Srebrenica je još jednom stala i odala počast ubijenima 1995. godine u najvećem masakru koji se dogodio u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Komemoraciji i ukopu 35 identifikovanih žrtava prisustvovale se hiljade ljudi.
Belo-zeleni cvet za nadu
Sa belo-zelenim cvetovima na reverima, u kolonima i tišini, U Memorijalni centar u Potočarima od ranog jutra pristizali su ljudi sa svih krajeva sveta.
Porodice 6. 575 Bošnjaka do danas sahranjenih u Potočarima stigle su prve, još u ranim jutarnjim satima.
Srebrenica je ubrzo stala u tišini.
Raseljeni sa ovih prostora, rodbina ubijenih i nestalih i učesnici Marša mira , koji su u Potočare stigli dan ranije, počeli su da ulaze na sporedne kapije Memorijalnog centra.
Glavna kapija ostala je zatvorena do dolaska onih koji su stigli poslednji – političara i zvanica.
Komemoraciji nisu prisustvovali državni zvaničnici iz Srbije.
Belo-zelene cvetovovi Srebrenice postali su simbol stradanja Bošnjaka i nade da se takvo zlo nikada ne ponovi.
Dženaza za mir
Hasić, Ibrić, Halilović, samo su neke od porodice 35 žrtava koje su ove godine dočekale ukop.
Tabuti žrtava, identifikovanih 23 godine nakon smrti, dan ranije doneseni su u Potočare.
Sve do početka molitve za mir, na tabute pokrivene zastavama Bosne i Hercegovine, prisutni su ostavljali cveće.
Pre molitve održana je i komemoracija.
Načenik opštine Mladen Grujičić ni ove godine nije prisustvovao skupu.
Za BBC je rekao da se i dalje oseća nepoželjnim.
„Srebreničke žrtve su naša vodilja da se genocid više nikada, nikome i nigde više ne ponovi“, rekao je Nermin Alivuković, predsednik odbora za obeležavanje godišnjice i zamenik načelnika Grujičića.
Zatim je počela dženaza i više niko nije govorio.
„Krenuo sam da nađem oca i dva brata“
U Potočarima je, do danas, sahranjeno 6,610 ubijenih u julu 1995. godine u akciji vojske Republike Srpske koja je pod komandom Ratka Mladića zauzela grad, tada sigurnu zonu Ujedinjenih nacija.
Ubijeno je više od 8 hiljada muškaraca.
Ramiz Nukić je pre 23 godine bio u koloni koja je probala da pobegne od vojske RS. Danas je jedan od zaslužnih za pronalaženje ostataka oko 200 žrtava.
Tela do sada identifikovanih žrtava pronađene su u više od 70 masovnih grobnica širom zemlje.
Nukić se ne bavi profesionalno pronalaženjem žrtava.
„Krenuo sam da nađem oca i brata. Nisam ih našao, ali sam nailazio na kosti i posmrtne ostatke drugih i tome obaveštavao Institut za nestale osobe“, kaže.
Krenuo od svoje kuće, nedaleko od mesta Buljim.
„Odlično poznajem teren oko Srebrenice, tako sam i uspeo da se izvučem 1995″.
Prvo telo pronašao je nedaleko od svog dvorišta 2014. godine.
„Povukla me je želja da nastavim jer sam video da ih ima mnogo. Znam koliko je teško porodicama, jer znam koliko je bilo teško meni“.
Nakon što su pronađeni u grobnicama izvan Srebrenice, Nukić je braću i oca sahranio u Potočarima 2015.
„Kosti su kosti, na njima ne piše koje su nacije. Kod mene nacionalnost ne znači ništa. Srpska, bošnjačka ili hrvatska žrtva, mene to ne interesuje. Ja kosti kupim da bih pomogao porodicama“.
Srebrenica od devedesetih do danas
Pre raspada Jugoslavije, u Srebrenici je živelo više od 30 hiljada ljudi.
Bilo ih je još više kada je u maju 1992. postala utočište za hiljade muslimana izbeglica iz drugih krajeva Bosne..
Godinu dana kasnije rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Srebrenica postaje sigurna zona.
To nije sprečilo masakar koji je usledio 1995. godine, kada je u nekoliko julskih dana ubijeno više od 8,000 muslimana.
Nakon upada vojske RS u Srebrenicu, većina ljudi koja se u njemu zatekla spas je potražila u holandskoj vojnoj bazi u Potočarima, u kojoj se od 2003. godine nalazi Memorijalni centar.
Prvih 600 ubijenih sahranjeno je u Potočarima tek 2003. godine, kada je podignut Memorijalni centar.
Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine proglasio je masakar u Srebrenici genocidom.
Za zločine u Srebrenici, pored ostalih, u Hagu su osuđeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
Haški tribunal je Mladića u novemrbu 2017. osudio na doživotnu kaznu zatvora i proglasio krivim za genocid u Srebrenici. Radovan Karadžić osuđen je na 40 godina godina zatvora.
Srbija ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid.
Skupština Srbije je 2010. godine usvojila Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995.
Dvadesetogodišnjica masakra, 2015. godine, bila je značajna ne samo zbog posete tadašnjeg predsednika vlade Srbije Aleksandra Vučića, koji je tada napadnut u Potočarima, već i zbog Rezolucije o Srebrenici.
Rezolucija o Srebrenici tada nije usvojena u Savetu bezbednosi Ujedinjenih nacija, nakon što je Rusija iskoristila pravo veta.
Rezoluciju u kojoj se ističe da se dogodio genocid usvojio je Kongres SAD, a zatim i Evropski parlament.
Sve fotografije: Vladimir Živojinović
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
