A shot of the incredible Chand Baori Stepwell and it's temple, Abhaneri, Rajasthan, India

Getty Images
Čand Baori u Indiji je jedan od najvećih i najdubljih bunara

Minuciozno izrezbareni lavirint od 3.500 stepenika, složenih u savršenoj simetriji, spušta se geometrijskom preciznošću sve do bunara na dnu.

Izukrštana stepeništa okružuju vodu sa tri strane, dok je četvrta ulepšana paviljonom sa ukrašenim galerijama i balkonima, Čand Baori, u Abaneriju u Radžastanu, kog je izgradio radžputski vladar Radža Čandra u devetom veku, najveći je i najdublji stepenasti bunar u Indiji.

Dubok 13 spratova, iliti 30 metara, u zemlji, upečatljiv je primer obrnute arhitekture.

Ponirući u zemlju, stepenasti bunari kao što je Čand Baori napravljeni su u oblastima Indije sklonim sušama da bi voda bila dostupna ljudima tokom čitave godine, obezbedivši zajednicama pristup vitalnim zalihama vode i sistemima navodnjavanja.

Viševekovno propadanje i zapuštanje, međutim, gurnuli su ove građevine u zaborav.

Stari više od 1.000 godina, stepenasti bunari (baoli, baori ili vav) neumitno propadaju.

Njihova vrednost prošla je uglavnom nezapaženo među gradskim planerima u vreme kad su savremeni vodovodni sistemi zasenili njihovu važnost.

Mnogi stepenasti bunari su u stanju raspada ili su se urušili.

Neki su potpuno nestali.

Ali poslednjih godina, mnoga od ovih drevnih zdanja se renoviraju da bi pomogla u rešavanju akutnog indijskog problema sa vodom.

Zemlja trenutno prolazi kroz najgoru krizu sa vodom u istoriji, prema nedavnom izveštaju vlade.

Sada se javila nada da će drevna tehnologija stepenastih bunara možda ponuditi rešenje.

Adalaj Stepwell, Solanki architectural style, located in Ahmedabad, gujarat

Getty Images

Prema Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), Indija je najveći izvlačilac podzemnih voda.

Procenjuje se da su između 2007. i 2017. godine nivoi podzemnih voda u Indiji opali za 61 odsto.

Osiromašenje ovog vitalnog resursa ne samo da ugrožava pristup ljudi pijaćoj vodi, već i bezbednost hrane, dovevši do smanjenja useva za i do 68 odsto u teško pogođenim oblastima.

Indija dobija oko 400 miliona hektar metara kiše godišnje, ali skoro 70 odsto površinske vode nije za čovečju upotrebu zbog zagađenja.

Indija je na 120. mestu od 122 zemlje na indeksu kvaliteta vode.

Procenjuje se da zbog nekvalitetne vode svake godine umre 200.000 ljudi.


Pogledajte video: Zašto je vode sve manje i kako izbeći oskudicu

Nestašica vode: zašto je vode sve manje i kako izbeći oskudicu
The British Broadcasting Corporation

Vlada ističe potrebu za korišćenjem istorijskih vodoprivrednih sistema u Indiji da bi se rešili ovi problemi.

Države mogu da iskoriste nove tehnologije za modifikaciju tradicionalnih vodovodnih sistema za lokalne potrebe.

U zemlji u kojoj se 600 miliona ljudi – oko polovina stanovništva – svakodnevno suočava sa nestašicom vode, tradicionalna rešenja za izvlačenje podzemnih voda ulivaju novu nadu.

„I dok gornja granica podzemnih voda u Indiji rapidno opada, stepenasti bunari mogli bi da pomognu da se ponovo napune podzemni izdani i da se sakupi voda koja otiče.

„Tokom tri meseca kišne sezone, mogu da se sakupe milioni litara vode“, kaže Ratiš Nanda, arhitekta za konzervaciju i direktor projekata u Trastu za kulturu Aga Kan, organizaciji koja predvodi projekte renoviranja.

A pool at the base of an Indian stepwell

Victoria Lautman
Đirom Indije ima hiljade stepenastih bunara, ali su mnogi u stanju raspadanja

Vlada Radžastana, jedne od oblasti koja najviše oskudeva u vodi na celom svetu, 2018. je sastavila iscrpan okvirni nacrt, uz tehničku pomoć Svetske banke, za renoviranje stepenastih bunara, među kojima i Čand Baori.

„Vlada Radžastana, preko svog najvažnijeg programa Mukjamantri Džal Svavalamban Abijan, preduzela je inicijativu da sela postanu samodovoljna u vodosnabdevanju oživevši nefunkcionalna zdanja za sakupljanje kišnice“, kaže Mohit Dingra, koji predaje u Školi umetnosti i arhitekture Džindal u Sonepatu.

„Indija ima složeni vodeni eko-sistem, ali većina tradicionalnih vodenih tela je van upotrebe.

„Oživljavanje stepenastih bunara omogućiće ljudima da povrate tradicionalne resurse i prostore u životu jedne zajednice.

„Sa kapacitetom spremišta kakav ima Čand Baori, veliki balast nestašice vode mogao bi da se ublaži“, kaže on.

Step well near Amber fort at Jaipur in the Indian state of Rajasthan, India.

Getty Images

Bansi Devi, koja živi od uzgoja stoke u Radžastanu, već je primetila promenu.

„Morali smo da hodamo satima u potrazi za vodom“, kaže ona.

„Sada mogu da koristim vodu iz obnovljenog baolija u mom selu za potrebe našeg domaćinstva, kao i za hranjenje i pranje stoke.“

U gradu Džodpuru, stepenasti bunar Tordži, obnovljen je nakon što je tim proveo nekoliko meseci ispumpavajući stajaću vodu.

Više decenija toksične vode izbeleo je crveni kamen, sa slojem naslage od centimetar koji je prekrivao veći deo njene površine.

Izvedeno je peskarenje da bi se očistio debeli beli sloj naslage na zidu, po ceni od oko 1,5 miliona indijskih rupija (oko 20.000 dolara).

Grad se snabdeva sa oko 28 miliona litara vode dnevno iz drugih nedavno očišćenih stepenastih bunara za navodnjavanje i potrebe domaćinstava.


Pogledajte video: Zemlja koja ostaje bez pijaće vode

Jordan bi mogao da ostane bez vode za piće
The British Broadcasting Corporation

Gram Barati Samiti (Društvo za ruralni razvoj), neprofitna organizacija u distriktu Džaipur u Radžastanu, renovirala je sedam stepenastih bunara u selima Radžastana, obezbedivši pouzdanije izvore vode za oko 25.000 ljudi.

„Obnovili smo sedam stepenastih bunara u kojima je podzemna voda zamenjena a povećan je kapacitet skladištenja“, kaže Kusum Džain, sekretar Gram Barati Samitija.

„Većina stepenastih bunara može da obezbedi sasvim dovoljno vode za dnevne potrebe seljana.

„Došao nam je neprikosnoveni broj dobrovoljaca iz različitih zajednica, kao primer savršene verske harmonije u Indiji.“

Radžkumar Šarma, direktor državne osnovne škole u Šivpuri, u Radžastanu, oduševljen je što je došlo do ove obnove.

„Baoliji su sastavni deo naše kulture“, kaže on.

„Stepenasti bunar u našem selu bio je nekada jedini izvor vode. Vremenom je presušio i pretvorio se u hrpu otpada.

„Sada imamo pristup čistoj pijaćoj vodi, za potrebe domaćinstva i verske obrede. Baoliji su postali luksuzno obeležje našeg sela.“

Dokazi o stepenastim bunarima datiraju još od Civilizacije doline Inda između 2500. i 1700. godine pre n.e. Isprva pravljeni kao grubi rovovi, polako su se između 11. i 15. veka razvijali u inženjerska čuda.

Atlas stepenastih bunara iz 2016. godine zabeležio je koordinate oko 3.000 postojećih stepenastih bunara u Indiji.

Samo u Delhiju, glavnom gradu, ima 32 stepenasta bunara.

Panna Meena ka Kund step-well of Jaipur, Rajasthan, India

Getty Images

Stepenasti bunari su višespratne podzemne građevine sa istaknutim ukrasnim i arhitektonskim svojstvima.

Obično se sastoje iz dva dela: vertikalnog tunela sa vodom i opadajućim galerijama, komorama i orkestriranim stepeništem.

„Stepenasti bunari su repozitorijumi indijskih istorijskih priča, korišćeni za društvena okupljanja i verske obrede“, kaže istoričarka Rana Safvi.

„Služili su kao hladna odmorišta za putnike, jer je temperatura na dnu bila često pet do šest stepeni niža.

„Stepenasti bunari su pomogli da dođe do bonomije u zajedničkim prostorima, kao i da se obezbedi voda za zajednice.

„Oni su ingeniozan sistem za sakupljanje kišnice i služili su kao rezervoari vode.

„Obnova stepenastih bunara mogla bi da bude značajan korak u našoj borbi za rešavanje krize sa nestašicom vode.“

Čikaška spisateljica Viktorija Lautman opisuje ih kao „kapije podzemlja“ uknjizi Stepenasti bunari Indije koji nestaju.

„Stepenasti bunari su jedinstveni, budući da obično dižemo pogled da bismo gledali arhitekturu, a ne spuštamo je u nju“, kaže ona.

„Kad čovek baci pogled po toj paradi stepenica, visokim impozantnim stubovima, vidi da nastaju promenljivi prizori uz pomoć moćne igre svetla i senki koja je podjednako lepa koliko i misteriozna.

„Svest od indijskim stepenastim bunarima značajno je narasla u poslednje vreme.

„Ironično je koliko su oni bili ignorisani, kad imate u vidu koliko su bili efikasni u obezbeđivanju vode skoro 1.500 godina.

„Sada, zahvaljujući naporima renoviranja, stepenasti bunari će napraviti pun krug.“

Indian women carrying water from stepwell near Jaipur, Rajasthan, India.

Getty Images

Stepenasti bunari su građeni uz prirodne padine da bi sakupljali vodu koja otiče i služili kao oblasti za hvatanje kišnice, često povezani sa jezerima da bi mogli da kanališu kišnicu.

Iskopavanje i izgradnja ovih podzemnih tvrđava sa pred-industrijskim alatima i tehnikama mora da je bio ogroman zadatak, kaže Lautman.

„Izgrađeni uz pomoć zidarskih materijala, šljunka ili cigle, stepenasti bunari su podrazumevali pažljivo postavljanje dugog stepeništa i bočnih ispusta oko jarka koji je omogućivao pristup vodi“, dodaje ona.

„Tokom kišnih sezona, jarak bi se pretvarao u ogromnu vodenu cisternu, ispunivši se do kraja kapaciteta. Njihov tesno spakovan dizajn pomogao je da se smanji isparavanje.“

Stepenasti bunari korišćeni za zemljoradnju imali su odvodne sisteme koji su usmeravali vodu u njive.

Projekat obnove Mosi Rani Sagar u Radžastanu jedan je takav višeslojni plan koji obuhvata bunare, brane i kanale od vrha brda Aravali do stepenastog bunara u podnožju.

Rad na obnovi započeo je 2020. godine i zahtevao je opsežno čišćenje i izmuljivanje, uklanjanje otpada i invazivnog korenja, i učvršćivanje građevinskih zdanja.

Od septičke jame, kanal se pretvorio u svež vodni put, bogat ribom i kornjačama.

Children jump into a step-well (baori) after it was filled with rain water, near Man Sagar Lake in Jaipur, Rajasthan, India

Getty Images
Bunari nisu korisni samo za skladištenje vode, već predstavljaju važnu tačku u životu ljudi i njihovom nasleđu

Istraživači su proučili primenu fraktalne geometrije u stepenastim bunarima, koja je imala i estetsku i funkcionalnu primenu.

Ona je obezbeđivala stabilnost, učvršćujući zidove od vodenog pritiska, zahvaljujući čemu su mnogi stepenasti bunari preživeli i imaju potencijal da sada budu obnovljeni.

Vlada je 2017. godine odredila 15 stepenastih bunara u Delhiju za renoviranje.

Trast za kulturu Aga Kan ušao je 2019. godine u partnerski odnos sa nemačkom ambasadom u Indiji kako bi obnovio stepenasti bunar u kompleksu Grobnice Humajun u Delhiju.

„Naložila je razmeštanje zemlje i renoviranje zidova“, kaže Nanda.

„Ovi napori pomogli su da se ponovo napune izdani uz investiciju od 4,15 miliona rupija (54.990 dolara). Ova oblast sakupljanja vode pomoći će da se sačuva 150.000 litara kišnice.“

Hazrat Nizamudin Dargah u Delhiju iz 14. veka renoviran je još ranije.

Delovi baolija su se srušili, ugrozivši obližnje porodice, koja su premeštene na bezbednije lokacije.

„To je zahtevalo renoviranje razrušenog dela tradicionalnim materijalima, uklanjanje 700 godina nagomilanog otpada, iscrpno čišćenje i izmuljivanje dvadeset metara ispod zemlje, kao i uklanjanje sloja epoksidne smole, što je sve podrazumevalo 8.000 radnih dana po čoveku i pomoć dobrovoljaca.

„Ova akcija pomogla je da se ponovo napune podzemni izdani“, kaže Nanda.

An Indian man cools off in a 'baoli' or step-well at the Nizamuddin Dargah in New Delhi

Getty Images

„Baoli Dargah je od posebne važnosti jer ga ljudi smatraju svetim i veruju da njegova voda ima lekovita svojstva.

„Oni odnose vodu da bi je pili i koristili u lekovite svrhe. Meštani su oduševljeni sad kad vide svežu vodu u baoliju“, kaže Kalimul Hafiz, stanovnik Delhija.

Nažalost, ne postoji univerzalan način da se obnovi baoli.

Renoviranje mora da se obavi uz pomoć tradicionalnih materijala s iskusnim zanatlijama, arhitektama i građevinskim inženjerima, prema Nandinim rečima.

„Restauracija nije laka. To je složen projekat koji traži multidisciplinarni tim“, kaže Nanda.

„On zahteva detaljan pregled okolnih građevina da bi se sprečilo nanošenje bilo kakve štete.

„Baoliju je potrebna odgovarajuća oblast za sakupljanje kroz koju voda može da stigne do podzemnih izdana.“

Većina renoviranja obavljena je kroz partnerstvo vlade i nevladinih organizacija, lokalnih dobrovoljaca i donatora.

„Projekti renoviranja su lekcija kako lokalne zajednice mogu da se zbliže sa vlastitim nasleđem koje im nudi osećaj vlasništva i odgovornosti“, kaže Safvi.

Ali stepenasti bunari nisu samo izvorište vode, oni su i deo indijske arhitektonske istorije.

Oni su lokacije kulturne baštine, okružene prirodnim drvećem i zelenilom, koji moraju da se očuvaju.

Oni mogu da posluže kao živahni društveni centri i da privuku turiste.

Jedan od pristupa za finansiranje njihovog održavanja bio je da se iskoriste fondovi nasleđa koji mogu da se sakupe preko opštinskog generisanja prihoda i donacija za renoviranje i održavanje.

„Renoviranje stepenastih bunara možda neće u potpunosti rešiti problem sa vodom u zemlji, ali svakako može da pruži rešenja na lokalnom nivou za borbu protiv nestašice vode“, kaže Nanda.


Možda će vas zanimati i ovaj video: Kako je Indijac u kravama pronašao rešenje za otpadne vode

Kako je jedan Indijac u kravama našao rešenje za otpadne vode
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.