Ne morate da se prezivate Džener ili Kardašijan da biste mogli da živite od postova na društvenim mrežama, kao što to pokazuje nova generacija influnesera i „mikro-influnesera“.
Vrlo je verovatno da nikad niste čuli za Džejmsa Čarlsa.
Gradski oci Birmingema očigledno nisu.
Oni su ostali poprilično zatečeni hiljadama obožavalaca koji su blokirali uži centar grada kad se ovaj u januaru pojavio u Bulringu da bi se susreo sa njima.
Čarls je samo jedan primer influensera – zvezde sa društvenih mreža koja možda nije vrhunska javna ličnost po konvencionalnim standardima, ali izaziva kultno sledbeništvo među fanovima, što se posle često koristi da bi se izgradila prava mala imperija.
Huda Katan, na primer, opisana je kao „Bil Gejts među influenserima za negu lepote“ zato što je dala otkaz na poslu i, uz pomoć društvenih mreža, osnovala vlastitu kompaniju, čija se vrednost danas procenjuje na milijardu dolara.
Kako onda definisati influensera?
„To je neko sa uticajem koji može da se unovči“, objašnjava Si-Džej Nut-Kuper, viši rukovodilac u Models 1 Talent – agenciji koja danas angažuje influensere podjednako kao i modele.
„I imaju oglašivački potencijal. Dakle, bilo da se radi o lepoti, modi, kulinarstvu, mentalnom zdravlju, da je neko vrhunski kuvar ili nešto treće, oni to mogu da iskoriste i pretvore u biznis.“
- Šta kad roditelji na društvene mreže kače vaše fotografije
- Kim Kardašijan ‘najopasnija na internetu’
- Gugl vas prati i ako to ne želite
„Svi žele da žive od svog hobija… a mnogi sa kojima smo radili dali su otkaz na poslu i došli u priliku da kažu: ‘vidi ti to, od ovog jednog posta zarađujem onoliko koliko bih inače zarađivala za mesec dana’.“
Za generacije onih koji su odrasli učeći tradicionalne predmete u školi to može da deluje kao težak koncept za razumevanje.
Nataša Ndlovu, koja je stekla 90.000 pratilaca na Instagramu postovima o modi i nezi lepote, kaže da sam izraz influenser ume da bude „naelektrisana“ reč.
„Mislim da je to zato što je i dalje prisutna ta generacija, ta jedna grupa u društvu, koja misli da smo pomalo bezobrazni“, kaže Ndlovu.
Ali, priznaje ona, razumljivo je da mnogi ne shvataju zašto je to postala profesija za sebe.
Ona se dobro seća zbunjenosti na licu poštara kad je počeo da joj donosi veliki broj proizvoda koje su joj slali brendovi kad je prvi put pokrenula blog pre nekoliko godina.
„Često dobijam razne pošiljke. Zato mnogi kuriri znaju ko sam, viđaju me mnogo više nego neke druge ljude u ulici“, objašnjava ona.
„I tako mi je jednom jedan od njih neobavezno rekao: ‘Čini se da dobijaš mnogo paketa’, na šta mu ja kažem: ‘Ja sam blogerka’. A on mi na to kaže: ‘A šta je to?'“
Ndlovu mu je potom objasnila da recenzira proizvode onlajn, ali se smeje: „Mislim da je i posle toga ostao zbunjen.“
https://www.instagram.com/p/Bv6EwxAhrd8/
Influenseri uopšteno gledano zarađuju novac od promovisanja proizvoda na svojim stranicama – što mora jasno da bude obeleženo kao reklama zbog Pravila o standardima reklamiranja.
Brend može da pronađe influensera sa specifičnom publikom koju oni žele da dosegnu i plati da se pojavljuju na njegovim fidovima na društvenim mrežama na isti način kao što su ranije plaćali reklamiranje po časopisima.
Prašina koja se diže oko influensera dovela je do toga da ih velike medijske kompanije shvataju krajnje ozbiljno.
Njuz UK, vlasnik Tajmsa i Sana, najavila je da otvara nezavisnu agenciju za influensere.
Generacija Z
Ali, iako su mali broj influensera poput Kajli Džener opštepoznata imena, postoji na hiljade „mikro-influensera“ koji mogu da žive od toga što su veliko ime u nekoj konkretnoj, često vrlo usko specijalizovanoj oblasti.
„Mikro-influenseri su praktično nova sorta“, kaže Nut-Kuper, „gde možete da imate od 10.000 do 25.000 pratilaca i oni su neka vrsta Generacije Z među influenserima.“
Sofi Grejsi Holms, influenserka sa cističnom fibrozom, podstiče pratioce da vode zdrave živote i da ne budu ni na koji način osujećeni u životu ako imaju stanje poput njenog.
Njenih 34.000 pratilaca možda nisu ni za prineti 131 milionu koliko ima Kajli Džener, ali zato što Holms ima tako konkretnu publiku, brendovi rado sarađuju sa njom.
„Što se mene tiče, veoma sam strastvena kad treba da inspirišem i motivišem druge“, kaže ona.
„Moja misija u životu je da pokažem šta sve možete da postignete kad vam neko kaže da nešto ne bi trebalo ili ne možete da uradite.“
Generalno gledano, Holms promoviše brendove i proizvode koji imaju veze sa zdravljem i fitnesom – nedavno je promovisala Holand end Baret i brend za odevne predmete za teretane Bičbodi.
Ali, kaže ona, promovisaće samo nešto u šta iskreno veruje i što njenoj publici na neki način može da bude od koristi.
„Ako ću već da radim sa nekim brendom, moram da budem sigurna da će mi on pomoći u radu na mom zdravlju, treningu, fitnesu i ishrani“, objašnjava ona.
„Moj glavni cilj nije da budem plaćena, već da utičem na druge ljude, da ih poguram. Ne bih reklamirala nešto samo iz želje da budem plaćena.“
Ndlovu ima slično konkretnu publiku, koja se oslanja na njena mišljenja u vezi sa modom i šminkom.
„Kao žena tamnije boje kože, kad su u pitanju brendovi za negu lepote visoke klase, ljudi moraju da znaju da li im se isplati da ulože u neki skupi tečni puder, jer je veoma teško naći pristupačne tečne pudere za tamnije tonove kože.“
Ali nastanu poteškoće kad postanete slavni zbog nekog konkretnog hobija ili stvari za koje se zalažete. Ne tako retko zbog integriteta.
Kako pratioci mogu da veruju u nečiji ukus i preporuke kad su ovi obično plaćeni da promovišu konkretne proizvode?
„Potrošači su suviše verzirani i ugnjavljeni promocijama i otvorenim pominjanjem proizvoda“, napisala je stariji kreativni strateg Roketmila Betani Mardon u članku za Dram.
„Na njih vrše uticaj influenseri koje su oni odabrali da prate, uglavnom zato što osećaju srodnost s njima i veruju im.“
Ali u decembru je istraživanje za BBC-jev Radio 4 pokazalo da najveći deo potrošača ne veruje influenserima, sa 82 odsto njih koji tvrde da nije uvek najjasnije kad je neko plaćen da promoviše neki proizvod.
Budite uzor
Mnogi influenseri, međutim, ističu da ne prihvataju svaku ponudu koju dobiju.
„Mnogo više odbijam nego što ih prihvatam“, kaže Nut-Kuper.
„Mi talente negujemo tako da suština bude u njihovoj dugovečnosti i da mikro-influenser postane apsolutni autoritet na nekom polju.“
„A oni imaju svoj integritet… moraju da budu iskreni u vezi sa reklamama i sponzorisanim ili poklonjenim postovima, ali ljudi ih prate zato što znaju da ovi ne bi prihvatili bilo šta.“
Među klijentima Nut-Kuper su i bliznakinje Blum, Sonja i Ana, koje kažu da nikad ne bi stavile svoje ime na nešto u šta ne veruju.
„Imamo pregršt fotografija koje bi bile veoma uspešne na Instagramu, ali one ne predstavljaju ono što smo mi“, kaže Sonja.
„I zato ćemo objaviti samo nešto što odslikava nas, a to može biti fotografija kako nosimo pidžame i jedemo sladoled.“
Svo troje – Holms, Ndlovu i bliznakinje Blum – ističu da ponekad neozbiljnije ili manje upeglane postove stavljaju na Instagram storije, koji, za razliku od postova objavljenih na mreži, nestaju posle 24 sata.
https://www.instagram.com/p/BvLxQXphXx9/
Modni kreatori su vrlo brzo shvatili na koji način influenseri mogu da pomognu njihovom brendu.
„Danas morate da se zapitate šta je važnije, imati u prvom redu Kim Kardašijan ili urednicu američkog Voga Anu Vintur? To je teška odluka“, rekao je prošle godine Filip Plejn za BBC Njuz.
Ali bliznakinja Ana Blum upozorava ljude da ne pokušavaju da postanu influenseri samo da bi zaradili novac ili postali slavni.
„Nemojte biti influenseri samo da biste to postali, budite uzor drugima“, savetuje ona. „Ako imate nešto što želite da kažete, pričajte o tome, da bi ljudi mogli s tim da se poistovete.“
„Nije bitno da li imate 20 ili 20.000 pratilaca, ako pričate o tome, možda ćete pozitivno uticati na nečiji život. Ako nekom budete pomogli, ako budete uticali na nekoga, vi ste onda influenser.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
