Kada su arheološkinja Vedrana Glavaš i etološkinja Andrea Pintar 2015. prvi put iznele tvrdnju da psi mogu da njuše hiljadama godina u prošlost, dočekali su ih skepsa i podsmeh kolega.
Pet godina kasnije, malo ko dovodi u pitanje ovaj metod, a pored njihove rodne Hrvatske, Glavaš i Pintar pomažu brojnim kolegama iz inostranstva.
„Htele smo ispitati koliko daleko u prošlost mogu da njuše i bile smo u šoku kada smo shvatile da su u stanju nanjušiti ostatake starie preko 2.500 godina.
„Bilo je suludo pomisliti da je tako nešto moguće“, kaže za BBC na srpskom Glavaš, koja predaje na Odjelu za arheologiju Sveučilišta u Zadru.
Do velikog otkrića došle su 2015. godine, prilikom istraživanja kod Drvištice na planini Velebit.
- Božansko iznenađenje – rimski žrtvenik pronađen u dvorištu kuće kod Knjaževca
- Lovci na blago: Izgubljeni novčići Aleksandra Makedonskog
- Lov na blago uspešan – nađen kovčeg sa dragocenostima vrednim milion dolara
Usledio je višegodišnji rad na terenu o kojem su Glavaš i Pintar, koja trenira pse, napisale naučni rad objavljen u prestižnom stručnom časopisu Journal of Archaeological Method and Theory.
„Iako su se pojedine kolege na početku našeg istraživanja posprdno odnosile prema tom našem pristupu, čitava priča je na kraju dobila znanstveni legitimitet i potvrdu struke“, ističe Glavaš.
Kako je došlo do otkrića?
Glavaš i Pintar slučajno su se upoznale preko zajedničkih prijatelja.
„Ja do tada nisam ni razmišljala o tome da se trenirani psi mogu koristiti da traže bilo šta, a kamoli u arheologiji.
„Andrea je došla i rekla da ju zanima dokle mogu njušiti, a ja sam tada već istraživala Velebit i znala sam lokacije tri grobnice“.
Ona dodaje da je iznenađenju zbog otkrića dodatno doprinelo što se radilo o kamenitom terenu, kroz koji miris teže prolazi.
Dodatna otežavajuća okolnost bila je to što je godinu dana ranije tim arheologa koji radi sa Vedranom izvadio ostatke iz tih grobnica.
„Nismo nikome prijavljivale istraživanje, otišle smo u neformalnu šetnju sa psima, koji su se jedan po jedan točno poređali na mjesta gde su bili grobovi za koje sam ja već znala“.
Glavaš kaže da im je trebalo dve nedelje da dođu k sebi.
- Rešena vekovna misterija: Otkriveno poreklo Stounhendža
- Drevni Izraeliti „palili kanabis na bogosluženjima“
- Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo
Istraživanja su trajala do 2019. godine, a Glavaš je kopala prema markacijama pasa.
Tako je pronađeno još šest praistorijskih grobnica na Velebitu.
„Posebno je zanimljivo što su psi vrlo precizni – oni točno mogu nanjušiti poziciju ukopa, iako to nama arheolozima nije toliko bitno, mi uvek iskopavamo širi prostor“, objašnjava.
Šta detektuje pas?
Glavaš objašnjava da pas ide za mirisom ljudskog raspadanja.
„Naši psi su trenirani na starim kostima, koje su slabijeg mirisa, ali oni ne traže kosti, kako se to obično misli“, objašnjava arheološkinja.
„Oni prvenstveno reagiraju na cijeli taj kemijski spoj raznoraznih molekula koji se stvara tijekom raspada ljudskog tijela“.
Kako bi psima olakšali potragu, Glavaš i Pintar preoravaju ili buše zemlju kada je to moguće, kako bi miris izašao iz zemlje.
- Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
- Deo svitaka sa Mrtvog mora je falsifikat
- Upoznajte zemlju dinosaurusa
Nakon bušenja, potrebno je sačekati da se vazdušni pritisak u zemlji i na površini ujednače, kako bi se mirisi podigli.
Svaki pas nosi GPS lokator, tako da istraživači mogu precizno da prate koji delovi terena su pregledani.
Očaravajuća pećina otkriva drevne tajne
Kakvi psi mogu da učestvuju u istraživanjima?
Pintar i Glavaš su istraživale Velebit sa četiri nemačke i belgijske ovčarke – Satve, Arven, Panda i Mali.
Ovi psi su trenirani za pomaganje policiji u pronalaženju leševa i masovnih grobnica, a poznatiji su kao kadaveri – tragači za ljudskim ostacima.
„Kadaveri uglavnom rade na slučajevima starim do 50 godina“, objašnjava za BBC na srpskom trener i rukovalac pasa iz Velike Britanije Mik Svindels, koji više 30 godina radi na otkrivanju ljudskih ostataka, a između ostalog je radio i u Bosni.
S obzirom na to da u pojedinim državama nije legalno trenirati pse na ljudskim ostacima, oni se najčešće obučavaju na svinjskim grobljima.
To su posebne farme, gde se ostaci životinje zakopavaju, kako kaže Svindels, „slično kao što bi zločinac zakopao žrtvu“.
Razlog tome je, kako objašnjava, što su svinjski ostaci najsličniji ljudskim.
Bebe kornjače slobodno plivaju dok je svet u karantinu
On dodaje da je u proseku potrebno šest nedelja za osnovnu obuku psa, a njihova dalja efikasnost zavisi i od veštine rukovaoca.
„Kada se radi o grobovima kakve mi istražujemo, gde je prošlo do nekoliko desetina godina od ukopavanja, postoje signali koje iskusan rukovalac pasa može da prati“.
Svindels kaže da istraživači, primera radi, prema količini mahovine koja godinama raste na manje osunčanoj strani kamena mogu da pretpostave da li je on pomeran.
„U Bosni je bilo posebno upečatljivo što je vegetacija bujala na mestima gde su bile masovne grobnice, jer su biljke mogle dobro da se nahrane iz zemljišta“, dodaje.
Svindels, kojem se takođe dešavalo da pas nađe mnogo stariju kost nego što se očekivalo, kaže da je to uvek otpisivao kao „slučajnost“.
Pored uobičajene obuke, psi sa kojima rade hrvatski arheolozi prošli su dodatni trening.
Koliko daleko u prošlost ide pseći njuh?
Teško je reći sa sigurnošću.
„Mi smo znanstveno uspjele dokazati da to ide do osmog vijeka pre Krista, to su najstarije grobnice koje smo pronašli“, kaže Glavaš.
- Pravili kućicu u dvorištu – pronašli zlatne poluge
- Neki novi Lesi: Pas prepešačio 80 kilometara da bi se vratio kući
Međutim, dodaje, pseći nos „verovatno“ ide i mnogo dalje u prošlost, samo što za to još nema naučne potvrde.
„Naši psi nas svako malo iznenade“, kaže Glavaš.
„Kada su dobri uvjeti sa zemljom i zrakom, ne vidim razlog zašto ne bi nanjušili i nešto puno starije, kad su već mogli pronaći grobnice od pre 2.800 godina“.
Ona ističe da su psi posebno dragoceni na krševitim lokalitetima, kakav je Velebit.
„Pošto je sami kamenjar, georadar koji arheolozi inače koriste ne bi pomogao, a terenski pregled, kojim bi se grobovi mogli naći, može trajati mnogo dulje“.
Glavaš i Pintar sada izlaze na teren po pozivu kolega, kako bi proverile gde valja kopati, a učestvovale su i u iskopavanjima u Nemačkoj.
„Dokazale smo da ovo funkcionira, a kolege u Hrvatskoj i inostranstvu sada su vrlo otvoreni za naš pristup“, zaključuje Glavaš.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
