film će ponuditi uvid u tadašnju scenu novokomponovane muzike čiji su akteri bili, između ostalih, i Silvana Armenulić, Lepa Lukić i Predrag Živković Tozovac.

Ivan Zekić (Tozovac), Andrija Kuzmanović (menadžer Drnda), Olivera Bacić (Lepa Lukić), Milan Marić (Toma Zdravković) i Tamara Dragičević (Silvana Armenulić)

Film „Toma“ (Cobra film/MinaCord
Ivan Zekić (Tozovac), Andrija Kuzmanović (menadžer Drnda), Olivera Bacić (Lepa Lukić), Milan Marić (Toma Zdravković) i Tamara Dragičević (Silvana Armenulić)

Kič i šund u memljivoj kafani: Kako je folk muzika prikazana u jugoslovenskom i srpskom filmu?

Iako su pevači novokomponovane narodne muzike bili među najpopularnijim i najprodavanijim izvođačima, ovaj žanr se u socijalističkoj Jugoslaviji smatrao kičom i šundom i bio posebno oporezivan.

„Folk muzika u najpoznatijim filmovima I Bog stvori narodnu pevačicu, Radio Vihor zove Anđeliju Jovana Živanovića, popularnim serijama Ljubav na seoski način i Muzikanti, tretirana je kao deo muzičke industrije, koja je zasnovana na novcu, eksploataciji i nemoralu“, kaže za BBC na srpskom dramaturg Ivan Velisavljević.

Tadašnji autori su imali konzervativni pogled na novokomponovanu narodnu muziku i ulogu žene na toj sceni, smatra Velisavljević, autor tekstova u nekoliko filmskih antologija.

Podseća da je u filmu Radio Vihor zove Anđeliju (1978) idilični svet sela, oličen u muzici na fruli, suprotstavljen mračnom svetu muzičkih producenata koji žele seksualni odnos s pevačicom.

Velimir Životić i Nada Vojinović u filmu „Radio Vihor zove Anđeliju"

Arhiv Jugoslovenske kinoteke
Velimir Životić i Nada Vojinović u filmu „Radio Vihor zove Anđeliju“

„Kao da autori osuđuju svoje junakinje, koje na kraju bivaju kažnjene“, kaže 28-godišnji reditelj Nikola Zdravković.

Zdravković upravo traži producenta za debitantski film o Silvani Armenulić, jednoj od najpopularnijih pevačica folk muzike, pre svega sevdalinki.

Najupečatljivija slika mesta na kojima se izvodi narodna muzika za Anu Vučković su blato i barake iz filma Kad budem mrtav i beo (1967) Žike Pavlovića, u kome Ružica Sokić igra narodnu pevačicu, a Dragan Nikolić – Džimija Barku, šlager pevača u pokušaju koji tragično završi.

„Gledali smo tu perspektivu ili bi nam bila prikazana pitomija verzija iz serije Ljubav na seoski način„, kaže Vučković, aludirajući na scenu u kojoj Silvana Armenulić izvodi pesmu Šta će mi život bez tebe dragi.

„Nije bilo glamura, narodnjaci nikada nisu prikazani kao deo industrije“, kaže ona.

Sok od šljiva: Hipi narodnjački spektakl na livadi

Međutim, scena novokomponovane narodne muzike prikazana je kao legitiman žanr, „nešto što nije kič, šund i nasilje“, u filmu Sok od šljiva (1981) Branka Baletića, kaže Ivan Velisavljević.

„U liku radijskog didžeja Mikija Rudinskog (Miki Manojlović) postoji emancipatorski potencijal – on želi da na jednoj livadi stvori hepening u kome će se okupiti ta narodna energija, potisnuta na simboličkoj ravni kulture, iako je imala ogromne tiraže.“

To će osujetiti lokalni partijski apartčici, izvesni sekretar za kulturu (Voja Brajović) i gradski rukovodilac (Velimir Bata Živojinović), pa je „umesto razuzdanog hipi događaja sa folk muzikom“, na livadi održan koncert „narodnjaka“ uz pratnju simfonijskog orkestra.

I Ani Vučković je Sok od šljiva svetli primer kako se može prikazati ovaj muzički žanr, jer ne gledamo samo šta se dešava pevačicama u kafani, već čitavu jednu scenu.

U filmu se pojavljuje najpopularniji pevač iz tog vremena – Šaban Šaulić, koji glumi sebe.

Samo ga dovedi, ne mora da peva, neka ga narod gleda„, kaže Pavle Vuisić radijskom didžeju organizujući svadbu sina.

Neke od pesama za ovaj film pisao je čuveni kompozitor filmske muzike Zoran Simjanović, a tekstove Marina Tucaković, koja je tada sarađivala sa grupom Zana i drugim pop izvođačima.

„Ti tekstovi su posprdni, ona pristupa narodnjacima iz perspektive gradske kulture,“ kaže Velisavljević, dajući primer stihova: Puče bruka, puče bruka, ode dragi i niže od struka.

Nekoliko godina kasnije, Marina Tucaković će početi da sarađuje sa pevačima novokomponovane muzike, što će joj doneti ogroman komercijalan uspeh.

„Mrzim narodnjake“

U prvoj priči omnibusa Kako je propao rokenrolOd izvora dva putića, reditelja Gorana Gajića iz 1989, rok muzičar zbog opklade sa ocem, estradnim menadžerom. postaje Disko nindža i snima pesmu u kojoj repuje na stihove Hasanaginice uz pratnju harmonike.

Pesma postaje hit, a autor prodaje više ploča od tadašnjih zvezda novokomponovane muzike. U filmu se pojavljuju folk pevači Vesna Zmijanac, Vera Matović i Halid Muslimović.

Dobija opkladu, a otac, kog glumi Velimir Bata Živojinović, mora da se kupa u Terazijskoj česmi i uzvikuje: „Mrzim narodnjake“.

Pesme koje izvodi Disko nindža, kombinaciju popa, repa i folka, pisao je Vlada Divljan, jedan od najkreativnijih autora pop i rok pesama u bivšoj Jugoslaviji i vođa grupe VIS Idoli.

Pre ovog filma, Divljan je napisao „čistokrvni“ narodnjakJa je zovem meni da se vrati za film 6 dana juna.

Velisavljević kaže da je „kod filmskih autora iz rokenrol miljea oduvek je postojao prezir i ironijski otklon prema ovoj vrsti muzike“.

Navodi primer reditelja Srđana Dragojevića, koji koristi pesmu Hajde da se drogiramo u izvođenju Hali Gali Halida – „narkofolk“ projekat pevača grupe Majke Gorana Bareta – kada Nikola, glavni junak filma Mi nismo anđeli, želi da bude odbojan roditeljima njegove trudne devojke.

Dragojević će Baretovu pesmu Samo noćas da zaboravim tugu koristiti u filmu Lepa sela, lepo gore, kao muziku koju slušaju kamiondžije.

A u Ranama, lik mafijaševe devojke u izvođenju Branke Katić, postaje turbo folk pevačica koja maše devizama u spotu za pesmu Novčanice.

U filmovima autora mlađe generacije – Klip Maje Miloš ili Južni vetar Miloša Avramovića – turbo folk muzika se koristi kao saundtrek – to je žanr u kome najviše uživaju junaci ovih filmova.

Ipak, Velisavljević će navesti film Odumiranje Miloša Pušića iz 2018. godine kao dobar primer korišćenja narodne muzike u filmu.

Scenu u kojoj glavni junak Janko (Branislav Trifunović) prodaje kuću u rodnom selu i odlazi u inostranstvo prati pesma Tamo gde si ti Jašara Ahmedovskog.

Film je snimljen u selima u zapadnoj Srbiji i „to je muzika koju slušaju ljudi tamo“, kaže Velisavljević.

Čini se da mlađi filmski autori imaju blagonakloniji odnos prema narodnoj muzici.

„Mene interesuje sve što je vezano za kafansku kulturu, između ostalog, slušam i narodnu muziku“, objašnjava Nikola Zdravković motiv da se bavi životom Silvane Armenulić.


Pevači i pevačice kao glumci

Mnogi pevači su se pojavljivali u filmovima, ali su najčešće glumili sebe ili igrali nekog izvođača.

Tako se pamte pojavljivanja jugoslovenske i balkanske folk zvezde Lepe Brene u Tesnoj koži, Zorice Brunclik u Žikinoj dinastiji i Tome Zdravkovića u Balkan Ekspresu.

Ponekad pevači dobiju dramsku ulogu koja nema veze s pevanjem.

Folk pevačica Svetlana Ražnatović je igrala Koštanu u filmu Nečista krv (1996) Stojana Stojčića.

Srđan Dragojević je angažovao Milicu Ostojić, poznatiju kao Mica Trofrtaljka, u četiri filma koja je režirao – Mi nismo anđeli, Lepa sela lepo gore, Rane, Sveti Georgije ubiva aždah) i u A3 – Rokenrol uzvraća udarac, za koji je pisao scenario).

U trećem delu serijala Mi nismo anđeli, u režiji Petra Pašića, glumila je folk pevačica novijeg vremena – Seka Aleksić.


Filmovi za superstarove – narodnjačke pop zvezde

Među najgledanijim filmovima u istoriji jugoslovenske kinematografija je trilogija Hajde da se volimo u kojoj Lepa Brena glumi samu sebe.

Zamišljen kao film koji prikazuje turneju Lepe Brene i njenog pratećeg benda Slatki greh po Jugoslaviji, prvi deo trilogije iz 1987. godine, u režiji Aleksandra Đorđevića, obiluje visokobudžetnim spotovima koji prekidaju dramsku radnju.

„Lepa Brena je nešto drugo – radikalni prekid sa do tada ustaljenim pogledom na narodnu muziku“, kaže Velisavljević.

Lepa Brena

Anadolu Agency
Lepa Brena

On podseća da je pesmu Sanjam iz prvog dela Hajde da se volimo pisao Kornelije Kovač, autor najvećih hitova Zdravka Čolića i mnogih pop zvezda.

„Ovim filmom Brena postaje pop zvezda, ona ide u Dubrovnik da se sretne s međunarodnim producentom.“

Velisavljević ocenjuje da je prvi deo trilogije najuspešniji, jer se u njemu vidi šta čini zvezdu: s jedne strane „erotizovana pojava, istovremeno i majčinska, jer Brenu vole deca“, a s druge, atraktivnost i zapadnim producentima i srpskim seljacima koje sreće na putu do Jadrana.

Slični pokušaj, doduše manje uspešan, predstavlja film Slatko od snova reditelja Vladimira Živkovića iz 1984, u kom folk zvezda Dragana Mirković glumi pop pevačicu u usponu.

Biografski filmovi: Toma i Silvana

Film o životu Tome Zdravkovića je među prvim koji se snimaju u Srbiji od kada je proglašena pandemija korona virusa.

Dragan Bjelogrlić, producent filma, izjavio je za RTS da mu je pevač Željko Joksimović predložio da snimi film o Zdravkoviću, dodajući i da su reakcije pozitivne – „kao da su ljudi podrazumevali da je to super“.

Zdravkovića igra Milan Marić, a Silvanu Armenulić Tamara Dragičević.

Tamara Dragičević kao Silvana i Milan Marić kao Toma

Aleksandar Letic
Tamara Dragičević kao Silvana i Milan Marić kao Toma

Reditelj Nikola Zdravković tvrdi da se pojavljivanje Silvane Armenulić u ovom filmu ne kosi sa njegovim planom da o njoj snimi poseban film.

Silvana se bavi životom Zilhe Barjaktarević do 16. godine, kada je ova pevačica inspirisana italijanskom glumicom Silvanom Mangano, odlučila da promeni ime pod kojim će nastupati.

„To je priča o tome kako je morala da izgradi novu ličnost da bi mogla da se izbori sa tim životom“, kaže Nikola Zdravković.

„Sve što je poznati deo njenog života, popularnost i smrt o kojoj se mnogo pričalo i pisalo – time se ne bavimo.“

Ako je folk muzici naneta „filmska“ nepravda, biografski film o Tomi Zdravkoviću je neće ispraviti.

„Njemu nikada nije naneta nepravda. On je jedini pevač koga slušaju ljudi koji vole rokenrol i time je postao urbani mit,“ kaže Ivan Velisavljević.

On smatra da bi film o nekom izvođaču koji je snimao za produkciju Južni vetar, nekada glavne za folk diskografiju, bio interesantan, a Ana Vučković kaže da u životu Džeja Ramadanovskog ima filmskog materijala.

Ali. biografija nije presudna.

„Kao i u svakoj drugoj priči, film o izvođačima narodne muzike mora da tretira taj milje kao mesto istinske ljudske drame“, zaključuje Velisavljević.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.