Sa pandemijom korona virusa, u Srbiji je porastao i uticaj Srpske napredne stranke (SNS) na politička prava i građanske slobode, tvrdi se u najnovijem izveštaju organizacije za ljudska prava i promovisanje demokratije u svetu „Fridom Haus“.
Poslednjih godina vladajuća stranka vrši pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva, navodi se u izveštaju.
Policija je uz upotrebu sile odgovorila na proteste u Beogradu u julu, kada su se demonstranti okupili zbog najava o zaključavanju usled epidemije korona virusa, zbog politike vlade po drugim pitanjima i načina obavljanja funkcije predsednika Aleksandra Vučića.
Kao ključne tačke koje su obrađene u izveštaju navode se izbori održani u junu, protesti ljudi zbog pokušaja uvođenja vanrednog stanja početkom leta 2020. godine i mere zabrane kretanja, stanje u medijima i u pravosuđu, kao i netransparentno predstavljanje podataka o broju zaraženih i preminulih od korona virusa.
Obradom podataka utvrđeno je da je Srbija isto kao i prošle godine, „delimično slobodna“ država.
U kategoriji političkih prava Srbija je dobila 22 od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 42 od ukupnih 60.
- Protesti u Srbiji: Kada akcija policije postaje brutalnost
- Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
- „Fridom Haus“: Sve manje sloboda u Srbiji
Ključni događaji u 2020. prema Fridom Hausu
Izbori
Izborna lista „Aleksandar Vučić – za našu decu“ pobedila je na parlamentarnim izborima u junu.
Opozicione strake su uglavnom bojkotovale izbore, a njihovi predstavnici tvrdili su da izbori nisu bili pošteni.
„Ovo nije nikakvo sedelje u špajzu ili povlačenje iz borve, kako pokušavaju da predstave oni koji saučestvuju u Vučićevom izbornom igrokazu, već aktivan odnos prema realnim problemima“, rekao je Zoran Lutovac predsednik Demokratske stranke za list „Danas“.
Napomenuo je da je bojkot stav i princip, a ne predaja i povlačenje iz borbe.
Vladajuća koalicija je u februaru postigla da izmeni izborni zakon i smanji izborni cenzus za ulazak u parlament sa tadašnjih pet na tri odsto u očiglednom nastojanju da smanje efikasnost bojkota, piše u redovnom godišnjem izveštaju organizacije „Fridom Haus“.
Posmatrači izbora su prijavili brojne nepravilnosti tokom kampanje, ali i tokom dana dok je trajalo glasanje, dodaje se.
Protesti i policijska brutalnost
Ljudi uglavnom mogu slobodno da se okupljaju, iako su aktivistima koji su vezi sa pokretom „Ne davimo Beograd“ upućene krivične prijave, piše u izveštaju organizacije Fridom Haus.
Oni su ranije orgniazovali proteste protiv spornog razvojnog plana „Beograda na vodi“.
Posle najave predsednika Aleksandra Vučića da će ponovo biti uvedeno vanredno stanje, kao i zabrana kretanja, demonstranti su izašli na ulice Beogradaa.
Tokom protesta zabeleženi su napadi policije na demonstrante, slučajne prolaznike i novinare.
Policija za razbijanje demonstracija je bacala suzavac i fizički napadala učesnike demonstracija.
Protesti su trajali nekoliko dana u Beogradu, a potom se proširili na još nekoliko gradova u Srbiji, dok nije doneta odluka da se vanredno stanje ne uvodi, kao ni mera zabrane kretanja.
- Protesti u Srbiji: Manji incidenti u Beogradu, mirno u Novom Sadu, Nišu i ostalim gradovima
- Protesti u Beogradu u fotografijama: Suzavac, konjica i sukobi sa policijom
- Protesti u Beogradu: Kako su reporterke i snimatelji N1 izneli noć između 7. i 8. jula na svojim leđima
Korona virus pod velom tajni
U izveštaju organizacije „Fridom Haus“ navodi se i da zvaničnici u Srbiji nisu bili dovoljno transparentni kada su u pitanju podaci o broju preminulih od posledica korona virusa, uprkos pozivima tokom jula da ih objave.
Medicinski radnici koji su kritikovali postupke vlade u vezi sa pandemijom dobijali su otkaze, tvrdi se.
Takođe zbog izlaganja predloga da se predstavi tačna epidemiološka situacija pokrenuti su i disciplinski postupci za okupljene u inicijativi „Ujedinjeni protiv kovida“ koji su tražili ostavku ministra zdravlja Zlatibora Lončara i medicinskog dela Kriznog štaba za sprečavanje širenja pandemije.
- Šta bi lekari koji traže smenu Kriznog štaba uradili drugačije
- Zašto je u Srbiji smrtnost lekara od Kovida veća nego u zemljama regiona
- Ko su lekari koji brane Srbiju od korona virusa
Mediji
Uprkos ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakoniku koji klevetu ne tretira kao krivično delo, sloboda medija podriva se pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga dela, piše u izveštaju.
Dodaje se da se stanje odlikuje i nedostatkom transparentnosti u vlasništvu medija, pritiskom političara i politički povezanih vlasnika medija na uređivačku politiku, kao i direktnim pritiskom i pretnjama novinarima i visoke stope samocenzure.
Regulatorno telo za elektronske medije kritikovano je zbog nedostatka nezavisnosti.
Novinari su se suočavali sa fizičkim napadima, kampanjama blaćenja, kaznenim poreskim inspekcijama i drugim oblicima pritiska.
Pravosuđe
Nezavisnost pravosuđa ugrožena je političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su prijavile spoljni pritisak u vezi sa svojim presudama, navodi se u izveštaju.
Političari redovno komentarišu pravosudna pitanja, poput izjava o tekućim slučajevima ili istragama.
Korupcija, nedostatak kapaciteta i politički uticaj često podrivaju pravosuđe, tvrdi se u izveštaju.
Između ostalih problema, pravilo nasumičnog dodeljivanja predmeta sudijama i tužiocima se ne poštuje dosledno, a mehanizmi za povraćaj u građanskim parnicama su neefikasni.
Politički osetljivi slučajevi posebno su podložni mešanju političara, piše u izveštaju „Fridom Haus“.
- Bivši predsednik opštine Grocka osuđen zbog paljenja kuće novinara
- Milutin Jeličić se javio na izdržavanje kazne zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji
- Bivši francuski predsednik Sarkozi osuđen na zatvor zbog korupcije
Da li su zakoni u praksi isti za sve
Pravna zaštita za socijalno ugrožene grupe se slabo sprovodi, ocenjeno je u izveštaju „Fridom Haus“.
Na primer, žene imaju zakonsko pravo na jednaku platu za isti rad, ali se ovo pravilo ne poštuje naširoko.
Romska manjina je posebno ugrožena diskriminacijom u zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju.
LGBT osobe se i dalje se suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama, pa čak i sa fizičkim nasiljem, a počinioci se retko kažnjavaju uprkos zakonima koji se bave zločinima iz mržnje i diskriminacijom.
Vlada je dala nekoliko puta podršku LGBT zajednici, na primer slanjem predstavnika na Paradu ponosa i adekvatne policijske zaštite.
Pojedinci koji žive sa invaliditetom su među onima koji žive u ustanovama socijalne zaštite i koji su u dužem periodu izolacije zbog pandemije.
- Kako osobe sa invaliditetom žive na Balkanu u vreme korona virusa
- Kako je biti majka i preduzetnica u Srbiji i za šta su uskraćene
- „Ostala sam na ulici trudna, sa detetom u kolicima i 150 dinara u džepu“
U julu 2020. godine, predstavnici grupe koji se bore za prava osoba sa invaliditetom poslala su pismo vladi Srbije u kome su napisali da pod hitno žele izveštaje o broju preminulih od Kovida-19 u ustanovama socijalne zaštite.
U pismu su naveli da se tretmanom korisnika u ovim ustanovama krši Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, čiji je Srbija potpisnik.
Zemlje Zapadnog Balkana
U delu izveštaja koji se odnosi na Zapadni Balkan ukazano je da je u zemljama tog područja tokom 2020. zabeleženo nazadovanje, ali i napredak pojedinih.
– Izbori čije su sprovođenje obeležile manjkavosti zadali su težak udarac višepartijskom sistemu u Srbiji.
– Na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, neustavno je zbačena vlada premijera Aljbina Kurtija.
– Nasuprot tome, u Crnoj Gori prekinuto je uzastopno šestogodišnje narušavanje političkih prava i građanskih sloboda – pošto su izbori rezultirali prvom tranzicijom političke vlasti na opozicione snage od proglašenja nezavisnosti zemlje.
– Istovremeno, reizabrana je reformistička vlada Severne Makedonije – čije su se institucije u velikoj meri oporavile od štete koju im je naneo odbegli bivši premijer Nikola Gruevski“, navedeno je u izveštaju.
Crna Gora je, zahvaljujući predaji političke moći posle izbora, prema tumačenju vašingtonske nevladine organizacije, zaustavila trend pada i napredovala za jedan poen (sakupila ih je 63) u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, dok je Severna Makedonija ostvarenim skorom od 66 poena među onim državama koje su napredovale za tri poena.
Kako se boduju zemlje
Zemlja dobija maksimum četiri poena za svaki od deset indikatora za politička prava i za svaki od 15 indikatora za građanske slobode, pa je maksimalni broj bodova za politička prava 40, za građanske slobode 60, odnosno ukupno 100.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
