To je jedna od najbizarnijih tura sa vodičem na kojima sam bio. Vozim se po Berlinu sa Egonom Krencom – poslednjim komunističkim liderom Istočne Nemačke.
„Ova avenija bila je Staljinova!“, kaže mi on dok se vozimo Alejom Karla Marksa. „Preimenovali su je kad je Staljin umro.“
„A tamo se nalazi Lenjinov trg. Tu je bio veliki Lenjinov kip. Ali su ga srušili.“
Gleda kroz prozor i smeši se.
„Sve je ovo sagradila Nemačka demokratska republika (NDR).“
Krenc, živahni osamdesetdvogodišnjank, u boljem je stanju od zemlje koju je nekada vodio. Nemačka demokratska republika – Istočna Nemačka – više ne postoji. Trideset godina posle burnih događaja iz 1989. godine i pada Berlinskog zida, Krenc je pristao da se sastane sa mnom.
- Kako je pad Berlinskog zida promenio svet
- Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi
Zašto je Krenc voleo Sovjetski Savez
Zbog mog lošeg nemačkog i Krencovog nepoznavanja engleskog, pričamo na ruskom. To je jezik koji on dobro poznaje. Morao je – NDR je bila Moskvin satelit.
„Volim Rusiju i voleo sam Sovjetski Savez“, kaže mi on. „I dalje imam mnogo veza tamo. NDR je bila dete Sovjetskog Saveza. SSSR je stajala pored kolevke NDR-a. I, nažalost, stajala je i pored njene samrtne postelje.“
Za komunističku Rusiju, Istočna Nemačke bila je njena ključna ispostava u Evropi. Sovjetski Savez je imao 800 kasarni u NDR-u i pola miliona vojnika.
„Okupaciona sila ili ne, sovjetske trupe su bile naši prijatelji“, kaže Krenc.
Ali šta je bila prednost kad ste bili u sastavu Sovjetske imperije?
„Taj izraz ‘sastav sovjetske imperije’… to je tipična zapadnjačka terminologija“, odgovara on. „U Varšavskom paktu mi smo doživljavali sebe kao partnera sa Moskvom. Iako je, naravno, kad je moja zemlja u pitanju, konačnu reč imao Sovjetski Savez.“
Kako je Krenc stigao na vrh
Rođen 1937. godine, kao sin krojača, Egon Krenc se brzo peo uz komunističku lestvicu.
„Bio sam mali pionir. Potom član Slobodne nemačke omladine. Potom sam se učlanio u Jedinstvenu socijalističku partiju Nemačke. A zatim sam postao šef partije. Postigao sam sve.“
Godinama je doživljavan kao „mladi princ“ – očekivani naslednik dugogodišnjeg lidera Istočne Nemačke Eriha Honekera.
Ali kad je konačno zamenio Honekera u oktobru 1989. godine, vladajuća partija već je gubila moć.
- Berlin zabranio „američkim vojnicima“ poziranje na Čekpoint Čarli prelazu
- Mundijal, viski i Hladni rat: Priča o duelu dve Nemačke
Od Poljske do Bugarske, snaga naroda širila se Istočnim blokom. Istočna Nemačka tu nije bila izuzetak.
Gde je Krenc pogrešio
Nedelju dana pre nego što je pao Berlinski zid, Krenc je odleteo u Mosku na hitan sastanak sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovim.
„Gorbačov mi je rekao da narod Sovjetskog Saveza doživljava Istočne Nemce kao svoju braću“, rekao je on.
„I posle sovjetskog naroda, najviše je voleo narod NDR-a. I onda sam ga pitao: da li i dalje sebe doživljavate kao očinsku figuru NDR-a? ‘Naravno, Egone’, rekao je. ‘Ako mislite na potencijalno ponovno ujedinjenje Nemačke, uveravam vas da to nije u igri.’
„U ono vreme sam mislio da je Gorbačov iskren. To je bila moja greška.“
Da li osećate da vas je Sovjetski Savez izdao?, pitam.
„Da.“
Kako je Istočnoj Nemačkoj došao kraj
Devetog novembra 1989. godine, pao je Berlinski zid. Mase ekstatičnih Istočnih Nemaca pokuljale su preko otvorene granice.
„Bila je to najgora noć u mom životu“, priseća se Krenc.
„Ne bih voleo da tako nešto ponovo doživim. Kad političari sa Zapada kažu da je to bilo narodno slavlje, ja to mogu da razumem. Ali ja sam poneo svu odgovornost na vlastitim plećima. U jednom tako emotivnom trenutku, da je bilo ko stradao te noći, mogli smo da budemo uvučeni u vojni sukob između dve velike sile.“
U roku od mesec dana od pada Zida, Krenc je podneo ostavku na položaj lidera Istočne Nemačke. Naredne godine su se Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile. NDR je otišla u istoriju.
Nedugo zatim, raspao se i sam Sovjetski Savez. Ali širom Istočne Evrope, Mihail Gorbačov, za razliku od Egona Krenca, doživljava se kao heroj zato što je dozvolio da se sruši Gvozdena zavesa.
Govoreći sa mnom 2013. godine, bivši sovjetski predsednik je rekao: „Često me optužuju za poklanjanje Centralne i Istočne Evrope. Ali kome sam je ja to poklonio? Vratio sam Poljsku, na primer, Poljacima. Kome je inače pripadala?“
Krenc je prvo izgubio vlast i zemlju.
Zatim je izgubio i slobodu.
On je 1997. godine osuđen za ubistvo iz nehata Istočnih Nemaca koji su upucani dok su pokušavali da pobegnu preko Berlinskog zida. U zatvoru je proveo četiri godine.
Hladni rat se nikad nije završio
„Posle slabih predsednika kao što su Gorbačov i Jeljcin, velika je sreća što Rusija ima predsednika kao što je Vladimir Putin.“
On tvrdi da se Hladni rat nikad nije okončao, već se „sada samo vodi drugim sredstvima“.
Danas Krenc živi mirnim životom na nemačkoj obali Baltičkog mora.
„I dalje dobijam mnogo pisama i telefonskih poziva od unuka građana NDR-a. Oni mi kažu da bi se njihovi baka ili deda obradovali kad bih im poslao čestitku za rođendan. Ponekad mi ljudi prilaze na ulici i traže mi autogram ili selfi.“
Nakon što izađemo iz kola u centru Berlina, prilaze nam profesor istorije i njegova grupa srednjoškolaca. Ovo je njihov srećan dan.
„Pošli smo na ekskurziju iz Hamburga kako bismo proučili istoriju NDR-a“, kaže profesor Krencu. „Fantastično je imati vas kao živog svedoka. Kako ste se osećali kad je pao Zid?“
„To nije bio karneval“, kaže Krenc. „Bila je to jedna veoma dramatična noć.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
